Kako prosečnom kineskom paru, običnim građanima, prosečnoj porodici danas izgleda svet?

Njihova zemlja, jedna od najvećih i najstarijih civilizacija na svetu, dugogodišnji lider u nauci i tehnologiji, izolovana je talasom vojnog i tehnološkog napretka koji je počeo na Zapadu u 16. veku.

Zakasnila je da požnje ekonomsku dobit industrijske revolucije 18. veka. Tokom 19. veka njom su dominirale spoljne sile.

A u 20. veku - kada su babe i dede ovog para bili živi - pregurala je kolaps dinastije Ćing, građanske ratove, brutalnu okupaciju Japana, dugu borbu pristalica Čang Kaj Šeka i Mao Cedonga.

Mao je pobedio u toj borbi, ali je potom zemlju gurnuo u 30 godina revolucionarnih eksperimenata, od Velikog skoka napred do Kulturne revolucije, koji su svi propali, piše novinar, ekonomista, analitičar CNN Fared Zakarija.

Do kasnih 1970ih, Kina je bila iscrpljena, osiromašena, izolovana zemlja, sa revolucionarnim režimom koji je izgubio svaki globalni značaj. Roditelji ovog kineskog para bili su među najsiromašnijim ljudima na svetu, sa najmanje opcija.

Zatim je došao Deng Sjaoping, lider Komunističke partije koji je vodio Kinu od kasnih 1970ih do 1990ih, i njegova politika koja je bila ta koja je otvorila Kinu tržištima i svetu.

To je rezultiralo ne samo mirom i stabilnošću, već i onim što je ekonomista Džefri Saks nazvao "najuspešnijom razvojnom pričom u svetskoj istoriji“. Tokom četiri decenije, kineska ekonomija je rasla skoro 10% godišnje. A BDP po glavi stanovnika je skočio više od 25 puta.

Sa ovim ekonomskim napretkom došlo je do stvaranja novog kineskog društva, otvorenijeg, ambicioznijeg i sigurnijeg u svoje mesto u svetu.

Sasvim je prirodno da ljudi u Kini osećaju veliki ponos i zadovoljstvo koji se ponekad mogu pretvoriti u preterano samopouzdanje i aroganciju. A kada čuju kritike na račun svoje zemlje na Zapadu, mogu da se zapitaju da li su stranci samo kivni na Kinu koja je tako brzo napredovala. Drugim rečima, da li Amerika želi da zadrži Kinu na svom mestu.

To je fer pitanje. Postojećoj supersili je oduvek bilo teško da napravi mesta nadolazećoj. Ali to sigurno otežava kineska Treća revolucija: promene koje je izvršio njen sada vrhovni vođa, predsednik Si Đinping.

Si je pokrenuo Kinu ka većoj represiji kod kuće, sa manjom ulogom za slobodna tržišta i snažnijim insistiranjem na komunističkoj ideologiji u svim sferama. Takođe je vodio agresivniju politiku u inostranstvu.

Arhitekta otvaranja Kine, Deng Sjaoping, govorio je o potrebi da Kina sakrije svoju snagu i čeka svoje vreme. Ali to nije bio samo savet da se čeka nekoliko decenija. Deng je shvatio da je Kina toliko velika, da se graniči sa toliko zemalja sa toliko graničnih sporova, da je trebalo da umiri svet.

Vinston Čerčil je jednom rekao da je Rusija "zagonetka umotana u misteriju unutar enigme“. Kina je, s druge strane, rog izobilja — ogromna zemlja puna kontradikcija. Recite bilo šta o Kini, i tamo ćete to pronaći - zajedno sa njegovom suprotnošću.

Da li će Si moći da kontroliše ovu prostranu zemlju i da je natera da poštuje njegove želje?

Do sada je uspevao kod kuće. Ali je tako život prosečnog kineskog para sa početka priče učinio manje otvorenim, a njihovoj zemlji se manje dive.

Si je promenio Kinu, ali na način koji njen uspon na svetskoj sceni čini daleko opasnijim.

Kurir.rs