OD VAKCINE I NOVIH LEKOVA, PREKO NOVE VRSTE LJUDI, DO POSLEDICA GLOBALNOG ZAGREVANJA Najinteresantnije naučne vesti 2021. godine

Uzbudljiva otkrića, prepreke u borbi protiv kovida i napredak u istraživanju svemira definisali su 2021. godinu.

Vakcinacija protiv korone

Prošle godine najveća naučna priča godine bila je da su naučnici razvili dve vakcine protiv kovida u rekordnom roku. Međutim, kampanja vakcinacije u celom svetu, uprkos apelima, molbama i pozivima nije tekla po planu. Dve godine pandemije doveli su do porasta broja antivaksera i protivnika mera, kružile su teorije zavere o štetnosti i neefikasnosti vakcina. Distribucija vakcina u siromašnim zemljama je podbacila. Globalno, manje od 60 odsto stanovništva je vakcinisano. Zbog slabe procepljenosti stanovništva, virus će nastaviti da mutira - delta i omikron su dobar dokaz toga, i postoji realna opasnost da se pojave druge, opasne varijante.

Upornost na Marsu

NASA je napravila ogroman korak napred u istraživanju Crvene planete nakon što je rover Perseverance bezbedno sleteo na Mars u februaru. Naučnici su opremili vozilo ultralakim helikopterom koji je uspešno leteo u razređenoj atmosferi Marsa i uređajem veličine tostera nazvanom MOKSIE uspešno pretvarao ugljen-dioksid u kiseonik, sakupljajući stene sa tla planete. Sva dostignuća će omogućiti bolje razumevanje Marsa i kako ga istražiti u budućnosti.

Pored trijumfa rovera, druge zemlje su takođe zabeležile velike prvenstvene rezultate. Svemirska sonda Ujedinjenih Arapskih Emirata Hope uspešno je ušla u orbitu oko planete i proučava atmosferu i vremenske prilike na Marsu. Kineski rover Žurong sleteo je na Mars u maju i istražuje geologiju planete i traži znakove vode. Sa ovim tekućim misijama, naučnici širom sveta uče sve više i više o tome kakva je planeta i kako bismo je bolje istražili, možda jednog dana lično.

Da li je "čovek zmaj" nova vrsta čoveka?

Priča o lobanji koju su naučnici koristili da sugerišu da postoji nova vrsta ljudi iz kasnijeg pleistocena - koji bi mogli da se pridruže Homo sapijensu i neandertalcima - izazvala je mnogo pažnje. Nakon što je fosil otkriven na gradilištu u Kini pre skoro 90 godina, ostao je sakriven sve do 2018. Od tada su naučnici u Kini proučavali lobanju — analizirajući njene karakteristike, sprovodeći serije datiranja, sekvenciranja i poređenja sa drugim fosilima, pre nego što su ga proglasili na novu vrstu arhaičnog čoveka. Otkriće su nazvali Homo longi, ili "Čovek zmaj“.

Čovek zmaj imao je veliki mozak, debelu obrvu i skoro četvrtaste očne duplje - detalji koji ga razlikuju od drugih vrsta. Postoje, međutim, i oni koji nisu uvereni da je reč o novoj vrsti čoveka. "Uzbudljivo je jer je to zaista zanimljiva lobanja i može da otkrije detalje o ljudskoj evoluciji i onome šta se dešavalo u Aziji. Ali takođe je razočaravajuće što je 90 godina posle otkrića to samo jedna lobanja i nismo sigurni koliko je stara i gde se uklapa", rekao je Majkl Petraglija iz Inicijative o ljudskom poreklu Smitsonijan instituta. Drugi naučnici su podržali oznaku nove vrste, tako da se debata nastavlja, a verovatno će potrajati sve dok se ne otkrije još fosila koji će pomoći da se popune rupe u ljudskoj istoriji.

Klimatske promene izazivaju haos na koralnim grebenima

Sve veće prirodne katastrofe — šumski požari, suše i toplotni talasi — najočiglednije su posledice klimatskih promena. Globalno zagrevanje doprinelo je petostrukom porastu takvih vremenskih nepogoda u poslednjih 50 godina, navodi se u izveštaju Svetske meteorološke organizacije za 2021. Ali jedan od najvećih uticaja klimatskih promena u protekloj deceniji dogodio se pod vodom. Zagrevanje dovodi do toga da koralni grebeni odbace simbiotske alge koje im pomažu da prežive, blede i umiru.

Ove godine veliki izveštaj Globalne mreže za praćenje koralnih grebena naveo je da su okeani izgubili oko 14 odsto svojih grebena u deceniji nakon 2009. godine, uglavnom zbog klimatskih promena. Novo istraživanje je u novembru pokazalo da je manje od 2 procenta koralnih grebena na Velikom koraljnom grebenu — najvećem na svetu — izbeglo izbeljivanje od 1998. Ta vest je stigla samo dva meseca nakon što je druga studija navela da je polovina koralnih grebena izgubljena od 1950ih, delom zbog klimatskih promena.

Izumiranje grebena utiče na ribarstvo, lokalnu ekonomiju zasnovanu na turizmu i razvoj obala koje gube tampon zonu na moru od oluja koje pružaju žive strukture. Naučnici kažu da su, ako temperature nastave da rastu, koralni grebeni u ozbiljnoj opasnosti.

Svemirski turizam

Ove godine poznati milijarderi završili su svoje uspešne misije u svemir. Početkom jula, milijarder Ričard Brenson leteo je tik iznad granice svemira — suborbitalnim letom — na prvom putovanju Virdžin Galaktika sa potpunom posadom. Nedelju dana nakon Brensonove misije, najbogatija osoba na svetu, Džef Bezos, završio je prvi suborbitalni let Blu Oridžina sa posadom sa najmlađim i najstarijim putnicima koji su stigli u svemir, da bi potom u svemir poslali i glumca iz Zvezdanih staza Vilijama Šatnera.

Mesec dana pre toga, četvoročlana posada postala je prva potpuno civilna posada koja je kružila oko Zemlje iz svemira u SpaceIksovoj Dragon kapsuli Ilona Maska. A za 2022. pripremaju se još ambiciozniji projekti. SpejsIks planira da pošalje penzionisanog astronauta i tri putnika na Međunarodnu svemirsku stanicu.

SZO odobrila prvu vakcinu protiv malarije

U oktobru je Svetska zdravstvena organizacija odobrila prvu vakcinu protiv malarije. Odobrenje nije bilo prvo samo za tu bolest, već i za svaku parazitsku bolest. Taj trenutak se čekao 30 godina u stvaranju, jer je Moskviriks (Mosquirix) – robna marka leka – koštao više od 750 miliona dolara. Malarija ubija skoro pola miliona ljudi godišnje, uključujući 260.000 dece mlađe od pet godina. Većina ovih žrtava živi u podsaharskoj Africi. Nova vakcina se bori protiv najsmrtonosnijih od pet uzročnika malarije, a primenjuje se deci mlađoj od pet godina u seriji od četiri injekcije.

Vakcina nije srebrni metak; sprečava samo oko 30 procenata teških slučajeva malarije. Ali jedna studija modeliranja pokazala je da još uvek može da spreči 5,4 miliona slučajeva i 23.000 smrtnih slučajeva kod dece mlađe od pet godina svake godine. Stručnjaci kažu da je vakcina vredan alat koji bi trebalo da se koristi u kombinaciji sa postojećim metodama – kao što su kombinovani tretmani lekova i mreže protiv komaraca.

Amerika odobrila prvi lek protiv Alchajmerove bolesti

Nakon 20 godina istraživanja u junu je odobren prvi novi lek protiv Alchajmerove bolesti u Sjedinjenim Američkim Državama. Lek nazvan Adukanumab cilja osnovni uzrok Alchajmerove bolesti - demenciju, umesto uobičajenog delovanja na simptome. Adukanumab cilja na amiloid, protein koji stvara abnormalne čvorove u mozgu ljudi obolelih od Alchajmera, koji mogu oštetiti ćelije i pokrenuti demenciju, uključujući probleme sa pamćenjem i razmišljanjem. Američka agencija za hranu i lekove navela je da postoje dokazi da adukanumab smanjuje amiloidne beta pločice u mozgu i tako pomaže u lečenju pacijenata.

Argentinka se bez terapije izlečila od HIV-a

Lekari tvrde da je žena iz Argentine druga osoba na svetu čije je telo prirodno eliminisalo HIV virus, bez ikakvih lekova. Tridesetogodišnja žena ne pokazuje nijedan znak HIV-a osam godina posle prve dijagnoze, pri čemu nije primila nikakav medicinski tretman.Lekari su pratili i analizirali uzorke krvi pacijentkinje iz Argentine od 2017. do 2020. godine, a kako se žena porodila u martu 2020. prikupili su i uzorke placente. Žena od 2019. godine, kada je zatrudnela, nije uzimala nikakvu terapiju a na svet je donela zdravu bebu koja nije pozitivna na HIV. Za sada nije jasno kako je ženino telo uspelo da eliminiše HIV, ali stručnjaci smatraju da je reč o "kombinaciji različitih imunih mehanizama". Prva pacijentkinja koja se sama izlečila od HIV-a bila je 67-godipnja Lorin Vilenberg.

Ljudi utiču na evoluciju životinja

Novo istraživanje objavljeno ove godine pokazuje da su ljudi i direktno i indirektno uticali na evoluciju životinja. Verovatno najdrastičniji primer uticaja ljudi na evoluciju životinja, je nagli porast broja afričkih slonova koji se rađaju bez kljova nakon godina krivolova.

Druga velika studija otkrila je da životinje menjaju oblik kako bi se izborile sa porastom temperature. Na primer, u različitim vremenskim periodima slepim miševima su izrasla veća krila, a zečevima su niknule duže uši — i jedno i drugo će verovatno "izbavicati" više toplote u okolni vazduh. Takođe, 40-godišnje istraživanje ptica u udaljenom, netaknutom delu amazonske prašume pokazalo je da 77 vrsta u proseku ima manju težinu, a mnoge su imale duža krila nego nekada. Naučnici su rekli da je do promena verovatno došlo zbog porasta temperatura i promena u količini padavina.

Tableta protiv kovida

Skoro godinu dana nakon što su naučnici objavili testove koji pokazuju uspeh mRNA vakcina u borbi protiv kovida, Merk (Merck) je objavio obećavajuće rezultate testa iz treće faze ispitivanja antivirusne pilule. Farmaceutski gigant je 1. oktobra predstavio podatke koji sugerišu da bi molnupiravir mogao da prepolovi broj hospitalizacija. Deset dana kasnije, kompanija je dostavila rezultate agenciji za lekove u nadi da će dobiti dozvolu za hitnu upotrebu. Sredinom novembra, Velika Britanija je pre SAD dala odobrenje za lečenje. Krajem novembra, savetnici FDA-e preporučili su hitnu dozvolu za upotrebu tablete, iako se pokazalo da smanjuje smrtnost ili bolest za 30, a ne 50 procenata. Lek treba uzimati - četiri pilule dnevno tokom pet dana - počevši od petog dana od pojave simptoma. Deluje tako što ometa sposobnost SARS-CoV-2 da se efikasno replicira unutar ljudske ćelije.

Molnupiravir nije jedini virusni lek sa pozitivnim rezultatima. U novembru, Fajzer je objavio da je njegova antivirusna pilula Paklovid efikasna protiv teškog oblika kovida. U decembru su saopštili da smanjuje rizik od hospitalizacije i smrti za 88 odsto. Vesti o obe pilule su dobrodošle, jer se očekuje da deluju protiv svih verzija virusa, uključujući i omikron. Mnoge bogate zemlje su već pristale na ugovore za molnupiravir, a Gejts fondacija je obećala 120 miliona dolara da pomogne da se pilula distribuira i u u siromašnim zemljama. Ako se odobre i distribuiraju dovoljno brzo, oralni antivirusni lekovi se mogu propisati na mestima, poput Afrike, gde nedostaju vakcine. Pilule predstavljaju još jedno ključno sredstvo, pored maski i vakcina, u borbi protiv kovida, kažu lekari, naučnici i stručnjaci.

Lansiranje Džejms Veb teleskopa

NASA je konstruisala revolucionarni teleskop Džejms Veb koji je, posle brojnih odlaganja i teškoča, lansiran u svemir i tako otvorio novu fazu svemirskih istraživanja. U srcu "Veba" je primarno ogledalo od 6,5 metara koje će omogućiti teleskopu da posmatra slabašni sjaj nekih od najstarijih, najudaljenijih objekata u univerzumu. Pošto se univerzum širi, svetlost koju emituju zvezde i galaksije rasteže se dok putuje, što znači da se sjaj najranijih zvezda #pomera u crveno“ u duže talasne dužine infracrvene svetlosti.

Za razliku od svemirskog teleskopa Habl, koji kruži oko Zemlje, Veb će kružiti oko Sunca. On je vezan za tačku zvanu L2, ili drugu Lagranžovu tačku, milion milja od Zemlje. Ovde će gravitacione sile omogućiti teleskopu da posmatra nebo u infracrvenom području, sa Zemljom i Suncem na leđima. Vebovo primarno ogledalo je toliko veliko da se mora sklopiti za lansiranje i rasklopiti tokom jednomesečnog putovanja do L2. Usput, teleskop će takođe postaviti suncobran veličine teniskog terena kako bi zaštitio teleskop od sunčevih zraka.

Osim posmatranja prvih zvezda i galaksija, Veb će posmatrati vanzemaljske svetove kako prelaze lica svojih zvezda i meriti kako se infracrvena svetlost apsorbuje u atmosferi planeta. Ovo će dati nagoveštaje o atmosferskoj hemiji i potencijalnim uslovima zrelim za život.

Kurir.rs