Više od polovine austrijskih domaćinstava ima barem jedan primerak Biblije u svojoj kući, ali je retko ko čita

BEČ - Tu je u kući, ali nema se vremena čak ni za knjigu nad knjigama.
Austrijanci su generalno upoznati sa sadržajem Biblije, ali ne zaslužuju visoku ocenu u znanju o ovoj knjizi, pokazalo je istraživanje koje je sproveo austrijski Marktagent.
Čitanost Biblije je jedna od tema koja austrijsku javnosti zaokuplja uoči Uskrsa, najvećeg hrišćanskog praznika. Ipak, nedavno objavljeni rezultati jedne studije koja je analizirala odnos stanovništva Austrije prema hrišćanskom Svetom pismu nisu baš pohvalni.

Služi za ukras

Hrišćanska knjiga nad knjigama gotovo je u većini austrijskih domova. Barem jedan primerak Biblije u svojoj kući ima nešto više od polovine austrijskih domaćinstava (55,6 odsto). Ako se posmatraju samo domaćinstva u kojima žive rimokatolici, Biblija se nalazi u skoro dve trećine njih (63,2 odsto).

Međutim, imidž Svetog pisma kao religioznog bestselera prilično je izbledeo. Većina Austrijanaca misli da sve što piše u Bibliji ne mora da bude i istina. Samo tri odsto bezrezervno veruje u sve što stoji u Svetom pismu. Međutim, 60 odsto njih uvereno je u to da čovek iz Biblije može nešto dobro da nauči. Svaki drugi Austrijanac i Austrijanka smatraju da budućim pokolenjima treba preneti sadržaj Biblije. Takođe, polovina smatra da je Bibliji neophodno savremenije, prerađeno izdanje. Ovi rezultati se ne razlikuju mnogo, bez obzira na to da li su ispitanici bili rimokatoličke, protestantske, pravoslavne ili neke druge veroispovesti koja Bibliju smatra Božjom reči.

Najštampanija

Istraživanje Marktagenta pokazalo je i neke druge zanimljive stavove i navike Austrijanaca u vezi sa Svetim pismom. Na pitanje koja je knjiga najprevođenija i najraširenija u svetu i štampana u najvećem tiražu ikad, 75,6 odsto odgovara da je to Biblija. Istovremeno, pet odsto smatra da je najveći tiraž dosad imala serija knjiga o Hariju Poteru (Harry Potter), a dva odsto da je to „Pedeset nijansi sive“ (50 Shades of Grey).

Međutim, iako je Biblija u većini domaćinstava, uglavnom na policama samo skuplja prašinu. Samo osam odsto odraslog stanovništva države povremeno čita ovu knjigu, jednom u dva-tri meseca. Jednom godišnje Bibliju u ruke uzme petina stanovništva - najčešće da nešto proveri, da se podseti - ili u specijalnim prilikama, tokom praznika kao što su Uskrs ili Božić. Što je jača vera i stariji čovek, to je u Austriji veća verovatnoća da češće čita Bibliju.

Teško razumljiva

Barem jednom u životu je nešto iz Biblije pročitalo 40 odsto odraslih Austrijanaca, a svaki deveti izjavljuje da ju je pročitalo u celosti. Međutim, samo mali broj smatra njen sadržaj lako razumljivim - čak i oni koji su je pročitali više puta.
- Šest od deset Austrijanaca ocenjuju sopstveno znanje o Bibliji kao slabo ili veoma slabo. Odličnom ocenom svoje znanje o Bibliji ocenjuje samo osam odsto Austrijanaca - kaže Tomas Švabl (Thomas Schwabl), direktor Marktagenta.

Religiozna pripadnost na popisu
MANJI BROJ RIMOKATOLIKA

Osipa se vera.
Poslednji popis stanovništva u kojem je registrovana i religiozna pripadnost bio je u Austriji 2001. Prema njemu, od ukupno 8.032.926 stanovnika Austrije, 5.917.274 je bilo katoličke vere, ogromnom većinom rimokatoličke (samo oko 1.850 lica je iz neke unijatske).
Slede pripadnici različitih protestantskih crkvi (376.150) i islamskih verskih zajednica (338.988). Pripadnika istočnih hrišćanskih crkvi bilo je 179.472. Pritom, 74.198 je definisalo pripadnost Srpskoj pravoslavnoj crkvi, 18,533 grčkoj, 1.135 bugarskoj, 2.819 rumunskoj, 3.240 ruskoj i 107 ukrajinskoj. Preostalih 74.253 izjavilo je da su pravoslavci bez bližeg objašnjenja.