Pokušaj trovanja ruskog milijardera i oligarha Romana Abramoviča, koji je navodno otrovan u KIjevu sa još tri člana ukrajinske delegacije dok su pregovarali o postizanju mirovnog sporazuma. Za zapadne medije glavni krivac je navodno "tvrda struja u Moskvi", portparol Abramoviča tvrdi da ne zna ko je kirvac, a ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski upozorava da ne treba olako izjavljivati detalje oko trovanja i da treba verovati državi.

U svakom slučaju ova priča je bila idealni podsetnik na sva trovanja koja je izvela Moskva ili se sumnjičila za njih. Lista onih koji su likvidirana u poslednjih trideset godina je podugačka, a ovde ćemo spomenut neka koja su najviše medijski odjeknula.

Smrt stigla iz telefonske slušalice

Rusija je nastavila da koristi stare KGB metode trovanja protivnika. I dalje bez konkretnih dokaza jedna od prvih žrtvi FSB bila je sekretarica bankara Ivan Kivelidija koja je otrovana pomoću telefonske slušalice.

Stav agencije da je otrov oružje kao i svako drugo, na primer pištolj, britanskim medijima otkrio je Aleksandar Litvinjenko, koji je i sam stradao kada je otrovan radioaktivnim izotopom.

Otrovno pismo za džihadistu

Saudijski džihadista Hatab, otrovan je kada otvorio pismo u Čečeniji koje mu je uručeno, žrtva je bio i Jurij Ščekočkin, istraživački novinar i parlamentarac koji je umro od misteriozne bolesti.

Trovanje Viktora Juščenka

Dioksin kao sredstvo trovanja političkih protivnika upotrebljen je u pokušaju ubistva na bivšeg šefa ukrajinske države i jednog od vođa „narandžaste revolucije“ Viktora Juščenka 2004. godine. Naime, on je još dok je bio lider opozicije otrovan dioksinom, koji je bio stavljen u njegovu hranu. Da nešto nije u redu posumnjala je njegova supruga Ekatarina koja ga je poljubila i na njegovim usnama osetila kao da je koristio neki lek Pet dana posle večere Juščenko je poslat u kijevsku bolnicu, a odande uz sumnju u ukrajinske lekare na privatnu kliniku u Beč. Toksikološka analiza lidera ukrajinske opozicije pokazala je da je on otrovan čistim dioksinom, poznatiji kako “ narandžasti agens“ koji je američka armija koristila u ratu u Vijetanamu. Dioksin je kod Juščenka izazvao garstrološki problem, a lice se od čistog diksina se poptuno deformisalo. Juščenka su od sigurne smrti spasli bečki lekari koji su i utvrdili postojanje dioksina.

Afera Litvinjenko

Medijski svakako najeksponiraniji slučaj je trovanje odbeglog agenta FSB Aleksandra Litvinjenka. Dana 23. novembra 2006. u bolnici Univerzitetskog koledža u centru Londona preminuo je odbegli agent ruske Federalne službe bezbednosti FSB, Aleksandar Litvinjenko, koji je 1. novembra primljen u bolnicu sa simptomima trovanja hranom. Detaljne toksikološke analize su tek 22 novembra u večernjim satima potvrdile da u organizmu Litvinjenka postoji radioaktivni element “ polonijum 210″, koji se dobija izlaganjem jakim zračenjima u ozbiljnom nuklearnom reaktoru, posle složene metalurške obrade. Polonijum 210 je snažan alfa-emiter sa periodom poluraspadanja od 138 dana, veoma opasan za rukovanje, skladištenje i transport. Misterija kako je došao do Litvinjenka nikad do kraja nije razjašnjena. Istraga koju je pokrenula britanska policija identifikovala je dvojicu njegovih bivših kolega Dimitrija Kvotuna i Andreja Lugovoja kao osumnjičene za ubistvo, jer su upravo oni kobne večeri 1. novembra 2006. sa Litvinjenkom i Italijanom Mariom Skarmelom sedeli i pili čaj. Povratak kući bio je fatalan po Litvinjenka, koji je osetio mučninu i prebačen je u bolnicu, jer se mislio na trovanje hranom. Naglo opadanje kose nateralo je lekre da posumnjaju da je u pitanju trovanje talijumom, ali su rezultati bili negativni. Tek dan pre smrti radiološka analiza potvrdila je prisutnost radioaktivnog elementa polonijum 210. Tragovi polonijuma 210 su nađeni i kod dvojice bivših operativaca FSB Lugovoja i Kvotuna koji su osumnjičeni, ali su napustili Britaniju. Rezultati da li je polonijuma 210 bilo kod Italijana Skramele nisu nikad saopšteni. Mlađi brat Litivinjenka Maksim optužio je britance da stoje za smrću Aleksandra, dok je Skotland jard i Mi5 utvrdili da je glavni krivac za likvidaciju Moskva. Kao naredbodavci su navedeni Nikolaj Petrušev i ruski predsednik Vladimir Putin.

Pokušaj ubistva Sergeja Skripalja

Slučaj koji je uzburkao strasti na relaciji Moskva- London, posle smrti Litivnjenka i doveo do diplomatskog rata je pokušaj ubistva dvostrukog obaveštajca Sergeja Skripalja i njegove ćerke Julije, koji su otrovani nervnim gasom “ Novičok“

„Njene oči bile su potpuno bele. Bile su širom otvorene, a iz usta joj je izlazila pena. Zatim se muškarac ukočio. Ruke su mu se prestale pomerati, ali je još uvek gledao pravo ispred sebe“, izjavio je za CBS očevidac koji je pronašao Skripalja i njegovu ćerku u nesvesti. To su klasični znaci trovanja nervnim gasom. To su potvrdile i britanske vlasti, ali nije otkriveno o kom se otrovu radi. BBC je prvo bio izvestio da se ne radi o dva najpoznatija nervna gasa, Sarinu i VX-u nego nešto za šta je kasnije potvrđeno da se radi o Novičoku.

Trovanje Navaljnog

Ruski opozicioni lider Aleksej Navaljni završio je na intenzivnoj nezi bolnice u Omsku, kada mu je iznenada tokom leta pozlilo u avionu. Navaljni je bez svesti prevezen u bolnicu, a prve informacije ukazuju da je lider ruske opozicije, česta meta napada ruskog predsednika Vladimira Putina na aerodromu popio topli čaj pre ulaska u avion, kada se otrov u tečnosti verovatno zbog topline brzo apsorbovao u organizmu.

Posle ukazane hitne pomoći u Omsku, prebačen je u bolnici u Berlinu, gde su lekari potom konstatovali da je bio otrovan. Navaljni je četiri nedelje bio na intenzivnoj nezi u berlinskoj bolnici. U septembru 2020, jedan od tvoraca novičoka Vladimir Ugljev, izneo je pretpostavku da je novičok bio nanet na odeću Navaljnog i da je otrov došao u kontakt sa očima i sluzokožom nosa dok se političar oblačio. Ljudi koji su bili s Navaljnim se nisu otrovali jer je količina otrova bila nedovoljna za tako nešto.

Zapadni stručnjaci su ustanovili da je u napadu korišćena vrsta ruskog nervnog agensa novičok - sredstva koje je moglo doći jedino iz državnih ustanova.

Kurir.rs/A.Mlakar