ZLOSTAVLJANJE, KRAĐE, PREVARE: Pandemija je starijim Amerikancima donela pakao! Tri slučaja opisuju horor koji preživljvaju VIDEO

Uticaj pandemije na starije osobe prevazišao je infekcije koronom. To ih je takođe učinilo podložnijim zlostavljanju.

U Majamiju, imovinu Širli Gibson, koja je bila u njenoj porodici čitav vek, ukrala su trojica ljudi koji su falsifikovali ime osmogodišnjaka na dokumentu i prodali ga u virtuelnoj transakciji koja je postala uobičajena tokom pandemije, prema zakonu Floride - službenici za izvršenje.

U Memfisu, Alfred Majes ima nove brave na svojim vratima nakon što je njegov sin, koji je živeo sa njim, postao nasilan, u jednom trenutku ga udarivši pajserom. Članovi porodice kažu da je pandemija sprečila drugu majesovu decu da ga posete i vide pravo stanje..

Slučajevi poput ovih pojavili su se širom zemlje tokom pandemije, što je doprinelo porastu zlostavljanja starijih osoba, koje se obično definiše kao namerni ili nemarni čin koji nanosi štetu nekome starijem od 60 godina na fizički, emocionalni ili finansijski način.

Broj žrtava prevare starijih osoba porastao je za 55 odsto između 2019. i 2020. godine, prema najnovijim dostupnim podacima, prema izveštaju Federalnog istražnog biroa o internet kriminalu.

Druga studija koju su sproveli istraživači sa Univerziteta Jejl i objavljena u januaru otkrila je da je više od jedne od pet starijih osoba koje žive u kućama ili stanovima, za razliku od objekata, prijavilo zlostavljanje u aprilu i maju 2020, kada su sve države imale karantin. To je povećanje od 83,6% u odnosu na procene pre pandemije.

Ejmi Vajrih, okružni tužilac u okrugu Memfis, rekla je da je njen istražni tim za ranjive odrasle osobe pregledao 51 slučaj u prvih devet meseci ove godine, uključujući slučaj 64-godišnje negovateljice koja se izjasnila krivim za drugi pokušaj -telesno ubistvo nakon što je više puta udario 83-godišnju ženu i izbio joj protezu iz usta.

„U 2019. nismo imali ni tuce cele godine“, rekla je gđa. rekao je Veirič.

Očekuje se da će slučajevi zlostavljanja starijih, koji su godinama u porastu, nastaviti da rastu čak i nakon što se pandemija završi, delom zbog starenja stanovništva i skraćenja obučenih i licenciranih negovatelja. Niska plata i izgaranje dovode do toga da mnogi napuste teren, kako u privatnim kućama za negu tako iu staračkim domovima. Društvene veze, izgubljene u pandemiji, starijim odraslim osobama teže je da ih obnove, povećavajući verovatnoću izolacije - ključni faktor rizika u zlostavljanju.

Povećanje dolazi po velikoj ceni. Zlostavljanje može dovesti do ranije smrti kod starijih Amerikanaca. Takođe može uništiti porodice i potkopati finansijsku i emocionalnu dobrobit starijih ljudi.

Naredbe o ostanku kod kuće i mere socijalnog distanciranja ostavljale su starije odrasle osobe izolovane i povremeno se skrivale kod nasilnika, bilo porodice ili staratelja koji su pretili da će ih poslati u starački dom ili iskašljati ako im ne daju novac.

„Koristili su Covid kao oružje“, rekla je Džoj Solomon, direktorka Vajnbergovog centra za pravdu starijih u Njujorku, koji pruža privremeno sklonište i usluge podrške žrtvama zlostavljanja, a broj prijema se udvostručio nakon što su ukinute naredbe o ostanku kod kuće.

Socijalni radnici i drugi koji istražuju prijave zlostavljanja i zanemarivanja nisu mogli lično da se sretnu sa ugroženim starijim odraslim osobama. Ustanove za dugotrajnu negu sa kratkim osobljem oslanjale su se na sumnjive privremene radnike. Budžeti za sprovođenje zakona su smanjeni.

Laura Moskeda, lekarka i direktorka Nacionalnog centra za zlostavljanje starijih, nacionalnog istraživačkog centra koji su osnovale SAD, zabrinuta je ne samo zbog povećanog obima, već i zbog intenziteta zlostavljanja, jer se stres pojačao u pandemiji i ostavio neke negovatelje preopterećenim. „Nije veliki napor da se intenzivno verbalno zlostavljanje pretvori i u fizičko zlostavljanje“, rekla je ona.

Neka odrasla deca su izvela roditelje iz staračkih domova, samo da bi ih zlostavljali negovatelji u kući. Oni koji nisu bili u mogućnosti da izvuku svoje roditelje iz dugotrajne nege nisu mogli da ih posete da bi nadgledali negu, rekla je Džejn Volš, glavni zamenik okružnog tužioca u Denveru, koja je nadgledala slučaj u kome je bila Gustova, kojoj su oteli verenički prsten i kreditne kartice. Ona je živela u domu u Denveru, koji je otvoren 2018. godine, nudeći vrhunski samostalan život, život uz pomoć i negu pamćenja za one sa demencijom. Ona i nekoliko drugih stanara i članova osoblja testirani su pozitivni na Covid-19 u aprilu 2020.

Njen sin i jedino dete, Art Gust, njegova žena i troje dece, koji su često posećivali gđu. Gust i odveo je na večeru, posmatrao njen brzi pad kroz prozor svoje sobe na prvom spratu. Primetili su nestanak redovnog osoblja i nove radnike u dobi Gustove. Gust je umrla nedelju dana nakon što je bila pozitivna na Covid-19. Dok je pripremao sahranu tog jutra, Art Gust je primio obaveštenje da je kreditna kartica njegove majke korišćena u lokalnom Vendi'su četiri sata nakon smrti njegove majke. Nekoliko drugih troškova pojavilo se na kreditnoj kartici u Valmartu, prodavnicama dolara i lokalnom prodavcu polovnih automobila.

Njegova supruga, Kerolin, rekla mu je da je primetila da njena svekrva ne nosi verenički prsten, koji je uvek nosila. To je bila jedina veza sa njenim pokojnim mužem od 55 godina, Lislom Gustom. Art Gust je pozvao pogrebno preduzeće da vidi da li je verenički prsten njegove majke, procenjen na 13.800 dolara, na njenoj ruci. Nije bio.

Policijski detektivi sa jedinicom koja istražuje zlostavljanje starijih pratili su prsten do zalagaonice. Ista žena koja je koristila kreditnu karticu za kupovinu polovnih automobila založila je prsten za 900 dolara. Policija je potvrdila da je 29-godišnja žena radila u Karijonu, prema zapisima iz kancelarije okružnog tužioca. Žena, Elizabet Danijels, uhapšena je i optužena za nekoliko krivičnih dela, uključujući krađu od rizične osobe i davanje lažne izjave zalagaocu, prema policijskim evidencijama.

U vreme hapšenja, bila je na uslovnoj slobodi zbog pljačke i imala je niz ranijih hapšenja zbog vožnje pod uticajem, ometanja i krađe identiteta, prema evidenciji Istražnog biroa u Koloradu.

U aprilu Danijelsova se izjasnila krivim za krađu i osuđena je na dve godine uslovno uz uslovnu kaznu zatvora od šest godina. Od tada je prekršila uslovnu kaznu. Za njom je u septembru raspisan nalog za hapšenja.
Zvaničnici iz Karijona kažu da žena nije bila zaposlena, već da ju je angažovao Amada Senior Care iz Kolorada, licencirana agencija za zapošljavanje. Karijon je pod novom upravom, koja je zamenila izvršnog direktora i postavila nove menadžere u dom.

Širli Gibson, 86-godišnja penzionisana bibliotekarka, otišla je u kancelariju procenitelja okruga Majami-Dejd u maju da plati porez na imovinu na parcele u Kokonut Drouvu, jednom od prvih crnačkih četvrti osnovanih u oblasti Majamija. Parceli su bili u njenoj porodici od ranih 1900-ih, nakon što su njeni preci emigrirali sa Bahama.

Službenik je rekao da je porez na jednu od parcela platio novi vlasnik, razvojna kompanija u Njujorku. Kada je Gibson je rekla da nikada nije prodala imovinu, službenik joj je dao kopiju dokumenta, koji je izgleda potpisala Širli Gibson, što ukazuje da je imovina prodata.

Njen advokat Dejvid Vinker rekao je da je prepoznao da je potpis falsifikovan. „Izgledalo je kao rukopis učenika osnovne škole“, rekao je Vinker, koji je odveo Gibsonovu, kopija akta i uzorci potpisa policiji. Lažni su bili i pečat i notarski potpis, rekao je Vinker. Usledila je istraga.

Policija je uhapsila tri osobe i optužila ih za krađu od osobe starije od 65 godina, kao i za druga krivična dela, uključujući pranje novca i organizovanu šemu prevare. Jedan je pušten na kauciju; druga dvojica su u popravnom odeljenju Majamija Dejdas, prema Kancelariji državnog tužioca Ketrin Fernandez Rundl. Svi su se izjasnili da nisu krivi.

Kupcu, za koga se ne sumnja da je kriv, nadoknadila je kompanija koja je osigurala imanje.

Imovina, čija je navedena procenjena vrednost 212.000 dolara, vraćena je Gibsonovoj, koji se nikada nije udavala i planira da ga pokloni nećacima i nećakinjama.

„To je u mojoj porodici više od sto godina i želim da to zadržim u svojoj porodici“, rekla je ona.

Većina slučajeva zlostavljanja uključuje člana porodice, zbog čega ih je teže otkriti i zaustaviti, rekla je Melani Keler, članica koalicije Koordinisani odgovor na zlostavljanje starijih u Memfisu, koja radi sa vlastima na istrazi slučajeva zlostavljanja i pruža pravne, medicinske i usluge skloništa za hitne slučajeve.

Broj slučajeva fizičkog zlostavljanja koje vodi koalicija iz Memfisa udvostručio se između prvih devet meseci 2019. i prvih devet meseci 2021. Keler, koja je takođe predsednica kompanije za kućno zdravlje koja služi starijim osobama.

Često, rekla je, članovi porodice ne prepoznaju znake zlostavljanja ili ne misle da bi drugi član porodice bio sposoban za to. Sa pandemijom, nisu posećivali starije roditelje da vide šta se dešava u kući.

To se dogodilo u slučaju 78-godišnjeg Alfreda Mejsa. „Svi su pokušavali da sačuvaju sebe i druge“, rekla je Alfretova ćerka, Meri Ros, IT menadžer u kancelariji lokalnog šerifa. „Još uvek smo radili i imali smo strahove i zabrinutost da bismo preneli virus mojim roditeljima, koji su bili slabiji.

Njen 55-godišnji brat Tedijus Mejs je nekoliko godina živeo sa njihovim roditeljima i brinuo se o njima. To je već bila stresna situacija pre pandemije, rekao je Ros. Njena majka je imala demenciju i njen brat, koji se brinuo o njoj sve dok nije umrla u martu, tugovao je zbog njenog gubitka. Imao je svojih zdravstvenih problema, uključujući bolno stanje nerava, rekla je.

Gospođa. Ros, koja ima punomoćje za svog oca, počela je da primećuje da računi za kablovsku i porez na imovinu nisu plaćeni. Rekla je da joj je brat rekao da ih je tata sigurno bacio. Lokalna banka pozvala je gđu. Ross i rekla da je njen tata podizao novac sa svog računa dva uzastopna dana, što je bilo neobično, rekla je. Njen otac je to umanjio, rekavši da njemu ili njenom bratu treba novac.

Seća se da je njen tata rekao da je njen brat s njim razgovarao „veoma oštro“, ali nije želeo da ona ništa kaže. "Ostavi ga na miru. U redu je. Mogu da se nosim sa tvojim bratom “, priseća se kako je rekao.

U oktobru je posetila tatu posle posla. Rekao je da ga boli noga i podigao nogavice pantalona otkrivajući jedan ekstremitet sa dubokom ranom, a drugi sa velikim čvorom. Pitala ga je šta se dogodilo. Odgovorio je da ga je njen brat udario pajserom, rekla je.

„Bio sam užasnut. Kako bi brat, sestra, sin, bilo koje dete moglo ovo da uradi roditelju?" rekla je.

Odvezla je oca u bolnicu. Dok ga je izvlačila iz auta, ohrabrila ga je da kaže doktorima i medicinskim sestrama šta se dogodilo.

Gerijatrijska medicinska sestra u timu za zlostavljanje starijih osoba pregledala je ranu i utvrdila da je uzrokovana povredom, a ne zdravstvenim stanjem. Policija je saslušala Mejsa i njegovog sina, koji je priznao da je dva puta udario oca, rekavši: „Udario sam ga pajserom po nogama jer nije odgovorio kada sam mu postavio pitanje“, navodi se u izjavi pod zakletvom za nalog za hapšenje. Sin je uhapšen zbog teškog napada na stariju osobu i nalazi se u zatvoru.

Tedijus Mejs je odbio da komentariše, kao i njegov javni branilac.

Njegov otac, koji je ceo život radio na železnici, rekao je da ne razume zašto ga je sin udario. „Bio sam iznenađen i zabolela me noga i srce“, rekao je. „Zaista ne znam zašto se to dogodilo.

Rosova, koja je sama, seli se kod oca. Promenila je brave na vratima, obezbedila prozore i postavlja kameru za nadzor. U kontaktu su socijalni radnici iz koalicije za zlostavljanje starijih. Uverava tatu da je uvek bio i ostao dobar otac. „Dali ste sve od sebe da se pokažete u svetu kao ljubazna osoba“, rekla je ona.

Kurir.rs/Wall Street Journal