OSIM TRKE ZA BUNDESTAG IZBORI I U DVE NEMAČKE POKRAJINE, ALI I REFERENDUM U BERLINU: Ko će biti na čelu nemačke prestonice?

Pored izbora za Bundestag u Meklenburgu-Prednjoj Pomeraniji i u Berlinu u nedelju se održavaju i pokrajinski izbori, u prestonici i referendum. SPD je favorit na severoistoku, u glavnom gradu je situacija manje izvesna.

Nikada u istoriji Berlina u tom gradu nije istovremno bilo toliko izbora kao 26. septembra 2021. Građani s pravom glasa biraju sa dva glasa poslanike Bundestaga, sa dva glasa poslanike u svom gradu koji ima i status pokrajine, i odlučuju na referendumu da li žele da se velikim stambenim korporacijama - uz odgovarajuću naknadu - oduzmu stanovi, piše DW.

U Meklenburgu Prednjoj Pomeraniji se u nedelju pored saveznih, takođe sprovode i pokrajinski izbori.

Berlin - Ko će biti na čelu nemačke prestonice?

Grad-pokrajina Berlin ima nešto više od 3,7 miliona stanovnika od kojih 2,4 miliona ima pravo glasa. Gradski parlament se bira svakih 5 godina i poslednji put je to bilo 2016. Te godine 18. septembra izabran je parlament sa 160 poslanika i Vlada koju na čelu sa Mihaelom Milerom (SPD) čini koalicija SPD, Zeleni i Levica.

Slično izborima za Bundestag, unapred se zna da sadašnji šef Vlade Berlina neće ostati na toj funkciji: posle sedam godina, Mihael Miler (SPD) povlači se sa mesta gradonačelnika nemačke prestonice - kandidovao se za Bundestag. Ali, pored toga što niko neće u koaliciju sa desnim populistima Alternative za Nemačku (AfD) to je jedino što je izvesno na ovim izborima.

Zelenima, koji su na anketama u Berlinu vodili praktično od 2018. nedeljno veče bi moglo da donese gorko razočaranje. Jer raspoloženje prema toj stranci u Berlinu počelo je da se kvari sredinom avgusta, verovatno poneseno trendom u celoj zemlji. Glavna kandidatkinja Betina Jaraš tako jedva još može da računa da će dobiti više glasova od glavne kandidatkinje socijaldemokrata - Franciske Gifaj.

Prema anketama, SPD može da računa na 22 odsto, Zeleni 19 odsto, CDU 17 odsto, Levica 13 posto, AfD 9 posto i FDP na 7 posto glasova birača.

To znači da aktuelna koalicija SPD, Levice i Zelenih ima jasnu većinu, ali će takođe verovatno biti moguće i druge tročlane koalicije, na primer između SPD, CDU i FDP.

Glavni kandidat CDU Kai Vegener čak se još uvek nada će moći da preuzme kormilo u prestonici. Na čelnu poziciju u Berlinu ne računa glavni kandidat Levice Klaus Lederer, koji kao sadašnji senator za kulturu spada među najomiljenije političere u tom gradu - jer njegova stranka verovatno neće osvojiti dovoljno glasova.

Iako je nastavak aktuelne koalicije moguć - to nije dogovoreno. Zeleni i Levica su se unapred izjasnili za nastavak saradnje - ali ne i Socijaldemokrate. Pre svih to nije htela Francisika Gifaj. Čini se da je ona više na liniji CDU kada je u pitanju transportna i stambena politika ili unutrašnja bezbednost, a u predizbornoj kampanji napadala je Zelene ili Levicu.

Kurir.rs/DW