ŠTA SE DEŠAVA U ISTOČNOJ UKRAJINI? Višegodišnji tinjajući sukob u Donbasu koji može da posluži kao izgovor za rusku invaziju

Separatistički delovi Donbasa - Donjeck i Lugansk mogli bi da posluže kao povod za invaziju Rusije na Ukrajinu. Koja je pozadina krize koja tinja već godinama?

Tenzije na istoku Ukrajine, u oblasti Donbas gde su proruski separatisti proglasili nezavisnost dve "republike" Donjecka i Luganska, pogoršale su se nakon što su separatisti koje Rusija podržava, ali i ne priznaje kao nezavisne države, otvorili vatru preko linije razgraničavanja sa ukrajinskim snagama, pogodivši obdanište i ranivši tri osobe.

Secesionisti, pak optužuju Ukrajinu da je gađala njihov vrtič. Zapad kaže da Moskva možda traži izgovor da otvoreno interveniše u borbama u odbrani odcepljenih ukrajinskih teritorija koje kontroliše. Rusija je rasporedila gotovo 150.000 vojnika u pograničnim regionima u blizini Ukrajine, a SAD su upozorile da bi invazija mogla biti "neminovna".

Šta su Donjecka i Luganska Narodna Republika?

Dve teritorije vode separatističke vlade na koje se gleda kao na ruske proksi države unutar Ukrajine. Od 2014. su u sukobu sa Kijevom, koji ih naziva "privremeno okupiranim teritorijama“, slično Krimu. Oni su dobili vojnu i finansijsku podršku Moskve otkako su proglasili postojanje nakon ukrajinske revolucije 2014. godine.

Ova dva regiona pokrivaju površinu od oko 17.000 kvadratnih kilometara i pre rata bili su poznati teškoj industriji i rudarstvu uglja. Donjeck, najveći grad, ranije je imao međunarodni aerodrom i bio je domaćin utakmica tokom Evropskog prvenstva UEFA 2012. Borbe su uništile aerodrom i ostavile teritorije koje su uglavnom odsečene od ostatka Ukrajine u teškom ekonomskom stanju. Granice sa Rusijom ostaju otvorene.

Kakvi su njihovi odnosi sa Moskvom?

Zvanično, Moskva te dve države vidi kao deo Ukrajine i nije priznala njihovu nezavisnost, ali ima veze sa rukovodstvima samoproglašenih država. Nezvanično, ova dva regiona se smatraju u potpunosti pod kontrolom Moskve, sa rukovodstvom koje je postavio Kremlj, ruskim subvencijama koje podržavaju ekonomiju i ruskom vojskom koja pruža zaštitu i oružje.

Zašto već nisu postali deo Rusije?

Rusija je koketirala sa idejom da prizna nezavisnost dva regiona od Ukrajine. Ali do toga nije došlo iz nekoliko razloga, objašnjava Gardijan.

Prvo, oni daju Moskvi važnu polugu u njenoj borbi sa Kijevom. Rusija želi da se teritorije ponovo uključe u Ukrajinu, ali da njihovi lideri imaju pravo veta na glavne spoljnopolitičke odluke, kao što je ulazak u NATO. Ako Rusija prizna njihovu nezavisnost ili pripoji teritorije, onda će taj plan, zajedno sa sporazumom o prekidu vatre iz Minska potpisanim 2015. godine, propasti.

Drugo, mnogi Rusi ne osećaju jak afinitet prema regionu. Dok obični Rusi vide Krim kao važan deo svoje kulturne istorije i tamo se nalazi ruska crnomorska flota, malo toga što povezuje obične Ruse sa istočnom Ukrajinom.

Bez obzira na to, Rusija je izdala stotine hiljada pasoša u toj oblasti i pomogla u integraciji njihove ekonomije sa ruskom, što čini verovatnije da će linije fronta ostati statične u budućnosti.

Ko su ljudi tamo?

Dokumenti koji su procurili sugerišu da je na teritorijama ostalo nešto manje od 3 miliona ljudi. Među njima je 38 posto penzionera. To je manje od polovine predratnog stanovništva.

Zanimljivo je da su mnogi koji su ostali oni koji su se snažno protivili revoluciji 2014. koja je svrgnula bivšeg ukrajinskog lidera Viktora Janukoviča (njegov rodni grad je u regionima pod kontrolom separatista) i oni koji su previše siromašni ili nisu mogli da odu kada su sukobi izbili. Javna opozicija na ovim teritorijama praktično ne postoji.

Nezavisnim novinarima je postalo izuzetno teško da odu u region, prvo zbog ograničenja lokalnih vlasti, a drugo zbog poteškoća da dođu do teritorija preko Ukrajine.

Ranije ove godine, ukrajinskia novinarka koja se vratila u Donjeck prvi put od jula 2014. napisala je: "Sada se ovde osećam kao turistkinjaa, junakinja fantastične priče koja je vremeplovom odletela u prošlost, a kada sam se vratila, otkrila sam da se sve promenilo do neprepoznatljivosti.”

Koliko vojske ima tamo?

Nije jasno koliko su velike vojne snage prisutne na dve teritorije. Ukrajina je tvrdila da se na nekontrolisanim teritorijama Donbasa nalazi "35.000 pripadnika vojnog osoblja i 481 borbeni tenk, 914 borbenih oklopnih vozila, 720 artiljerijskih sistema, 202 višecevna raketna sistema“. Međutim, Rohan konsalting smatra da su te brojke "precenjene".

Kurir.rs