VITALNI ZNACI ZEMLJE SE RAPIDNO POGORŠAVAJU: Upozorenje hiljada naučnika iz 34 zemlje

Sve liči na početak vica: Šta je to što može da okupi 14.000 naučnika iz 34 zemlje? Odgovor - klimatske promene.

"Imajući u vidu ovaj alarmantni razvoj situacije, potrebne su nam kratke, česte i lako dostupne informacije o klimatskoj situaciji", naveli su oni.

Godine 2019. 11.258 naučnika objavilo je izveštaj u žurnalu BioScience u kojem su upozorili na sumorne klimatske promene. Gotovo dve godine kasnije, situacija se nije mnogo promenila, podseća Sajens Alert.

"Naročito zabrinjava porast broja elementarnih nepogoda povezanih sa klimatskim promenama, uključujući mega požare u Australiji 2019-20, kao i činjenica da su tri glavna gasa staklenih bašta - ugljen dioksid, metan i nitro-oksid oborili rekordnu koncentraciju u atmosferi 2020. i potom i 2021. godine. I to uprkos promenama koje je izazvala pandemija kovida 19", rekao je ekolog sa Univerziteta u Sidneju Tomas Njusom.

Novi izveštaj, koji je takođe objavljen u BioSciencu potpisalo je još 2800 novih naučnika koji su naveli da je 1990 jurisdikcija zvanično proglasilo ili prepoznalo kriznu situaciju sa klimatskim promenama i radi na promeni politike kako bi se koliko-toliko ublažila šteta koju pravimo planeti.

Istraživači predlažu "trostrani" pristup - podizanje cena ugljenika, globalno zamračivanje i eventualnu zabranu fosilnog goriva, kao i razvoj klimatskih rezervata kako bi se zaštitio i ponovo uspostavio biodiverzitet i smanjile emisije ugljendioksida (na primer u amazonskoj prašumi).

Klimatski naučnici od 1960ih pokušavaju da ukažu na opasosti klimatskih promena a još od 1980ih nude različita rešenja. No, uprkos tome što je poznato da fosilna goriva uništavaju klimu Zemlje, emisija štetnih gasova staklene bašte svake godine je sve veća što je dovelo do globalnog zagrevanja. Naučnici sada upozoravaju da Zemlja nema više vremena.

"Predlažemo hitnu promenu kako bi se smanjila emisija štetnih gasova i preterana eksploatacija prirodnih resursa", rekao je Njusom.

"I dalje postoji mogućnost da se finansijska podrška žrtvama pandemije preusmeri u klimatski prijateljske aktivnosti i podstakne smanjenje upotrebe fosilnog goriva", naveli su stručnjaci.

Uprkos tome što je većina od 31 "vitalnog znaka" planete - poput promena u okeanima, topljenja leda i promene broja domaćih životinja - dostigla užasne rekorde, postoje i neki znaci nade.

U periodu između 2018. i 2021. godine upotreba solarne i energije vetra povećala se 57 posto (iako je to i dalje 19 puta manje od potrošnje fosilnog goriva).

Takođe, između 2018. i 2021. je registrovana snažan porast u odbacivanju fosilnog goriva. A od 2019. zabeležena je i manja potrošnja energije dobijene fosilnim gorivom, iako naučnici kažu da je to pre svega povezano sa pandemijom.

Novi izveštaj objavljen je uoči objavljivanja izveštaja Međunarodnog panela o klimatskim promenama (IPCC) iduće sedmice za koji se naučnici nadaju da će skrenuti pažnju zvaničnicima i produbiti političku volju da se sprovedu neophodne promene koje će, bukvalno, spasiti svet.

Kurir.rs