SVAKI GRAĐANIN KINE IMA ZDRAVSTVENI KOD! Srbin koji živi u toj zemlji rešio da progovori ŠTA SE TAMO ZAISTA DEŠAVA!

Vladimir Milić, ekonomista, živi u Sudžou višemilionskom gradu u oblasti Đijangsu u Kini, govorio je o trenutnoj situaciji u Kini, Sudžou i Šangaju.

Međutim, kasnije je zaista bilo neobično kada se ljudi nisu vratili u grad, a sve je bilo zatvoreno. Na ulici praktično nije bilo nikoga, mogli ste slobodno da se šetate ali skoro da niste imali gde da odete. Po skraćenom radnom vremenu bile su otvorene samo apoteke i veće prodavnice poput supermarketa. Gradski autobusi su i dalje radili, ali sa ređom satnicom vožnje. U autobusu se vozila još jedna osoba koja bi vam merila temperaturu čim uđete, merili bi vam temperaturu na ulasku metro, prilikom plaćanja u Mekdonaldsu, a nošenje maske je bilo obavezno.

Vlast je odredila da se kineska Nova godina „produži“ do sredine februara kako bi usporili ove migracije radnika iz unutrašnjosti Kine u velike gradove, a kroz nedelju dana od zatvaranja Wuhana bio je ukinut međugradski prevoz. Ja sam se tada vraćao iz Šangaja za Sudžou i bila mi je potrebna dozvola fakulteta da bih se vratio, a morao sam da idem taksijem jer nije bilo drugog prevoznog sredstva.

Na „granici“ Šangaja i provincije Đijangsu postavljena je kontrola i ponovo su nam merili temperaturu. U normalno vreme 3-4 voza i jedan autobus na sat obraćaju ovom trasom. Konstantno se apelovano da se ne izlazi napolje bez preke potrebe i da zadržavanje ne bude duže od 3 sata.

Da li se život u Sudžou i Šangaju vraća na ulice? Da li je život istim tempom kao i pre koronavirusa?

Trenutna situacija u Kini je dosta bolja nego što je bila. Ljudi su ponovo na ulicama, vraćaju se polako na posao. Skoro sve je otvoreno, osim mesta gde može da se okupi puno ljudi. Restorani su najpre bili otvoreni ali ste mogli samo da poručite hranu i ponesete kući. Sada već ljudi sede i jedu u restoranima.

U jednom trenutku, bili su i bioskopi otvoreni uz obavezu da posetioci nose maske i sede sa jednim mestom razmaka, ali su u međuvremenu odustalo od te ideje kao previše rizične za širenje virusa. Dakle, život se vraća u normalu ali se i dalje apeluje na oprez. Većina mera kao što su obavezno nošenje maske ili merenja temperature su i dalje prisutna.

Svaki stanovnik ima „zdravstveni kod“ koji može biti zelene, žute ili crvene boje. Kodu se pristupa kroz program (alipay ili wechat) i morate ga pokazati da biste ušli na većinu mesta. Samo zelena vam omogućava slobodu kretanja, dok žuta označava da je potrebno da budete u samokarantinu ili crveni u nadgledanom karantinu. U teoriji, kod se dobija na osnovu vašeg kretanja, tj da li ste bili u nekom od ugroženih mesta ili ste bili u kontaktu sa nekim ko je zaražen i slično. Čini mi se da se slična opcija razmatra i u nekim zapadnim zemljama, ali biće zanimljivo kako će stanovništvo reagovati i da li će prihvatiti takve mere.

Život se definitivno još uvek ne odvija istim tempom kao i pre korona virusa. Najavljeno je da biškole uskoro trebalo da se otvore, jer se nastava od druge polovine februara odvija online.Pre nekoliko danaMinistarstvo obrazovanje je objavilo da će se odložiti datum polaganja Gaokao-a za 7-8. jul. To je test koji rade maturanti, poput našeg prijemnog ispit za fakultete. U Kini je to veoma važan događaj i ovo je prvi put da je pomeren od Kulturne revolucije, što pokazuje ozbiljnost situacije.

Ta dva dana sva pažnja je usmerena na one koji polažu ispit i sve je podređeno budućim studentima.U nekim gradovima se ide toliko daleko da se ukida saobraćaj u ulicama gde se odvija polaganje kako ne bi ometao buduće studente, metro je besplatan za ili se čak taksisti nude da besplatno prevezu maturante na polaganje ispita.”

Ima li straha od drugog talasa?

“Opreznost od drugog talasa postoji, jer se i dalje dnevno prijavi od 30 do 60 novih slučajeva. Trenutno najveći broj novo zaraženih dolazi iz inostranstva i mislim da je to najveći izazov za Kinu, zato što ima veliku dijasporu, a živimo u izuzetno globalizovanom svetu. Svi koji uđu u zemlju se testiraju i stavljaju u karantin po potrebi.

Pored uvezenih slučajeva, najveća briga su asimptomatični, tj. oni koji nose virus ali nemaju simptome. Dosta pažnje se polaže da se oni otkriju i izoluju pre nego što zaraze druge. Pre nekoliko dana je jedan ceo grad na granici sa Rusijom zatvoren jer se pojavilo 20ak novih slučajeva.”

Kurir.rs/Restartmagazin