SADAMOVI SKADOVI NAD IZRAELOM Crna statistika upotrebe balističkih raketa! Više civila stradalo od panike nego od eksplozije

Na današnji dan 18. januara 1991. pre tačno 31 godinu tadašnji irački predsedik Sadam Husein naredio je napad balističkim raketama na Izrael.

Mogućnost upotrebe bojevih glava punjenih hemijskim ili biološkim oružjem, koja je svakodnevno preko medija zasipala stanoviništvo u Izraelu stvorilo je ogromni psihološki pritisak, jer je Irak dolivao ulje na vatru pretnjama napada na civilne ciljeve u Izraelu.

Napadom koalicionih snaga 17 / 18. januar 1991. Irak je u znak odmazde počeo lansiranje raketa Skad prvo na Izrael, a onda i na region, pre svega na Saudijsku Arabiju

Za vreme trajanja Pustinjske oluje ukupno je lansirano 39 raketa Skad usmerenih na dva važna industrijska centra Izraela, Tel Aviv i Haifu, a nekoliko raketa palo je i na južni deo Samarie, ali i Dimone gde se nalazi jedan od najvećih nuklearnih reaktora na Bliskom istoku.

Posleratnom analizom utvrđeno je da su samo dve osobe nastradale direktno od balističkih raketa, dok je veliki broj pojedinica doživeo, zbog stresa srčani udar, nekoliko ih je umrlo zbog nepravilne upotrebe "gas maski".

Povređenih je bilo 229, a čak 225 je nepravilno koristilo lekove i vakcine za zaštitu od hemijskog oružja što je izazvalo zdravstvene komplikacije.

Materijalna šteta prema popisu pokazala je da su Skadovi oštetili ili uništili 332 kuće, čak 6.142 stana, 23 javne zgrade, 200 trgovina i 50 automobila.

Napadi sa vojne tačke gledišta pokazali su mane američkog PVO sistema Patriot koji je iz Nemačke i Holandije prebačen da zaštiti Izrael od modifikovanih Skadova.

Izraelci su bili svesni da kod delovanja raketa Patriot nije bila u pitanju raketa presretač MIM (missile intercept missile), čak i lomljava Al Huseina, već to što presretač nije išao direktno na bojevu glavu već ka najtoplijem delu motoru kog je uništavao, dok je bojeva glava padala, kao i delovi rakete na naseljeno mesto.

Sve ovo je uticalo da Izrael mora da ubrza izgradnju protivraketnog štita i što pre uvođenje rakete Arrow, koju Amerikanci nisu smatrali rivalskom raketom pa su se njihove firme masovno uključile u proizvodnju nekih komponenti. Samo Boing je proizvodio oko 50 odsto delova presretačke rakete. Zanimanje za izraelski antibalistički štit pokazale su i neke zemlje poput Japana, Južne Koreje, Indije, ali čak i Velika Britanija, ali je sve ostalo na nivou interesovanja.

Kurir.rs/A.Mlakar