Mnoge osobe koje su se izlečile od korona virusa kažu da se sa simptomim bore i mesecima nakon što su se zarazile. To je jedna od brojnih misterija u vezi sa virusom koji je obišao svet i usmrtio skoro 600.000 ljudi.

Neki pacijenti sada putem interneta traže pomoć od drugih koji su pate od sličnih komplikacija, za koje se plaše da bi ih mogle ostaviti sa hroničnim zdravstvenim problemima.

- Osećamo se potpuno napušteno - rekla je 36-godišnja preduzetnica Genoveva Danesi iz Francuske koja tvrdi da je lekari nisu shvatali ozbiljno kada je potražila pomoć zbog simptoma.

Tek mesec dana nakon što su joj se simptomi prvi put pojavili, ona je primljena u bolnicu na pregled koji je pokazao da verovatno ima kovid-19. Čak i nakon mesec dana ona nije mogla da stoji uspravno duže od pet minuta, a uz to je imala i tahikardiju i vrtoglavicu.

Pre pandemije, Danesi je bila potpuno zdrava. Jednom godišnje je išla na preventivne preglede, bila je veoma aktivna, vežbala se dva puta dnevno i nikada nije bila pušač.

Lekari su joj govorili da, pošto je mlada i zdrava, treba da ostane na kućnom lečenju, ali se njeno zdravstveno stanje konstantno pogoršavalo.

- Od početka pa do 70. dana, to je bilo poput jo-joa. Sintomi su se stalno vraćali i pojavljivali su se novi. Tek kada su me lekari stavili na terapiju kiseonikom, mesecima nakon što sam se zarazila, počela sam da se osećam bolje - rekal je ona.

Međutim, još uvek mora da uzima aspirin kako bi sprečila da joj otkucaji srca skoče na 120 u minuti.


Studija u Italiji objavljena prošle nedelje otkrila je da je, od 143 pacijenta otpuštenih iz bolnice, više od 87 odsto zadržalo barem jedan simptom i nakon negativnog testa. Najčešće su to bili umor i nedostatak daha.

U toku su veće studije koje istražuju da li će deo pacijenata imati trajne simptome.

- Istraživačke studije tek počinju da dokumentuju različite manifestacije "hroničnog kovida" ili "dugog kovida" - rekao je Deni Oltman, profesor imunologije na Imperijal koledžu u Londonu.

Kako dodaje, različite manifestacije mogu imati prilično raznolike mehanizme, što znači da čak i ljudi sa blagim simptomima mogu da dobiju trajno oštećenje tkiva ili imunološku reakciju koja može da preraste u sindrom.

- Ono što sigurno znamo je da postoji određeni broj ljudi koji se zaraze, ponekad u teškom obliku, ponekad u manje teškom, a koji simptome imaju nedeljama ili mesecima - rekao je francuski ministar zdravlja Olivijer Veran.


Britanski ministar zdravlja Met Hankok rekao je da je "zabrinut što postoji sve veći broj dokaza da nekim ljudima ostaju dugotrajne posledice nakon preležanog virusa".

Veran je rekao da je u toku istraživanje o tome može li trajna "upalna faza" virusa da objasni ove simptome, ali trenutno nema puno odgovora.

Klaudija Useda, 24-godišnja prevoditeljka iz Pariza, nekoliko puta je hospitalizovana zbog napada astme nekon što je preležala koronu.

Izlečila se u martu, ali joj je doktor naknadno pregledao pluća tek u maju, otkrivši lezije zajedno sa smanjenim kapacitetom pluća.

Natali Nuri (51) kaže da je 24. marta dobila visoku temperaturu, bolove u grudima, kratak dah i ekstremni umor. Ova nastavnica kaže za "Juronjuz" da su njeni simptomi su trajali deset dana, ali da nije testirana, jer suu to vreme testovi bili rezervisani za hospitalizovane pacijente. Međutim, tokom celog aprila se i dalje osećala malaksalo, ali početkom maja ponovo je dobila visoku temperaturu i bolove u grudima.

- Mesecima mi se simptomi ciklično ponavljaju. Bila sam totalno izgubljena. Moji najmiliji nisu razumeli - rekla je ona.

Obilazila je lekare, ali mnogi nisu ozbiljno shvatili njene simptome.

Nuri je na društvenim mrežama napravila grupe za podršku ljudima koji se, poput nje, mesecima bore sa simptomima, kako bi im pokazala da nisu usamljeni primeri. Sve je više i lekara koji pokušavaju da nađu objašnjenje zašto ima toliko osoba koje su zvanično ozdravile, a i dalje su daleko od toga da se mogu nazvati zdravima.

- Mnogi pacijenti kažu da su pre korona virusa bili drugačije osobe - priča za nemački "Špigl" švajcarski kardiohirurg Pol Vot.

Lekari se sada plaše da će pandemija za sobom ostaviti armiju hroničnih bolesnika. Neke bolnice u Nemačkoj već počinju da uspostavljaju ambulante za negu osoba koje su preživele kovid-19.

- Ljudi misle - Ili ćeš umreti, ili ćeš ozdraviti. Ali to ne ide baš tako - kaže britanska doktorka Helen Salsberi.

Nedeljama se samo pričalo o jedinicama intenzivne njege i respirartorima, ali sada su tu, kako kaže, svi ti ljudi koji će možda biti dugo bolesni.

Za stučnjake je i dalje misterija zašto su simptomi tako uporni i snažni, čak i nakon što su se pacijenti navodno oporavili od bolesti. Lekari sumnjaju da se to dešava zbog poremećaja u imunom sistemu koje infekcija izaziva. Takođe je moguće da se virus ugnezdi negde u organizmu i odakle iznova iznova napade.

Dugotrajna slabost bi takođe mogla da bude posledica nedostatka kiseonika tokom akutne faze bolesti. Naročito mlađi pacijenti oboleli od kovida-19 dugo ne primete da su slabi.

Kurir.rs/Blic