Čak 61 odsto Austrijanaca izjavilo da dobro funkcioniše suživot starosedelaca i građana koji imaju imigrantsko poreklo

BEČ - Navikavaju se na suživot.
Više od polovine Austrijanaca smatra da se poboljšava kvalitet suživota s građanima imigrantskog porekla, stoji u najnovijem izveštaju Austrijskog integracionog fonda, pod nazivom „Integracija u Austriji“.

Direktor fonda Franc Volf Majer (Franz Wolf Meier) kaže:
- Atmosfera u našoj državi se poslednjih godina uveliko poboljšala. Čak 61 odsto Austrijanaca izjavljuje da dobro funkcioniše zajednički život starosedelaca sa onima koji su poreklom imigranti. S druge strane, 36 odsto Austrijanaca smatra da u državi loše funkcioniše zajednički život domaćih i stranaca. Ipak, stanje je mnogo bolje nego 2008, kad je većina Austrijanaca bila skeptična prema suživotu sa strancima, podseća se u izveštaju.

Dve trećine vidi probleme

Peter A. Ulram, ekspert za politička i socijalna istraživanja, kaže da je stanje bolje nego pre pet godina. On je za svoju analizu „Integracije u Austriji“ uzeo rezultate anketa o stavovima stanovništva Austrije koje su sproveli Galupov institut i agencije za istraživanje javnog mnjenja.
- Stav nacije prema doseljavanju i integraciji stranaca postepeno se poboljšava. Ipak, skoro dve trećine, 65 odsto Austrijanaca, danas smatra da se na ovome mora učiniti još mnogo - kaže Ulram.

Austrijanci imigraciju i integraciju stranaca smatraju jednim od većih državnih prioriteta. Ova problematika trenutno im je važnija od vladine socijalne i porodične politike, zdravstvene politike i politike nege, kao i unapređenja sigurnosne politike u državi. Od integracione i imigracione politike važniji su im samo bolji sistem obrazovanja, stvaranje novih radnih mesta i podsticanje privrednog rasta, kao i ekološka politika.

Štap i(li) šargarepa?

Oko 41 odsto Austrijanaca smatra da se mora napraviti sistem pozitivnih podsticaja i nagrada za strance koji žele da se integrišu. Na primer, ko duže deluje kao dobrovoljac, recimo u Crvenom krstu, lakše treba da dobije državljanstvo Austrije. Oko 20 odsto misli suprotno - da bi država morala da ima strog sistem zakona i drugih propisa, da sankcioniše njihovo nepoštovanje, daje rokove, deportuje. Ostali Austrijanci, njih 38 odsto, preferira kombinaciju „štapa i šargarepe“, mešavinu podsticaja i nagrada, s jedne strane, i propisa i kazni, s druge. Ovakvi stavovi uzrokovani su jednim delom i strahom od religiozno motivisanih sukoba, rasta kriminala u imigracionim krugovima, ali i stvaranja getoiziranih gradskih kvartova u kojima su stranci većina. Ipak, strah od prevelikog udela stranaca u ukupnom stanovništvu danas je znatno niži nego pre samo jedne decenije.

Jezik moraju da znaju
PRVO DA NAUČE NEMAČKI, PA DA DOĐU

Veoma pozitivan odjek u Austriji ima ideja da se brže odobrava državljanstvo onim strancima koji su dobro integrisani i koji posebno pridonose austrijskom društvu. Ipak, stav starosedelaca je da bi morali da imaju osnovno znanje nemačkog pre doseljenja u Austriju. Takođe, javnost smatra da bi trebalo da se poboljša način priznavanja školskih i stručnih diploma iz inostranstva. Austrijanci danas većinom shvataju neophodnost doseljavanja, u prvom redu visokokvalifikovanih ljudi.