BURNA SEDNICA SAVETA BEZBEDNOSTI O UKRAJINI: Pale teške reči, ruski ambasador napustio sednicu

Sednica Saveta bezbednosti UN o krizi u Ukrajini održana je, na zahtev SAD, i obeležila ju je žestoka polemika ambasadora SAD i Rusije pri UN.

"Oni pokušavaju, bez ikakvih činjenica da Ukrajinu i zapadne zemlje predstave kao agresore kako bi izmislili izgovor za napad", rekla je ona.

Ruski ambasdor u UN Vasilij Nebenzja optužio je Vašington da podstiče tenzije i, kako je rekao, dovodi naciste na vlast u Kijevu.

"Da to nisu uradili, danas bismo živeli u duhu dobrosusedskih odnosa i obostrane saradnje. Međutim, jasno je da se pojedinima na Zapadu ne sviđa taj pozitivni scenario. Ovo što se danas dešava je još jedan pokušaj da se izazove razdor između Rusije i Ukrajine", poručio je ruski ambasador i dodao da je ukrajinska kriza unutrašnje pitanje zemlje, a da Rusija ima prava da razmešta trupe na svojoj teritoriji.

"Uveravaju nas da će se ruska vojna akcija protiv Ukrajine dogoditi za samo nekoliko nedelja, ili dana. Međutim, nisu pruženi dokazi za tako ozbiljne optužbe. Ipak, to ne sprečava toliku histeriju da naši ukrajinski susedi već osećaju ekonomske posedice toga. Zapadne kolege govore o potrebi za deeskalacijom, ali pre svega oni sami podstiču tenzije i zaoštravaju retoriku i izazivaju eskalaciju. Sama rasprava o pretnji od rata je provokativna. Gotovo da pozivate na to, čekate da se to dogodi, kao da želite da vaše reči postanu stvarnost. I to uprkos činjenici da stalno odbacujemo te optužbe i da ni jedan ruski političar ili javna ličnost nije pretio planiranom invazijom na Ukrajinu sve ovo vreme", poručio je Nebenzja u obraćanju.

Između predstavnika SAD i Rusije ponovo su izbile varnice kada je Tomas-Grinfild rekla da je razočarana Nebenzjinim komentarima, naglašavajući da su ruske pretnje agresijom provokativne. Nebenzja je uzvratio da je sve što je Rusija želela da kaže rečeno danas i da ona ne razume o kakvim pretnjama, provokacijama i eskalacijama od strane Rusije se govori.

Odlazak ambasadora

Ruski ambasador je napustio salu kada je počeo da govori ukrajinski ambasador koji se zapitao: "Koliko dugo će Rusija vršiti pritisak i pokušavati da gurne Ukrajinu i njene partnere u Kafkinu zamku"?

Nebenzja je rekao da ima zakazani sastanak sa generalnim sekretarom UN Antoniom Guterešom.

"Molim vas da ovo ne smatrate demonstrativnim odlaskom. Moram da napustim ovu sednicu zbog ranije zakazanog sastanka sa generalnim sekretarom UN povodom agende našeg predsedavanja" rekao je Nebenzja, prenosi TASS.

Glasanje

Glasanje o održavanju sednice otvorene za javnost prošlo je sa 10 prema dva, Rusija i Kina su bile protiv, a Indija, Gabon i Kenija su bile uzdržane. Bilo je potrebno devet glasova "za" da bi se sednica održala.

Ambasador Kine u UN Džang Đun, koji je podržao pokušaj Rusije da se spreči današnja sednica, rekao je da ne smatra ruske trupe blizu ukrajinske granice pretnjom i pozvao sve strane da ne pogoršavaju situaciju.

On je poručio i da je hitno potrebna tiha, a ne megafon diplomatija. Velika Britanija, Francuska, Albanija, Irska, Gana i Indija izrazile su tokom zasedanja podršku suverenitetu Ukrajine i založili se za pregovore.

Američki predsednik Džo Bajden naveo je u saopštenju da je sastanak SB UN "ključan korak da se svet podstakne da jednoglasno" odbaci upotrebu sile, traži deeskalaciju, podrži diplomatiju i zahteva odgovornost svake članice da se "uzdrži od vojne agresije protiv suseda".

Bajden je posle susreta sa katarskim emirom u Beloj kući rekao da su SAD spremne za bilo koji scenario i da će nastaviti da se diplomatski angažuju da bi se smanjile tenzije.

"I dalje se zalažemo za diplomatiju kao najbolji put napred. Međutim, s obzirom na to da Rusija nastavlja da razmešta snage oko Ukrajine, spremni smo bez obzira na to šta se dogodi", poručio je Bajden.

Rusija može da koristi pravo veta

Rusija je jedna od pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN i može da iskoristi svoje pravo veta kako bi blokirala svaku eventualnu kaznenu akciju Saveta protiv Moskve.

Sastanak u ponedeljak bio je poslednja runda razgovora o sukobu usred napora da se pronađe diplomatsko rešenje. Sjedinjene Države su zapretile da će uvesti oštre ekonomske sankcije ako Rusija izvrši invaziju na Ukrajinu i odbacile su ruske zahteve da NATO povuče trupe iz istočne Evrope i spreči Ukrajinu da se pridruži alijansi.

Rusija, koja je anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim 2014. godine, poručuje da ne planira da ponovo napadne Ukrajinu. Međutim, ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je u nedelju da će Rusija zatražiti od NATO-a i Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju da razjasne da li nameravaju da sprovedu ključne bezbednosne obaveze.

NATO isključuje slanje trupa u Ukrajinu

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je u nedelju da zapadna vojna alijansa nema nameru da šalje trupe u Ukrajinu ako Rusija izvrši invaziju na njenu bivšu sovjetsku republiku, ali je Moskva rekla da želi više jasnoće o tome koje bezbednosne mere NATO planira da primeni u istočnoj Evropi.

Nemamo planove da rasporedimo borbene trupe NATO-a u Ukrajinu... mi se fokusiramo na pružanje podrške", rekao je Stoltenberg za BBC. "Postoji razlika između toga da budete član NATO-a i da budete jak i visoko cenjen partner kao Ukrajina".

U Sjedinjenim Državama, portparol Pentagona Džon Kirbi rekao je za Foks njuz da se ruska invazija "može desiti, zaista, u bilo kom trenutku". Kirbi je rekao da ruski predsednik Vladimir Putin "nastavlja da gomila dodatne trupe" odmah uz granicu sa Ukrajinom.

Sankcije

Američki predsednik Džo Bajden i drugi zapadni lideri su više puta upozoravali da će uvesti brze i oštre ekonomske sankcije Moskvi u slučaju invazije.

Kirbi je odbacio ideju uvođenja sankcija uoči moguće ruske invazije, kao i imenovanje ruskih finansijskih institucija koje bi Zapad ciljao.

"Jednom kada to pokušate", rekao je Kirbi, "efekat odvraćanja je nestao".

Oksana Markarova, ambasadorka Ukrajine u Sjedinjenim Državama, rekla je za CBS da Ukrajina želi da se sada uvedu sankcije Rusiji, kao i ako Moskva izvrši invaziju.

"Tražimo obe stvari", rekla je Markarova. "Rusija je tamo. Rusija je nezakonito okupirala Krim. Rusija ilegalno okupira zajedno sa svojim kontrolisanim narodom delove teritorija Donjecka i Luganska, a oni nisu promenili svoje ponašanje tokom osam godina. Dakle, da, verujemo da postoji osnova za sankcije".

"Razlog zašto nas je Putin napao (uzimajući Krim) nije zato što on želi Ukrajinu, ili samo Ukrajinu", rekla je Markarova. "Razlog zbog kojeg nas je napao je zato što smo izabrali da budemo demokratija i što imamo evroatlantske i evropske aspiracije".

Sjedinjene Države i Ujedinjeno Kraljevstvo spremni su da kazne pripadnike ruske elite, bliske predsedniku Vladimiru Putinu, zamrzavanjem imovine i zabranom putovanja ako Rusija pošalje trupe u Ukrajinu, saopšteno je iz Bele kuće i britanske vlade.

"Pojedinci koje smo identifikovali su u ili blizu užeg kruga Kremlja i imaju ulogu u donošenju odluka u vladi ili su u najmanju ruku saučesnici u destabilizujućem ponašanju Kremlja", rekla je novinarima portparolka Bele kuće Džen Psaki.

Britanska ministarka spoljnih poslova Liz Tras rekla je da će planirano usvajanje zakonskog predloga dati Londonu nova ovlašćenja da uvede sankcije kompanijama povezanim sa ruskom državom. Ni američka ni britanska vlada nisu objavile imena pojedinaca ili kompanija kojima bi mogle da budu uvedene sankcije.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da je upozorenje Britanije "veoma uznemirujuće", da će Britaniju učiniti manje privlačnom za investitore i da će naneti štetu britanskim kompanijama.

Ambasada: Ne odstupamo pred pretnjama!

Ruska ambasada u Vašingtonu saopštila je da Rusija neće "odstupiti" pred pretnjom sankcijama iz Sjedinjenih Država.

Ambasada je u saopštenju ocenila da generator tenzija u odnosima dve zemlje nije Moskva, već Vašington, prenosi RIA Novosti.

"Nećemo se povlačiti i stajati mirno, slušajući pretnje američkim sankcijama", navedeno je u saopštenju.

Ruska ambasada smatra da su upravo SAD podstakle, kako je navedeno, "radikalno-nacionalistički državni udar u Kijevu, usled čega je stanovnici Krima bili izloženi pretnji uništenja i glasali za ponovno ujedinjenje sa Rusijom“.

Ambasada navodi da Vašington snabdeva ukrajinske vlasti modernim ofanzivnim oružjem i optužuje SAD da su, kršeći princip nedeljivosti bezbednosti, svoju vojnu infrastrukturu približile ruskim granicama.

Istovremeno, u saopštenju se ističe da Rusija ima suvereno pravo da premešta oružane snage na svojoj teritoriji i da to nije pretnja nikome.

Kurir.rs/Agencije