SUPROTSTAVLJANJE PUTINU: Kako je ruska pretnja očvrsnula Zelenskog i da li se nazire kraj svemu?

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski 2019. godine je došao na čelo Ukrajine na predsedničkim izborima, govoreći svojim pristalicama da će zatvoriti korumpirane političare i direktno pregovarati sa Vladimirom Putinom o okončanju sukoba sa Rusijom u istočnoj Ukrajini.

Pod pritiskom Putina, Zelenski je prošao kroz duboku političku transformaciju. Jedno je jasno: on više nije isti golub kakav je bio u predizbornoj trci, piše Gardijan.

Rusija gura Ukrajinu ka NATO-u, kaže on, a akcioni plan za članstvo je sada ključan u njegovoj spoljnoj politici. Ovog meseca, Zelenski je obišao liniju fronta izvan Donjecka. Noseći zaštitnu jaknu i šlem, razgovarao je sa službenim osobljem koje će biti prva linija odbrane Ukrajine ako tenkovi iz Rusije počnu invaziju.

Rusija je otvoreno odbacila napore Zelenskog da pregovara i razgovori su praktično prekinuti. Pedeset ukrajinskih vojnika je ubijeno od prošlogodišnjeg prekida vatre, što je činjenica koja veoma opterećuje ukrajinskog glumca koji je postao predsednik.

-Mislim da je sazreo. On je ostario. To možete da vidite, rekla je Orisija Lucevič, istraživačica i menadžerka ukrajinskog foruma u ​​programu Rusija i Evroazija u Četam hausu.

-Jednostavno je morao da iskusi teret odgovornosti, dodala je.

Pošto je nagomilala tenkove, artiljeriju, pa čak i balističke rakete u blizini granice, izgleda da je Rusija spremna da još jednom izvrši invaziju na Ukrajinu, nakon Putinove aneksije Krima 2014. godine i de fakto preuzimanja delova oblasti Donjeck i Lugansk na istoku Ukrajine, piše Gardijan.

Nova ofanziva bi mogla da počne u novoj godini, upozorile su zapadne obaveštajne agencije.

Kremlj je objavio spisak zahteva. Žele čvrste garancije da se Ukrajina nikada neće pridružiti NATO-u, uprkos činjenici da je takva perspektiva daleko, uz malo konsenzusa među članicama NATO-a.

Zahtevi se svode na de fakto povratak sfere uticaja Kremlja u istočnoj Evropi. Zapadni lideri će ih verovatno odbaciti. Moskva zauzvrat može da iskoristi ovo kao uvod za rat.

Sve to predstavlja najtežu krizu za Zelenskog. Bivši komičar, igrao je ulogu predsednika u popularnoj TV drami, Sluga naroda, pre nego što je stvarno dobio ovaj. Njegov prethodnik, Petro Porošenko, zastupao je tvrde antimoskovske stavove. Nasuprot tome, Zelenski se kandidovao kao mirovni kandidat.

-Zelenski je bio veoma naivan što se Rusije tiče. Rekao je da će zaustaviti rat i ako je potrebno da će razgovarati sa Putinom. Njegova retorka je bila pacifistička, rekao je Oleksij haran, profesor politike na kijevskom univerzitetu.

Tim Zelenskog igrao se sa idejom o mogućim ustupcima Moskvi, dodao je Haran, uključujući snabdevanje vodom Krima.

U prvim danima mandata Zelenskog, ova strategija angažovanja dala je neke rezultate, što je dovelo do razmene zarobljenika i niza kratkotrajnih prekida vatre duž takozvane linije kontrole – utvrđene linije fronta od 250 milja koja prolazi kroz Donbas, sa ukrajinskom vojskom na jednoj strani i ruskim snagama i njihovim punomoćnicicima na drugoj.

Ali postepeno je postalo očigledno da se deeskalacija ne dešava.

-Putin nije prestao da 'puca', rekao je Haran.

-To je bilo otrežnjenje za Zelenskog. Mislio je: Činim ustupke i ništa se ne menja, dodao je.

Moskva nije krila da prezire ovog komičnog predsednika.

-Zašto su kontakti sa aktuelnim ukrajinskim rukovodstvom besmisleni, glasio je naslov članka koji je ranije ove godine napisao bivši premijer Dmitrij Medvedev. U njemu je izložio strategiju Moskve da direktno razgovara sa Vašingtonom.

-Besmisleno je da imamo posla sa vazalima. Poslove treba voditi sa suverenom, dodao je.

-Postoji duboko uverenje da je Zelenski momak sa kojim nema smisla pokušavati da politički razgovaramo, rekao je Fjodor Lukjanov, spoljnopolitički analitičar.

U hodnicima moći, rekao je, Zelenski je bio nepovoljno upoređivan sa Porošenkom, koga je Moskva smatrala ''provokatorom'', ali koji je barem razumeo gde leže ''crvene linije'' Rusije. Nasuprot tome, rekao je on, neiskustvo Zelenskog se smatra potencijalno opasnim.

Naravno, Moskva nikada Zelenskom nije dala velike šanse. Kremlj je započeo svoj odnos sa novoizabranim predsednikom tako što je igrao tvrdoglavo, nudeći ubrzanje izdavanja ruskih pasoša za stanovnike istočne Ukrajine pre njegove inauguracije, produbljujući sukob koji je stvorio 2014. godine.

Kada su došli pregovori, Moskva je podvukla crtu. Prva kriza za Zelenskog došla je u oktobru 2019. godine, nakon što je objavio da je pristao na takozvanu Štajnmajerovu formulu sa Rusijom, koja bi omogućila da se izbori u regionima Ukrajine pod kontrolom Rusije što je podrazumevalo da se omoguće izbori u delovima koje kontroliše Rusija uz kontrolu OEBS-a.

Veterani i aktivisti u Kijevu odmah su počeli proteste uz slogan: "Ne kapitulaciji". Taj pokušaj da se ubrza mirovni sporazum iz Minska je na kraju propao.

Kremlj je postajao sve ljući, jer su manji poslovi, poput onog o stvaranju konsultativnog tela u okviru sporazuma iz Minska, takođe propali. Počeo je da otkriva detalje svojih pregovora sa timom Zelenskog i na kraju je u potpunosti prekinuo većinu političkih kontakata.

Samjuel Čarap, viši politikolog u korporaciji RAND, veruje da je Putin uvideo da Zelenski ne može da ispuni ono što se od njega traži.

-Došli su do zaključka da zapravo nemaju partnera za pregovore, rekao je on o Kremlju.

Suočen sa tvrdoglavom taktikom iz Moskve, Zelenski je zauzeo oštriji stav. U februaru je ukrajinski savet za nacionalnu bezbednost zatvorio tri TV kanala pod kontrolom Viktora Medvedčuka, uticajnog prokremljskog ukrajinskog političara i oligarha. Bio je to hrabar potez. Putin je kum Medvedčukovoj ćerki. Medvedčuk je u kućnom pritvoru i optužen za izdaju.

Jedan član Medvedčukove opozicione političke partije, rekao je da Putin smatra da je gašenje kanala ''lična uvreda''.

- Hapseći Medvedčuka, Zelenski je uklonio sagovornika od poverenja, ostavljajući Moskvi samo vojne opcije, rekao je neimenovani političar.

Sada je to verovatno neka vrsta ruske vojne akcije, dodala je Lucevič.

Ovo bi moglo zaustaviti kopnenu invaziju u punom obimu. To bi moglo uključivati kaznene vazdušne napade na ukrajinsku vojnu infrastrukturu i rusku vojsku koja se otvoreno kreće u Donjeck i Lugansk koje drže pobunjenici, gde bi stanovnici pozdravljali Putinove vojnike sa cvećem, rekla je ona - savršena slika za rusku državnu TV.

Zelenski je bio ''pomalo očajan'' zbog sporog odgovora Zapada na krizu, rekla je Lucevič, i njegovog neuspeha da Ukrajini obezbedi dodatne odbrambene rakete.

Kijev i Moskva trenutno imaju nepomirljive razlike oko toga kako da reše situaciju u Donbasu, nagovestila je ona. Zelenski je želeo prekid vatre i uklanjanje teškog naoružanja pre nego što se utvrdi politička sudbina regiona. Putin upravo suprotno.

Moskva ima dugu istoriju mamljenja suseda u sukobe i nastojala je da prikaže Zelenskog kao drugog Mihaila Sakašvilija, gruzijskog predsednika poraženog u kratkom ratu sa Rusijom 2008. godine.

-Mnogi ljudi ovde misle da je on spreman da rizikuje spoljnu krizu kako bi rešio svoje unutrašnje probleme, više nego prethodni lideri, rekao je Lukjanov iz Kremlja.

Rejting Zelenskog je opao od 2019. godine, kada je osvojio neverovatnih 70 odsto glasova. Na polovini svog predsedničkog mandata, on ima oko 25% odsto podrške. On je i dalje najpopularniji političar u zemlji. Kako stvari stoje, verovatno će biti ponovo izabran 2024. godine – pod pretpostavkom, to jest, da Rusija ne okupira prava Kijeva i ne sruši njegovu proevropsku vladu.

-Njegov karakter može biti impulsivan, rekao je o Zelenskom Ihor Todorov, profesor međunarodnih odnosa na Užgorodskom nacionalnom univerzitetu.

-Njegovo biračko telo je prilično solidno. Postoji aktivna patriotska većina, dodaje.

Todorov je nekada predavao na Univerzitetu u Donjecku i bio je primoran da pobegne 2014. godine. On je rekao da ne očekuje da će Rusija eskalirati svoj postojeći vojni sukob sa Ukrajinom.

Umesto toga, rekao je, Putin je igrao ''globalnu političku igru'' osmišljenu da podeli zapad i da izvuče maksimalne ustupke.

Zasad, Zelenski i Zapad čekaju da vide šta će Putin sledeće uraditi. Rusija je verovala da drži sve karte, rekao je Haran.

-Za Putina je važno da uđe u istoriju kao pravi nacionalni heroj, kao osoba koja je ponovo ujedinila ruske slovenske zemlje. Ima Belorusiju u džepu. On ima DNR (Donjecku Narodnu Republiku). Mnogi tamo sada imaju pasoše Rusije. Putin može da kaže da ih brani, objasnio je.

Za Putina, koji smatra da je njegova dužnost da preokrene putanju Kijeva ka zapadu, on vidi ukrajinskog potencijalnog mirotvorca kao prepreku na svom putu.

-Sve u vezi sa Ukrajinom je za njega veoma lično, o tome se ne može pregovarati, on je voljan da bude kažnjen da bi to postigao, rekao je bivši zvaničnik ruske vlade.

-A kada pogleda Zelenskog, ne vidi ravnog... On vidi osobu sa kojom gubi vreme, zaključuje.

Kurir.rs