A BILA JE SIMBOL BEDE I KORUPCIJE: Ova balkanska zemlja je postala nova Silicijumska dolina

Iako su nedavno imali skandal s još jednim premijerom, Viktorom Pontom, kojem preti zatvor, umesto političkom prepucavanju Rumuni su se okrenuli privredi.

Da bi se to ostvarilo potrebno je nastaviti s ulaganjima, sprovoditi reforme i uspostaviti kvalitetan okvir upravljanja na osnovu vlade za implementaciju takvog plana.

Na jednom od tih područja već se postižu znatni uspesi. Posle Berlina, Barselone i Amsterdama, evropski raj za nove tehnološke kompanije postao je Bukurešt, uvereni su u zapadnim poslovnim krugovima. I verovatno će glavni grad Rumunije postati sve značajniji evropski centar za ulaganja jer u zapadnim prestonicama troškovi života i poslovanja postaju preskupi, dok je Rumunija i dalje jeftina.

Međunarodni biznis portal "Quartz" objavio je tekst pun hvalospeva o Rumuniji kao o jednoj od najsiromašnijih članica Evropske unije koja bi mogla da postane evropska Silicijumska dolina. Rumuni na tome mogu delimično da zahvale i bivšem diktatoru Čaušeskuu jer je jedna od glavnih prednosti koja ih izdvaja od drugih zemljama njihov školski sistem koji podrazumeva mnogo matematike. Rumuni su se navikli na stegu, pa tako školuju relativno više informatičara nego drugi, zaključuje biznis časopis.

Bukurešt je poznat kao Pariz istoka zahvaljujući njegovoj arhitekturi i širokim bulevarima, ali moderni Bukurešt je bliže Silicijumskoj dolini. Kombinacija školovane radne snage, niskih plata i jeftinih troškova poslovanja učinila je Bukurešt privlačnim odredištem za internacionalne kompanije koje smanjuju troškove preseljenjem dela poslovanja u druge zemlje. S prosečnom neto platom od 470 evra bitno su jeftiniji od ostatka Evrope, a pritom su dodatno atraktivni zahvaljujući rasprostranjenom internetu kojem mogu zahvaliti svoj tehnološki bum.

Do kraja juna ove godine stranci su vodili čak 207.153 kompanije u Rumuniji, dok je iznos uloženog inostranog kapitala dosegnuo 43,4 milijarde evra, objavila je rumunska vlada. Gotovo svaku četvrtu investiciju pokrenuli su Italijani.

Rumunija posle Irske ima najveći rast BDP-a u Evropskoj uniji, a u poslednjih pet godina procvetala je scena ulaganja, malih, najčešće tehnoloških preduzeća koje ne mogu da postoje bez odlične internetske veze, tako da ih je danas, prema indeksu European Digital City, 170.

Ono što su nekad bile mane, danas se pretvorilo u prednosti. Stalna oskudica i nedostatak praktično svega u 43 godine diktature naterali su ljude u zemlji od 19,8 miliona stanovnika da se snalaze, a ta snalažljivost je danas deo atraktivnosti Rumunije za strane investitore. Jedan od glavnih razloga koji stoje iza rumunskog tehnološkog buma je brzi internet.

Rumunija ima najbrži internet u Evropi i šesti najbrži na svetu, s prosečnih 57,7 Mbps u 2015. Sjedinjene Države na toj listi zauzimaju tek 17. mesto. Glavna rumunska telekomunikaciona kompanija Romtelekom je devedesetih bila spora u uvođenju brzog interneta, ali je država ukinula monopol na infrastrukturu pa su lokalni preduzetnici razvili više optičkih mreža sa brzim internetom.

Uloga žena

Rumunija je u prednosti i po broju žena u IT industriji. Treća je u Evropi po broju žena u preduzećima koja se bave informacionim i komunikacionim tehnologijama. Prema Eurostatu, 29 odsto zaposlenih u tom sektoru u Rumuniji čine žene, više ih ima samo u Bugarskoj i Estoniji. U Velikoj Britaniji npr. ni petinu radne snage u IT sektoru ne čine žene, tamo ih je 19 posto, prenosi "Quartz". To tumače socijalističkim nasleđem, jer se u to vreme od žena očekivalo da budu zaposlene.

U trenutku kad se tehnologija promeni i kad neko zanimanje izgubi na ceni i ugledu, među zaposlenima počinju da preovlađuju žene, kao što je to slučaj sa školstvom i zdravstvom. Rukovodeće pozicije s najvišim platama ostaju muškarcima.

Kapital

Glavni problem - odnosno izazov, kako to kažu Amerikanci je slaba dostupnost kapitala. Banke teško i nerado daju kredite, pod nepovoljnim uslovima, a ulagača je malo. Prema European Digital City Indexu, Indeksu evropskih digitalnih gradova, u poslednjih deset godina u rumunska poslovanja je investirano 13,1 miliona evra. Pritom su oni londonski prikupili 8,3 milijarde evra uloga. Biznis portal i to pripisuje nasleđu komunizma: dok je na Zapadu ljudima normalno da zarađeni novac ulažu i gledaju gde su najbolje investicije, ekipa iza nekadašnje gvozdene zavese i dalje ga najradije krije u slamaricama, ne verujući bankama, berzama, a kamoli nekakvom hipsterskom preduzetništvu. Posledica toga su da se novac manje okreće i kompletno poslovanje je sporije nego na Zapadu.

Rumunija je sa svojih 19,8 miliona stanovnika relativno malo tržište s malom kupovnom moći stanovništva, pa su i njihovi briljantni mladi preduzetnici orijentisani na inostranstvo. Ako već nisu otišli iz zemlje, koriste slabe plate svojih sugrađana da bi kreirali inovacije koje će moći da prodaju znatno bogatijim kupcima.

Od pada komunizma je oko 2,5 miliona Rumuna napustilo zemlju, a nastavili su da odlaze i nakon ulaska zemlje u EU 2007. godine. Oni koji ostaju, koriste komparativne prednosti svoje zemlje: relativno dobro obrazovanje, dobar internet i niske plate.

Ipak, Rumunija je daleko od obećane zemlje. Prema podacima državne statistike (ONRC) od sredine avgusta, broj ulaganja koje su pokrenuli stranci u prvoj polovini 2016. u Rumuniji pao je za 12 odsto u odnosu na prošlu godinu. U 2014. godini stranim kapitalom osnovano je 6.219 poslova, a najviše ih je bilo pre krize, 2007., čak 15 hiljada. S brzim rastom BDP-a i komparativnim prednostima koje im je ostavio Čaušesku, međunarodna biznis zajednica predviđa im brz oporavak.

Do 50.000 evra za one koji žele da se vrate

Rumunska vlada je svesna da je zemlju napustio velik broj obrazovanih, i to ne samo tokom krize. Zbog toga je jedan od strateških ciljeva da se stvori mamac na koji bi se upecali Rumuni koji su nezadovoljni u inostranstvu. Plan ne deluje loše: ko god poželi da se vrati, dobiće pozajmicu do 50.000 evra s kojom treba da otpočne preduzetnički projekat. Rasprava o toj ideji počinje ovog meseca, a nadaju se da će sredstva dobiti iz fondova EU. Računaju na ukupnu svotu od 30 miliona evra.

Ko odluči da krene tim putem, može da računa na to da će mu vlada pokriti 90 odsto troškova, ali nešto mora da uloži i sam da bi na taj način bio i lično finansijski vezan za projekat. Osim samih sredstava, vlada će ponuditi i potrebne savete i pomoć u poslovanju.

(Romania Insider)