Božić bi po definiciji trebalo da bude blagdan mira kako u proslavljanju, tako i u propovedanju mira božjeg na zemlji i dobre volje među ljudima.
Međutim, dobre volje sve je manje na svetu na kojem pucaju topovi od Ukrajine do Gaze i ko zna gde sve sutra, što svedoči da naši ljudski poslovi nisu uređeni samo božjom voljom već i našim nesavršenim ljudskim voljama.
Usled svega toga, nema mira za Božić nigde i još ćemo sačekati koju godinu da istutnji trenutna velika svetska kriza, čiji su ratovi u Ukrajini i na Bliskom istoku tek pobočni strateški tokovi različitih sekcija kapitala koje ratuju. Mađarski premijer Viktor Orban za Ukrajinu je predložio primirje od gregorijanskog do julijanskog Božića, ali mu ta ideja nije prošla jer trenutno ne postoji poverenje između zaraćenih strana, koje ne žele da jedna drugoj daju ni dan predaha. Tako neće biti mira za Božić, kad god ga slavili, za hrišćane ni u Ukrajini ni u Rusiji za Božić jer se geopolitika umešala i prevladala nad vazda krhkim religijskim sentimentima. Mira za Božić, kad god ga opet slave, neće biti ni za hrišćane na Bliskom istoku, ali ni za druge religijske i etničke grupacije tamo - muslimane sunite, šiite, Jevreje i sve ostale u tamošnjem šarenom koloritu naroda i religija, jer tek tu geopolitika vrti svoj žrvanj meljući sve pred sobom.
Usled sveg tog geopolitičkog galimatijansa, dobra stara Evropa, i dalje uglavnom hrišćanska, kad god opet da Evropljani slave Božić, zaista je oaza mira, kako valjda i priliči kontinentu koji je dao ipak najtrajnije božićne tradicije - i katoličke, i pravoslavne, i protestantske. Amerika se još hladi od vrućih izbora na kojima je Tramp spržio protivnike i tek se sprema da prži po svetu, što mu neće biti lako jer oni koji su izgubili neće da ga baš tako lako puste da uživa u pobedi i moraće žestoko da se bori da održi funkcionalnu unutrašnju integraciju podeljene nacije.
Podele su trenutno sudbina čitavog sveta, te ih sasvim logično nismo mogli izbeći ni mi u miloj nam Srbijici, gde trenutno marširaju studenti i gde se društvo uskovitlalo kao nikad za mnogo godina i gde dan noći ne veruje da će pasti. Podele su na kraju krajeva i normalna stvar, jer nijedno društvo nije unisono i loše bi i bilo da je tako, ali ono što posebno brine jeste to što mi nikad iz naših podela nismo uspevali da izađemo na konstruktivan način, kao, na primer, Amerikanci, kojima u tome pomažu pametno smišljen ustav i stogodišnje demokratske tradicije. Demokratski dijalog između različitih društvenih grupa nama u Srbiji nikada nije bio jača strana i oduvek smo previše energije trošili na unutrašnja nadgornjavanja, poput plivača koji pravi mnogo pene dok pliva, ali slabo ide napred. Neće nam, nažalost, ni ovaj Božić doneti unutrašnji mir, slogu i minimum nacionalnog konsenzusa oko ciljeva države i društva, jer izgleda da nismo još za to sazreli.
No, valjalo bi napomenuti upravo za Božić da i nama samima i čitavom svetu treba više pomiritelja i graditelja mostova nego rovova, ali treba iskreno priznati da ni svet ni mi sami nismo još za to zreli, jer smo još svi izloženi geopolitičkim cunamijima. Najbolje što možemo da uradimo da ih kako-tako preživimo jeste da ne učinimo ništa kao narod, nacija, društvo i država što bi spalilo sve mostove među nama samima, jer sve što bi ostalo bile bi samo bujice koje bi nas odnele u nepovrat.
VUČIĆ ČESTITAO NAJRADOSNIJI PRAZNIK Božić nas inspiriše da otvorimo svoja srca! Mir i ljubav ostaje naš čvrsti oslonac i tačka okupljanja oko najviših vrednosti