Samo građani koji zarađuju do 11.000 evra godišnje ne plaćaju porez na lični prihod

BEČ - Kontraproduktivna poreska politika.
Presuda od tri i po godine zatvora zbog utaje poreza Uliju Henesu (Uli Hoeneß), predsedniku Bajerna, trenutno najboljeg fudbalskog kluba na svetu, podstakla je diskusije o izbegavanju poreza u Austriji i poreskoj politici u državi.

U Austriji je rad među najoporezovanijima u svetu. Ko zaradi do 11.000 evra godišnje, ne plaća porez na lični prihod. Na sve zarađeno iznad 11.000 evra plaća se 36,5% poreza - ako, na primer, zaradite 12.000 evra, plaćate 365 evra poreza, 36,5% od svote kojom ste nadmašili 11.000 evra.

Visina plate diktira porez

Međutim, svako ko imalo bolje zarađuje, mora mnogo više da prepusti državi. Pređe li austrijskom poreskom obvezniku godišnji prihod 25.000 evra, na svotu od 11.000 do 25.000 evra plaća se i dalje 36,5%, ali na sve zarađeno iznad 25.000. evra plaća se 43,2% poreza. Svaka imalo pristojnija plata u Austriji premašuje 25.000 neto godišnje. Konačno, ko zarađuje više od 60.000 evra, plaća državi 50% od onog dela zarade koji nadmašuje 60.000 evra. Prema tome, od svakih zarađenih 1.000 evra iznad 60.000 evra godišnje pola plaćate državi, a pola ide vama.

Uz ovakvu poresku politiku, nije čudo što je "fuš" raširen u Austriji. Reč "fuš" (od nemačke, odnosno austrijske žargonske reči "Pfusch") uvrežila se i u našem jeziku kao sinonim rada "na crno" odnosno sive ekonomije na sitno. Austrijanci "fušom" nazivaju poresko izbegavanje običnog, "malog" čoveka.

Vikend majstori

Na primer, u vašem bečkom stanu vikendom se začepi slivnik od kade. Sami ne možete da rešite problem. Ako pozovete firmu, doći će majstor i njegov pomoćnik, rešiti problem i ispostaviti račun, verovatno ne manji od 200 evra. Ako pozovete svog poznanika ili "prijateljevog prijatelja" rešiće problem za ne više od 50.

Nacionalna ekonomija Austrije, njena poreska uprava, socijalna i penziona osiguranja, kao i preduzeća koja zbog "fuša" ne ostvaruju promet, zbog rada na crno svake godine gube milijarde evra. Nije lako proceniti koliki je promet rada na crno, a nije ga lako ni suzbijati. Stručne procene govore o 22,5 milijardi evra godišnjeg gubitka za državu zbog "fuša".

Profesor Fridrih Šnajder
U AUSTRIJI VIŠE OD MILION "FUŠERA"

Najveći autoritet za sivu ekonomiju u Austriji jeste profesor dr Fridrih Šnajder (Friedrich Schneider) sa Instituta za nacionalnu ekonomiju Univerziteta Johanesa Keplera u Lincu. Prema Šnajderovim proračunima, u periodu od 2011. do 2013. Austrija je izgubila oko šest milijardi evra zbog domaće sive ekonomije. Šnajder takođe procenjuje da oko dve trećine ukupnog rada na crno u Austriji obavlja 900.000 do 1.100.000 "fušera", ljudi kojima je "fuš" dodatno zanimanje, majstora iz komšiluka koji radnim danom rade u instalaterskom preduzeću, a vikendom popravljaju instalacije poznanicima.