U OVOM GRADU OD 24 MILIONA STANOVNIKA NEĆE MOĆI DA SE ŽIVI DO KRAJA VEKA: Stručnjaci upozoravaju na skoru propast megalopolisa
Potopljeni automobili i kuće, ljudi koji gacaju kroz do kolena duboku vodu, stanari koji ne znaju kako da osuše svoje domove. Dobrodošli u Lagos tokom kišne sezone.
Stanovnici Nigerije naviknuti su na poplave koje svake godine od marta do novembra preplave ovaj obalski grad. Sredinom jula, Lagos je bio pogođen jednom od najvećih poplava poslednjih godina.
"Situacija je vrlo loša i vrlo neobična. Kada sam izašao iz kuće, nisam imao pojma da je toliko napadalo. Put ispred moje kuće je bio prepun vozila. Što smo dalje išli, to je nivo vode bio sve viši. Voda je rasla sve dok mi nije prekrila branik automobila i ušla unutra", rekla je CNN-u Eselebor Oseluonamen, koji radi u medijskoj firmi u Lagosu.
Društvene mreže preplavili su snimci poplava koje su paralizovale ekonomiju grada u kome živo 24 miliona ljudi. Lagos, koji se nalazi na obali Atlantika mogao bi da postane grad u kome ne može da se živi krajem veka, sa porastom nivoa vode zbog klimatskih promena, pokazuju naučne projekcije.
Problem je u "neadekvatnom i loše održavanom sistemu kišne kanalizacije i nekontrolisanom urbanom razvoju", navodi se u studiji Instituta za razvojne studije.
Hidrološka agencija Nigerije HIHSA upozorila je da bi u septembru moglo da dođe do još katastrofalnih poplava, jer je reč o vrhuncu kišne sezone.
Lagos je večim delom izgrađen na kopnu i nizu okolnih ostrva. Zbog erozije obale, grad je podložan poplavama koje su pak posledica globalnog zagrevanja ali i dugotrajnih ljudskih aktivnosti.
Iskopavanje peska za građevinsku industriju dovelo je do erozije obala Lagosa, kažu stručnjaci.
Manzo Ezikiel, portparol nigerijske agencije za menadžment krizama NEMA rekao je da su obale lagoskog ostrva Viktorija već "zbrisane".
"Postoji problem sa obalom reke koja nestaje. Porast nivoa vode jede zemlju", rekao je on.
Zvaničnici sada rade na "ekološkom" gradu koji će biti podignut na ostrvu Viktorija i koji će biti bukvalno "otet" Atlantiku, podizanjem osam kilometara dugih betonskih zidova.
Iako ovaj ambiciozni projekat može da pomogne u nestašici domova, Ezikiej strahuje da će "dodatno pritisnuti druge priobalne oblasti". Stručnjaci upozoravaju i da betonski zid neće moći da zaštiti okolne oblasti od poplava.
Ranija studija navela je da bi niskopozicionirani obalsti gradovi mogli da nestanu do 2100. godine zbog porasti nivoa mora. Procenjuje se da će do kraja ovog veka svetski nivo mora porasti više od dva metra, što je Lagos ostaviti na svega dva metra iznad nivoa vode.
U studiji iz 2012. britanski Univerzitet Plimut naveo je da bi porast nivoa mora od jednog do tri metra imao "katastrofalne posledide po ljudske aktivnosti" na obalama Nigerije.
Eksperti sada kažu da sve zavisi od prioriteta i toga da li će se mišljenja naučnika uzeti za ozbiljno i da li će vlade reagovati.
Vlasti Lagosa već su krenule sa raščišćavanjem kanalizacionih kanala kako bi predupredili poplave, a predsednik Nigerije Muhamadu Buhari je izrazio spremnost da sarađuju sa globalnim partnerima u borbi protiv klimatskih promena.
Aktivisti pozivaju i na saradnju sa privatnim sektorom kako bi se prikupila sredstva potrebna da se reše ovi problemi, naročito u lošoj ekonomskoj situaciji u kojoj je Nigerija trenutno.
Kurir.rs
VUČIĆ RAME UZ RAME SA SVETSKIM LIDERIMA: Predsednik na Samitu Evropske političke zajednice o ozbiljnim izazovima i sukobima sa kojima se suočava ceo svet (FOTO)