MILO, ŠTO ČINIŠ: Đukanović Gavrila Principa nazvao teroristom!

Istorijska je činjenica da Crna Gora nije podržala teroristički akt koji je bio povod za rat. Niti je smatrala da se političkim ubistvima rešavaju problemi bilo kog naroda rekao je Đukanović i dodao da je su Crnoj Gori nuđene razne povoljnosti ako se uzdrži od ulaska u rat

Đukanović je u Crnogorskom narodnom pozorištu kazao da je Crna Gora u rat ušla kao postradala i osiromašena zemlja, nepunu godinu nakon što je okončala svoje učešće u Balkanskim ratovima.

"Učinila je to ostajući verna svojim savezničkim obavezama, vođena principima odbrane slobode i nezavisnosti i nepovredivosti međunarodnog prava. Istorijska je činjenica da ona nije podržala teroristički akt koji je bio povod za rat. Niti je smatrala da se političkim ubistvima rešavaju problemi bilo kog naroda" rekao je Đukanović i dodao da je su Crnoj Gori nuđene razne povoljnosti ako se uzdrži od ulaska u rat.

Premijer je podsetio da je cnogorska vojska ubrzo bila prinuđena da položi oružje, a kralj Nikola i tadašnja Vlada su napustili Crnu Goru a da su nakon oslobođenja, suočeni s neminovnošću stvaranja velike južnoslovenske države na Balkanu, u kojoj nije bilo mesta za crnogorsku posebnost, vodili su tešku političku i diplomatsku borbu za pravo crnogorskog naroda da sam odluči o svojoj budućnosti.

- Svi su naravno znali da ni kralj, ni Vlada, ni narod nisu bili protivnici ujedinjenja.

"Smatrali su nepravdom da Crna Gora bude ukinuta kao država, da uđe u jugoslovensku državu na sraman način, bez uvažavanja njenog nacionalnog i državnog imena, i velikog istorijskog dela i nasljeđa. Kralj Nikola u jednom od proglasa piše: “Kad je neprijatelj, slomljen silnim udarcima udruženih saveznika napustio našu milu Crnu Goru okupirala ju je, u ime Vlade Srbije njena vojska... Da bi se kao Pilat, mogla od ovoga bogomrskog i u istoriji nezapamćenog zločina pravdati i preturiti ga na narod Crnogorski, ona je falsifikovala volju narodnu" kazao je premijer.

On je dalje citirao kralja Nikolu navodeći da je Srbija skupila je tzv. Veliku narodnu skupštinu koja i ne postoji kao ustanova po našem Ustavu, a kamo li da je nadležna da rešava o sudbini Crne Gore....

- A zašto sve ovo... Zato što žele stvoriti od Crne Gore jedan ili dva okruga srbijanska, a ne ravnopravnoga brata. Zato što znaju da je želja svakog Crnogorca da stupi u jedinstvo jugoslovensko na ravnoj nozi sa Srbijom, a ne nikako drugačije" citirao je Đukanović kralja Nikolu.

Đukanović je kazao da je tragika Crne Gore jedinstvena i po tome što je na kraju uz sva stradanja ostala i bez države.

"Nelegalnim odlukama nelegitimne Podgoričke skupštine, koja je suštinski bila instrument državnog prevrata u službi tuđih interesa, ugašena je crnogorska nezavisnost i dinastija, a jedna od država učesnica Prvog svetskog rata, u koji je ušla kao saveznica Srbije, anektirana je i svedena na njen okrug. Takvim je ostala i u kasnijoj kraljevini. Ostaće upamćena u evropskoj i svetskoj istoriji po paradoksu da je kao država pobednica nestala sa geografske karte. Neki su to nazvali zločinom Mirovne konferencije, kao Amerikanac Vitni Voren. Sve je tada bilo uzalud, pa i naklonost predsednika SAD Vudroa Vilsona" naveo je premijer.

On je dodao da je, od nestanka Crne Gore nakon Prvog svetskog rata do danas, napisano hiljade stranica o nepravdi koja joj je učinjena i da postoji hiljade dokaza da je pravda bila na strani Crne Gore.

- Iako je sve urađeno da se više nikad ne čuje za bilo kakvu crnogorsku posebnost, baš to je bio podsticaj pokretu za obnovu crnogorskog nacionalnog i državnog identiteta.

Svoju snagu taj pokret je crpeo iz ubeđenosti u pravednost ovakvih ciljeva. Vremenom, omasovljen mladim ljudima bliskim ideji političke levice, tokom Drugog svetskog rata on je objedinio dve velike crnogorske težnje – antifašizam i obnovu crnogorske državnosti. U dugoj crnogorskoj istoriji nije bilo tako velikih ideala i izazova. Te dve snažne civilizacijske vrednosti, nadahnute pobedon nad fašizmom u Drugom svetskom ratu, pretvorene su u novi zamah i procvat crnogorskog društva u socijalističkoj Jugoslaviji.

Iako je Crna Gora u jugoslovenskom okviru doživela impresivan društveni preobražaj, sticaj okolnosti na globalnoj političkoj sceni, uz mnoge nerešene ekonomske i druge unutrašnje probleme, doveo je do sloma Jugoslavije i stavio Crnu Goru pred nova iskušenja" rekao je Đukanović.

Premijer je kazao i da Crna Gora nije ponovila grešku da 1999. godine "vođena instiktom savezničke odgovornosti uđe u rat s međunarodnom zajednicom".

- U najtežim vremenima sankcija međunarodne zajednice odoleli smo mogućnosti da održavamo nacionalnu ekonomiju uz pomoć donacije, prekidajući time i očekivanje da se odričemo svojih u korist tuđih političkih interesa.

Nismo podlegli atmosferi netolerancije prema različitostima u vremenu nacionalnih i verskih sukoba svuda oko nas, već smo očuvali mir, zbrinuli izgnanike otkud god da su došli i time učvrstili temelje svoje multietničnosti i multikulturalnosti. Obnovili smo nezavisnost ne ugrožavajući stabilnost društva, ne raspirujući sukobe sa susedima, i promovišući najviše evropske demokratske standarde. Jednom rečju, pokazali smo mudrost i odlučnost da definišemo i nepokolebljivo sledimo nacionalne interese Crne Gore" rekao je Đukanović.

Crna Gora je danas, kako je naveo, prepoznata kao stožer balkanske stabilnosti i uspešna evropska koordinata u ovom turbulentnom regionu. "Pred takvom Crnom Gorom je izvesna i sigurna budućnost u ujedinjenoj Evropi", rekao je Đukanović.

(Vijesti.me)