- Naša ambasada u Švajcarskoj obaveštava građane Srbije da je otvorena komunikacija sa nadležnim organima: Ovo su brojevi telefona koje možete pozvati za pomoć
- Muž joj je umro na rukama, a onda se u 77. godini zaljubila u drugoga: Nova ljubav joj vratila osmeh na lice
- PARTIZAN PRONAŠAO CENTRA? Dobro poznato ime na radaru crno-belih...
- SNEG JE BLIŽI NEGO ŠTO MISLIMO! Nedeljko Todorović otkrio za Kurir televiziju: Evo kada i gde će krenuti VEJAVICE
- "LEKARI KOJI SU BILI U KOČANIMA SPREMNI DA ODMAH OTPUTUJU U ŠVAJCARSKU" Mucunski ponudio da Makedonija prihvati i leči povređene u požaru u Kran Montani
- ZAMENA ZA TAJRIKA IMA JOŠ GORI KARAKTER OD NJEGA SAMOG! Pojačanje Partizana o kome se šuška šokiralo je Grobare - pa, gde baš njega?
- PUTIN OBAVEŠTEN O UDARU DRONOVA NA CIVILE U KAFIĆU I HOTELU: Evo šta je rekao o ukrajinskom napadu (FOTO/VIDEO)
- Zašto je januar mesec razvoda? Ova statistika može da vas iznenadi: Praznici znaju da "zamaskiraju" probleme, a onda dolazi realnost!
- Dobili ih uz pomoć surogat majke i sve vreme ih krili od javnosti: Evo kako izgledaju sinovi Eltona Džona i njegovog muža
Milo Đukanović
Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Podgorici.
Bio je premijer Crne Gore više puta (1991–1998, 2003–2006, 2008–2010, 2012–2016) i predsednik države (1998–2002 i 2018–2023).
Kao lider Demokratske partije socijalista (DPS), Đukanović je bio dominantna figura u crnogorskoj politici skoro tri decenije.
Bio je aktivan u komunističkoj omladini i jedan od vodećih ljudi socijalističke Crne Gore u periodu od 1989. do 1991. godine.
Na političkoj sceni pojavljuje se kao bliski saradnik Slobodana Miloševića, naročito tokom antibirokratske revolucije (1988–1989) i raspada SFRJ.
Kao predsednik Vlade Crne Gore tokom napada na Dubrovnik (1991-1992) snažno je podržavao blokadu i javno zastupao takvu politiku.
Godine 2000. uputio je izvinjenje Hrvatskoj zbog učešća u vojnim dejstvima protiv Dubrovnika.
U to vreme stao je uz tadašnjeg predsednika Crne Gore Momira Bulatovića u podršci Karingtonovom planu, što je rezultovalo referendumom o nezavisnosti 1992, na kojem se 96,76% izašlih glasača izjasnilo za ostanak u Jugoslaviji.
Od 1996. godine postepeno se distancirao od Miloševića i saveznih vlasti, napuštajući srpsko-crnogorski unionizam i okrećući se ideji crnogorskog etničkog nacionalizma, zasnovanog na posebnom identitetu i samostalnoj državi.
Ova promena dovela je do oštrog raskola sa Momirom Bulatovićem i podele unutar DPS-a.
Na predsedničkim izborima 1997. godine tesno je pobedio Bulatovića i preuzeo funkciju predsednika. Tokom NATO bombardovanja 1999. godine uspeo je da u dogovorima sa zapadnoevropskim državama postigne značajno smanjenje udara na teritoriju Crne Gore.
Usled sve dubljeg sukoba sa Miloševićem oko prekomernog štampanja novca, u Crnoj Gori je zamenio jugoslovenski dinar nemačkom markom.
Pred kraj svoje dugogodišnje vlasti, na kongresu partije najavio je oštriji politički kurs prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi i zalagao se za podizanje statusa nekanonske Crnogorske pravoslavne crkve, koja je devedesetih registrovana kao nevladina organizacija.
Ova politika, zajedno sa kasnijim donošenjem Zakona o slobodi veroispovesti, izazvala je masovne litije, blokade puteva i široke proteste širom Crne Gore.
-Xiaomi je.
