AKO ME NE UBIJU, ZNALA SAM DA ĆE ME POSLATI U ZATVOR: Ispovest beloruske opozicionarke Marije Kolesnikove osuđene na 11 godina!

Pre godinu dana beloruske snage bezbednosti pokušale su da deportuju Mariju Kolesnikovu. Opoziciona aktivistkinja je, međutim, odbila da napusti zemlju i to iscepavši pasoš na ukrajinskoj granici.

Kolesnikova je jedna od najistaknutijih među stotinama političkih zatvorenika koji su uhvaćeni nakon masovnih protesta u Belorusiji zbog diskreditovane pobede predsednika Aleksandra Lukašenka 2020. godine.

Mnogi su brutalno pretučeni, dok su neki bili prisiljeni u egzil, pošto je Lukašenko, koji je na vlasti od 1994. godine, pokušao da slomi svakoga ko misli drugačije.

"Znala sam da će me, ako me ne ubiju, sigurno staviti u zatvor", rekla je Kolesnikova o trenutku kada se opirala deportaciji. "Oni koji služe ovom sistemu nisu ostavili nikakvu sumnju u to".

"Ali ne žalim ni za čim, i ponovo bih učinila isto", dodaje.

"Niko od nas nije slobodan"

Taj čin prkosa doneo joj je trenutni status heroja među demonstrantima koje je vodila tražeći prekid autoritarne Lukašenkove vladavine, sigurna da je njegova poslednja ubedljiva pobeda na izborima nameštena.

To joj je takođe obezbedilo kaznu zatvora u trajanju od 11 godina.

Kolesnikova je slučaj protiv nje nazvala "apsurdnim", tvrdeći da se njen cilj da donese "pozitivnu promenu" u Belorusiji jednostavno pokazao previše popularnim da bi ga vlasti mogle tolerisati.

Ogromne proteste koji su izbili nakon izbora u avgustu prošle godine ugušila je interventna policija, sa jasnim dokazima da su koristili mučenje. Bilo je i masovnih hapšenja: grupa za ljudska prava "Viasna" do sada je brojala više od 700 političkih zatvorenika, uključujući nekoliko svojih članova.

"Žao mi je samo što se Belorusi plaše, što niko od nas nije slobodan", napisala Kolesnikova iz svoje zatvorske ćelije.

"Takođe mi je žao što ima onih koji čine strašne zločine nad ljudima, protiv svoje prirode. Protiv samog života."

Simbol slobode

Flautistkinja po profesiji, Marija Kolesnikova ušla je u politiku kako bi vodila kampanju za Viktora Babarika, bankara koji je pokušao da se kandiduje na predsedničkim izborima 2020.

Kada je njen kandidat uhapšen, Kolesnikova se udružila sa Svetlanom Tihanovskom, koja je ušla u trku i postala favorit nakon što je njen muž uhapšen.

Žene su postale lice otpora četvrt veka dugoj vladavini Lukašenka.

Tihanovska je, međutim, ubrzo morala da napusti zemlju zbog sopstvene bezbednosti.

Kolesnikovu su potom nepoznati ljudi strpali u kombi u Minsku i nestali. Ovog avgusta je osuđena na zatvorenom suđenju zajedno sa opozicionim advokatom Maksimom Znakom.

"Zatvor je podlo mesto"

Njen dom je sada ćelija dimenzija 2,5 sa 3,5 metra sa "dva ležaja, toaletom, umivaonikom, televizorom, kuvalom za vodu, šoljom, činijom, stolom, klupom i pogledom na nebo kroz rešetke prozora". Aktivistkinja kaže da je zatvorsko dvorište isto tako sićušno, ali svakodnevno trči oko njega 50 minuta.
Ostatak vremena provodi čitajući, učeći engleski i nemački jezik i pišući do 200 pisama mesečno. Dozvoljava sebi da se požali samo na jedno, a to je što "svi puše svuda", što je loše za njena pluća kao flautistkinju.

"Klasični muzičari razvijaju svojevrsnu vojnu disciplinu i snagu u svim svojim godinama vežbanja", napisala je ona, rekavši da se prilagodila svom novom postojanju "u trenutku i bez problema".

"Zatvor je podlo mesto. Ali ovde se osećam kao slobodna i srećna osoba", napisala je aktivistkinja.

"Znam koliko ljudi brine o meni i misli o meni. To mi daje neverovatnu snagu da nastavim dalje. I sigurno znam da će dobro pobediti", dodala je.

Bez iluzija

Kolesnikova sama kaže da Belorusi sada "nemaju iluzije" o poštenim sudovima u zemlji.

"Poverenje u državne institucije je uništeno", napisala je ona. "Svi savršeno razumeju da ne postoje nezavisni sudovi ili sudije ... oni služe režimu".

Njene pristalice ne veruju da će odslužiti punu kaznu: tvrde da će političke promene doći u Belorusiju ranije.

I Kolesnikova se istom nada.

Upitana o njenom plesu prvog dana suđenja, rekla je da je "bolje plesati, nego patiti".

"Mogu nas zatvoriti u zatvor, sakriti od ljudi", napisala je Kolesnikova. "Ali sve to - zajedno sa njihovim strahom, mržnjom i okovima - biće razbijeno našim pesmama i smehom, našim plesom i našom ljubavlju".

Kurir.rs/BBC