Ibrahim Džadan se za vreme vladavine pukovnika Moamera Gadafija u Libiji bavio krađom automobila, zbog čega je nekoliko godina ležao u jednom od najzloglašenijih zatvora u toj afričkoj zemlji. Danas, nekoliko godina nakon Gadafijeve smrti, kada Libijom vladaju anarhija i haos, Ibrahim kontroliše naftna polja vredna stotine milijardi dolara.

On je na čelu PFG (Straža Petrolejske Infrastrukture) koja broji više od 20.000 ljudi sa samo jednim zadatkom - zaštititi naftna polja - žilu kucavicu Libije. U očima zapadnog sveta preko noći je postao je "dobar dečko", koji je u dogovoru s UN ponovo otvorio libijska naftna polja, i "borac protiv bezvlašća" u toj zemlji, piše magazin "Politico".

"Ja sam musliman, ali sebe smatram umerenim čovekom, jer uvek biram sredinu između dve krajnosti. Čak i ovo mesto s kojeg vam se obraćam nalazi se u sredini Libije, u samom srcu bogatstva moje zemlje", rekao je Džadan jednom prilikom.

Njegov glas se sada sluša, iz dva razloga: kontroliše veliki broj ljudi i još veću količinu novca. Ibrahim se pokazao kao izuzetno vešt igrač u postgadafijevskoj eri, dok se milicija, plemena i zaraćene vlade - ona međunarodno priznata na istoku u gradu Tobruku i druga, islamistička, nazvana Generalni nacionalni kongres na zapadu u Tripoliju, bore za prevlast.

Sredinom 2013. Džadan je zatvorio dva velika izvozna naftna terminala, zahtevajući od GNC (Generalni Nacionalni Kongres) da istočnom delu Libije prepusti više autonomije, kao i da Tobruku dozvoli ubiranje prihoda od nafte, a zapretivši da će u suprotnom zatvoriti naftna polja.

Koliko se uživeo u ulogu novog vođe pokazuje i njegov potez iz 2014. godine, kada je dozvolio da tanker 'Morning Glory' pun nafte isplovi prema Severnoj Koreji. Međutim, njegov biznis sa Kim Džong Unom je propao jer mu je američka mornarica presekla put i zaplenila naftu. Kada se našao na udaru, Ibrahim je pribegao kreativnom rešenju: obratio se UN kao mirotvorac i pomiritelj dve vlade, i uspeo da skrene pažnju sa svojih postupaka.

Sin vojnog komandanta, proveo je šest godina u ozloglašenom Abu Slim zatvoru, gde je još kao 22-godišnjak osuđen na doživotnu kaznu robije zbog, kako tvrdi, političkog aktivizma. Ipak, podaci govore drugačije, i pokazuju da je Libijac osuđen zbog toga što je masovno krao luksuzne automobile. S druge strane, Gadafi nikog nije etiketirao kao političkog zatvorenika, a svi nepodobni u zatvoru su bili pljačkaši, špijuni, izdajice.

"Oslobođen sam tri dana pre pobune protiv Gadafija. Svi smo se podigli, uzeli oružje u ruke, i srušili njegov režim", govori Džadan.


U celokupnom haosu oko nasilnog svrgavanja Gadafija, Ibrahim Džadan je formirao bataljon volontera i zauzeo naftna polja kraj svog rodnog grada, kako bi ih "zaštitio". Danas kontroliše četiri najveća polja nafte u Libiji ispod kojih je izgrađeno hiljade i hiljade kilometara cevi.

Zaštitio je polja od ID ali i od svih drugih, te sada kontroliše 97 odsto ukupnih prihoda Libije. Očekivanja su mu visoka.

"Naravno da smatram da zaslužujem visoku poziciju u libijskoj vlasti, koja bi bila dobra i za mene i za narod", zaključuje libijski "gospodar nafte".

(24sata.hr)