Vlada silom
OVO JE NAJBRUTALNIJI PREDSEDNIK NA SVETU: Toliki je diktator da svi zaziru od njega
Predsednik Gambije, Iahia Jameh, bio bi smešan da nije toliko brutalan
"Ovo će biti tvoj poslednjih dah" rečeno je imamu Baba Leighu pre nego što je na njegovo vezano telo bačena zemlja. Zatim se među okupljenima proširio smeh.
Bilo je to naime jedno od lažnih smaknuća, tačnije jedan od mnogih načina zlostavljanja kojima je ovaj muslimanski sveštenik podvrgnut tokom nekoliko meseci zatočeništva, a njegov jedini greh je bio: kritikovanje predsednika.
Dobro došli u Gambiju, domovinu jedne od najbizarnijih i najokrutnijih diktatura na svetu.
Otkad je vojnim pučem preuzeo vlast 1994. godine, predsednik Iahia Jameh najmanjom afričkom državom vlada pomoću strahovlade i sile sprovodeći svoje želje.
On preferira da mu se ljudi obraćaju punim imenom - Njegovo visočanstvo šeik profesor Alhaji Dr Iahia Abdul-Aziz Jemus Junkung Jameh, i tvrdi da može izlečiti AIDS.
Ovaj 49-godišnjak ljude zatvara zbog navodnog vračanja, pa je zapretio da će odseći glave svim homoseksualcima jer su oni "protiv Boga i ljudi". Uz to, razvio je sklonost prema pucanju u mirne demonstrante, a bilo ko ko se usudi da progovori o njegovoj okrutnosti automatski rizikuje da će ga oteti, mučiti ili ubiti, kao imama Leigha.
Tokom vladavine, Jameh je od svoje zemlje učinio "ludu kuću". Iako ostatak zapadne Afrike teži prema demokratiji, Gambija, koja je nezavisnost stekla pre 50 godina, mesto je na kojem umiru sve ljudske slobode.
Kao što je on bizaran, takvi su i pokušaji da ga se svrgne sa vlasti. Poslednji se dogodio u decembru 2014. godine, kad su dva gambijsai Amerikanca, s nešto malo vojnog znanja, kupila oružje u SAD-u, prokrijumčarili ga u Gambiju, tamo iznajmili automobile i došli pred Jamehovu palatu. Nadali su se da će Jamehovi čuvari da pobegnu, ali su se gadno prevarili.
Zanimljivo je da iako ga se svi boje, mnogi sugrađani mu se istovremeno i dive, kao i turisti koji, ne znajući pravu situaciju, dođu u posetu zemlji koja se naziva "nasmešnijom obalom Afrike". Tako je ovo savršena destinacija za oko 50.000 Britanaca svake godine, jer je zemlja sigurna i prilično jeftina.
A zahvaljujući turizmu i izvozu kikirikija, privredu ove male države beleži godišnji rast od 6.3 posto.
Isto tako, iako je većina stanovnika siromašna, Jameh je osigurao dobro zdravstvo. Za razliku od zapadnih suseda, Gambija je tako izbegla epidemiju ebole, pa je kod njih izuzetno niska smrtnost među decom i pri porođaju, što je inače veliki problem na kontinentu.
Isto tako, u Gambiji se vakciniše najviše ljudi, od svih afričkih država, za šta treba odati priznanje ludom predsedniku.
Sve navedene tvrdnje nemoguće je proveriti bez slobodnih medija, a 2004. godine misteriozno je ubijen Deida Hidara, reporter koji je pre toga kritikovao vladajući režim.
Predsednik drži medije čvrsto stegnute, i koristi za ono u čemu najviše uživa: samopromociji. Jednom se rukovao s američkim predsednikom Barakom Obamom što je iskoristio kao dokaz bliskosti sa svetskim vođama.
A ni SAD nije napravio veliki pritisak na njega i vladajući režim. Gambiju su prozvali "prijateljskom nacijom", pa su više-manje prešli preko navodne otmice dvojice američkih građana 2013. godine, za koje se i dalje ne zna gde su.
To omogućava Jamehu da neometano vlada, pa će verovatno u istom revijalnom tonu nastaviti da teče život građana i nakon izbora ove godine. I to uprkos tome što grupe za ljudska prava napominju koliko je pooštren režim nakon neuspešnog državnog udara u decembru, kad je 30-ak članova porodice i poznanika vođa udara zadržano bez podignutih optužnica, s tim da su neki stari svega 14 godina.
Prošle godine se u Gambiji pojavio tračak nade kad su UN-ovi članovi Saveta za ljudska prava počeli da istražuju situaciju u zemlji. Ali bio im je zabranjen ulazak u zatvorske centre, pa nisu stekli pravu sliku. Jer, s Jamehom uvek odete jedan korak napred, a zatim tri unazad, piše Ozi.
Bilo je to naime jedno od lažnih smaknuća, tačnije jedan od mnogih načina zlostavljanja kojima je ovaj muslimanski sveštenik podvrgnut tokom nekoliko meseci zatočeništva, a njegov jedini greh je bio: kritikovanje predsednika.
Dobro došli u Gambiju, domovinu jedne od najbizarnijih i najokrutnijih diktatura na svetu.
Otkad je vojnim pučem preuzeo vlast 1994. godine, predsednik Iahia Jameh najmanjom afričkom državom vlada pomoću strahovlade i sile sprovodeći svoje želje.
On preferira da mu se ljudi obraćaju punim imenom - Njegovo visočanstvo šeik profesor Alhaji Dr Iahia Abdul-Aziz Jemus Junkung Jameh, i tvrdi da može izlečiti AIDS.
Ovaj 49-godišnjak ljude zatvara zbog navodnog vračanja, pa je zapretio da će odseći glave svim homoseksualcima jer su oni "protiv Boga i ljudi". Uz to, razvio je sklonost prema pucanju u mirne demonstrante, a bilo ko ko se usudi da progovori o njegovoj okrutnosti automatski rizikuje da će ga oteti, mučiti ili ubiti, kao imama Leigha.
Tokom vladavine, Jameh je od svoje zemlje učinio "ludu kuću". Iako ostatak zapadne Afrike teži prema demokratiji, Gambija, koja je nezavisnost stekla pre 50 godina, mesto je na kojem umiru sve ljudske slobode.
Kao što je on bizaran, takvi su i pokušaji da ga se svrgne sa vlasti. Poslednji se dogodio u decembru 2014. godine, kad su dva gambijsai Amerikanca, s nešto malo vojnog znanja, kupila oružje u SAD-u, prokrijumčarili ga u Gambiju, tamo iznajmili automobile i došli pred Jamehovu palatu. Nadali su se da će Jamehovi čuvari da pobegnu, ali su se gadno prevarili.
Zanimljivo je da iako ga se svi boje, mnogi sugrađani mu se istovremeno i dive, kao i turisti koji, ne znajući pravu situaciju, dođu u posetu zemlji koja se naziva "nasmešnijom obalom Afrike". Tako je ovo savršena destinacija za oko 50.000 Britanaca svake godine, jer je zemlja sigurna i prilično jeftina.
A zahvaljujući turizmu i izvozu kikirikija, privredu ove male države beleži godišnji rast od 6.3 posto.
Isto tako, iako je većina stanovnika siromašna, Jameh je osigurao dobro zdravstvo. Za razliku od zapadnih suseda, Gambija je tako izbegla epidemiju ebole, pa je kod njih izuzetno niska smrtnost među decom i pri porođaju, što je inače veliki problem na kontinentu.
Isto tako, u Gambiji se vakciniše najviše ljudi, od svih afričkih država, za šta treba odati priznanje ludom predsedniku.
Sve navedene tvrdnje nemoguće je proveriti bez slobodnih medija, a 2004. godine misteriozno je ubijen Deida Hidara, reporter koji je pre toga kritikovao vladajući režim.
Predsednik drži medije čvrsto stegnute, i koristi za ono u čemu najviše uživa: samopromociji. Jednom se rukovao s američkim predsednikom Barakom Obamom što je iskoristio kao dokaz bliskosti sa svetskim vođama.
A ni SAD nije napravio veliki pritisak na njega i vladajući režim. Gambiju su prozvali "prijateljskom nacijom", pa su više-manje prešli preko navodne otmice dvojice američkih građana 2013. godine, za koje se i dalje ne zna gde su.
To omogućava Jamehu da neometano vlada, pa će verovatno u istom revijalnom tonu nastaviti da teče život građana i nakon izbora ove godine. I to uprkos tome što grupe za ljudska prava napominju koliko je pooštren režim nakon neuspešnog državnog udara u decembru, kad je 30-ak članova porodice i poznanika vođa udara zadržano bez podignutih optužnica, s tim da su neki stari svega 14 godina.
Prošle godine se u Gambiji pojavio tračak nade kad su UN-ovi članovi Saveta za ljudska prava počeli da istražuju situaciju u zemlji. Ali bio im je zabranjen ulazak u zatvorske centre, pa nisu stekli pravu sliku. Jer, s Jamehom uvek odete jedan korak napred, a zatim tri unazad, piše Ozi.
"DANAS SU POKUŠALI DA SPREČE DA PENZIONERI U SRBIJI DOBIJU POVIŠICU U DECEMBRU" Vučić o opoziciji: Možete misliti kakva bi to katastrofa bila