NAJSPEKTAKULARNIJA TROVANJA U SVETSKOJ POLITICI: Od Markova, preko Jučšenka i Litvinjenka, do Navaljnog, Skipalja i Arafata!

Evropski sud za ljudska prava Rusiju je proglasio odgovornom za ubistvo Aleksandra Litvinjenka 2006. godine, koji je preminuo nakon što je u Londonu otrovan polonijumom 210, retkim radioaktivnim izotopom. Litvinjenko (43), bivši službenik FSB i uzbunjivač, je pobegao iz Rusije u Britaniju šest godina pre nego što je otrovan, a umro je nakon što je popio zeleni čaj sa retkim i veoma snažnim radioaodbaktivnim izotopom u londonskom hotelu Milenijum, ponovo je dolilo ulje na vatru.

Prvi primeri trovanja političkih protivnika zabeleženi su još u doba egipatskih faraona, rimskih imperatora, kineskih careva do srednjovekovnih vlastelina, gde su za eliminaciju korištene razne smrtonosne biljke kao što su kukutka, bunika, lijander, ricin, otrovni bršljani i razne pečurke. Za ubijanje korišćen je otrov gmizavaca i pauka, a mnogo kasnije u upotrebu su ušli i metali kao što su olovo, živa, a mnogo vekova kasnije i cijanid i radioaktivni izotopi, pa i nervni agensi.

Najefikasnijim likvidatorom u istoriji smatra se galska travarka Lukusta, koja je u prvom veku posle Hrista stigla u Rim i prema svedočenju istoričara odmah prepoznala ambicije i pohlepu stanovništva tadašnje prestonice sveta i postala profesionalna trovačica. Srednji vek se smatra eksperimentalnim periodom trovanja. Najzaslužniji za to su svakako familija Bordžija na prelazu iz 15. u 16. vek. Titulu najveće trovačice nosi lepa Lukrecija Bordžija, vojvotkinja od Ferare, koja je državne probleme rešavala je uz pomoć prstena na ruci iz koga je žrtvama sipala u piće smrtonosne kapi ricina.

Za vreme Drugog svetskog rata i pred sam kraj nacisti su kao poslednje sredstvo da bi sebe ubili nosili cijanid. Cijanid se smatra najpoznatijim otrovom, koga su tokom istorije koristile mnoge ubice koje su želele da uklone svoju metu „prirodnom smrću“ – s obzirom da smrt usled trovanja cijanidom izgleda kao srčani udar.

Smrt Georgija Markova

Slučaj misteriozne likvidacije otrovom koji je potresao Zapadnu Evropu bila je likvidacija bugarskog disidenta Georgija Markova. Markov je bio pisac i dramaturg, koji je Bugarsku napustio 1969. i otišao u London, gde se zaposlio kao spiker BBC i saradnik radija Slobodna Evropa. Markov je oštro kritikovao tadašnjeg bugraskog predsednika Todora Živkova i komunističku vlast. Prema jednoj verziji, povod za likvidaciju Markova usledio je, kada je on britanskoj obaveštajnoj službi Mi5 identifikovao sovjetskog diplomatu Arkadija Vasiljeviča kao rezidenta sovjetske obaveštajne službe u Londonu, a druga verzija govori da je razlog poslednji nastup na radiju, kada je otvoreno napao Todora Živkova. Uz pomoć saradnika, likvidator je stigao u London.

Za dan „D“ da Markov bude ubijen određen je 7. septembar 1978. godine. Dok je Markov čekao gradski autobus, iznenada osetio je oštar ubod u butinu. Okrenuo se i spazio čoveka koji je podizao kišobran sa zemlje pošto mu je ispao iz ruke. Taj muškarac je zatim uskočio u taksi i nestao. Markovu je pozlilo, on je prebačen u bolnicu. Lekari su bili zavarani misterioznom groznicom i mučninom,. Zbog njegove priče, pregedali su mu celo telo. Tom prilikom lupom su otkrili sićušnu metalnu kuglicu prečnika 1,52 mm u butini. Analizom utvrđeno je da je kuglica napravljena od legure platine i iridijuma, i da je imala dve majstorski izbušene rupice promera 0,35 mm. U tim šupljinama pronađeni su tragovi ricina, koji je bio dvostruko otrovniji od otrova kobre. Markov je bio u agoniji četiri dana pre nego je preminuo.

Atentat u Parizu

Posle samo dve nedelje na meti se našao i bugarski emigrant Kostov, bivši radijski spiker koji je pobegao u Pariz. Na njega je dok se vozio u pariskom metoru nepoznati muškarac takođe iz smrtonosnog kišobrana ispalio otrovnu kuglicu s leđa u gužvi. Napad je izvršen vešto, ali je Kostov imao neverovatnu sreću jer u kuglici nije bilo dovoljno otrova i on je uspeo da uz pomoć lekara u pariskoj bolnici preživi atentat.

Posle završetka Hladnog rata nastavljeno je trovanje protivnika, ali u mnogo manjoj meri.

Smrt stigla iz telefonske slušalice

Rusija je nastavila da koristi stare KGB metode trovanja protivnika. I dalje bez konkretnih dokaza jedna od prvih žrtvi FSB bila je sekretarica bankara Ivan Kivelidija koja je otrovana pomoću telefonske slušalice.

Stav agencije da je otrov oružje kao i svako drugo, na primer pištolj, britanskim medijima otkrio je Aleksandar Litvinjenko, koji je i sam stradao kada je otrovan radioaktivnim izotopom.

Otrovno pismo za džihadistu

Saudijski džihadista Hatab, otrovan je kada otvorio pismo u Čečeniji koje mu je uručeno, žrtva je bio i Jurij Ščekočkin, istraživački novinar i parlamentarac koji je umro od misteriozne bolesti.

Trovanje Viktora Juščenka

Dioksin kao sredstvo trovanja političkih protivnika upotrebljen je u pokušaju ubistva na bivšeg šefa ukrajinske države i jednog od vođa „narandžaste revolucije“ Viktora Juščenka 2004. godine. Naime, on je još dok je bio lider opozicije otrovan dioksinom, koji je bio stavljen u njegovu hranu. Da nešto nije u redu posumnjala je njegova supruga Ekatarina koja ga je poljubila i na njegovim usnama osetila kao da je koristio neki lek Pet dana posle večere Juščenko je poslat u kijevsku bolnicu, a odande uz sumnju u ukrajinske lekare na privatnu kliniku u Beč. Toksikološka analiza lidera ukrajinske opozicije pokazala je da je on otrovan čistim dioksinom, poznatiji kako “ narandžasti agens“ koji je američka armija koristila u ratu u Vijetanamu. Dioksin je kod Juščenka izazvao garstrološki problem, a lice se od čistog diksina se poptuno deformisalo. Juščenka su od sigurne smrti spasli bečki lekari koji su i utvrdili postojanje dioksina.

Afera Litvinjenko

Medijski svakako najeksponiraniji slučaj je trovanje odbeglog agenta FSB Aleksandra Litvinjenka. Dana 23. novembra 2006. u bolnici Univerzitetskog koledža u centru Londona preminuo je odbegli agent ruske Federalne službe bezbednosti FSB, Aleksandar Litvinjenko, koji je 1. novembra primljen u bolnicu sa simptomima trovanja hranom. Detaljne toksikološke analize su tek 22 novembra u večernjim satima potvrdile da u organizmu Litvinjenka postoji radioaktivni element “ polonijum 210″, koji se dobija izlaganjem jakim zračenjima u ozbiljnom nuklearnom reaktoru, posle složene metalurške obrade. Polonijum 210 je snažan alfa-emiter sa periodom poluraspadanja od 138 dana, veoma opasan za rukovanje, skladištenje i transport. Misterija kako je došao do Litvinjenka nikad do kraja nije razjašnjena. Istraga koju je pokrenula britanska policija identifikovala je dvojicu njegovih bivših kolega Dimitrija Kvotuna i Andreja Lugovoja kao osumnjičene za ubistvo, jer su upravo oni kobne večeri 1. novembra 2006. sa Litvinjenkom i Italijanom Mariom Skarmelom sedeli i pili čaj. Povratak kući bio je fatalan po Litvinjenka, koji je osetio mučninu i prebačen je u bolnicu, jer se mislio na trovanje hranom. Naglo opadanje kose nateralo je lekre da posumnjaju da je u pitanju trovanje talijumom, ali su rezultati bili negativni. Tek dan pre smrti radiološka analiza potvrdila je prisutnost radioaktivnog elementa polonijum 210. Tragovi polonijuma 210 su nađeni i kod dvojice bivših operativaca FSB Lugovoja i Kvotuna koji su osumnjičeni, ali su napustili Britaniju. Rezultati da li je polonijuma 210 bilo kod Italijana Skramele nisu nikad saopšteni. Mlađi brat Litivinjenka Maksim optužio je britance da stoje za smrću Aleksandra, dok je Skotland jard i Mi5 utvrdili da je glavni krivac za likvidaciju Moskva. Kao naredbodavci su navedeni Nikolaj Petrušev i ruski predsednik Vladimir Putin.

Smrtonosni špric u Jordanu

Imuni na trovanje nisu bili ni na Bliskom istoku. Istorija je prepuna tajanstvenim pokušajima atentata otrovnim materijama, ali se izdvajaju dva koja su odjeknula. Jedan se dogodio 1997, kada je izraelski Mosad otrovao jednog od lidera Hamasa Haleda Mešala u Jordanu, kome je agent Mosada prišao i sa iglom na špricu ubrizgao nepoznati otrov u vrat. Agenti Mosada su uhvaćeni, a Izrael je pod pritiskom morao da pošalje protivotrov, a u zamenu su predati uhvaćeni agenti. Otrov koji je ubrizgan nikad nije saopšten.

Trovanje Arafata

Drugi slučaj koji je odjeknuo jeste trovanje lidera PLO Jaser Arafata. Sredinom oktobra 2004. Arafatovo zdravlje, polako se pogoršavalo,a neko vreme, postalo je znatno gore. Sve slabiji sa simptomima nepoznate bolesti ( neki veruju da mu je u čaj sipan Polonijum 210) 29. oktobra mu je dozvoljeno da napusti svoj kompleks u Ramali, prvi put od napada 2002. godine kako bi zatražio medicinsku pomoć. Helikopterom koji je jordanska vlada poslal prebacio ga je do aviona koji je po njega poslao francuski predsednik Žak Širak, odveden je u vojnu bolnicu Persi Kalmer van Pariza specijalizovana za poremećaje krvi. Uzrok njegove bolesti je ostao nepoznat. Početkom novembra pao je u komu. Umro je 11. novembra 2004. godine. O njegovoj smrti od tad pisano je stotine verzija koje nikada nisu potkrepljene i dokumentovana, kao i onaj mit da je posle smrti ostavio lično bogatstvo od 1,3 milijarde dolara.

Uzrok njegove smrti nikad nije zvanično obelodanjen, što je pokrenulo razne teorije zavere, uključujući i trovanje polonijumom 210.

Komisija za istragu smrti Jasera Arafata optužila je bivšeg zvaničnika Al Fataha Mohameda Dahlana da je odgovoran za smrt Arafata i da mu je on upravo u bolnici u Parizu dao otrovni lek, prema jednoj, a prema drugoj davao otrov u čaju u Arafatovoj kući u Ramali . Dahlan je otišao u izgnanstvo nakon što je optužen za korupciju i izdaju zbog saradnje sa Izraelom.

Ubistvo Kim-Džong-Nama

Uvod u upotrebu nervnih agenasa u likvidaciji političkih protivnika, ali i međusobno razračunavanju vladarskih porodica zabeležena pre godinu dana u Maleziji kada je ubijen Kim -Džong-Nam, najstariji sin umrlog lidera Kim -Džong-Ila i najstarijeg brata i lidera Severne Koreje Kim-Džong-Una. Naime Kim-Džong-Nam je ubijen je dok je u redu čekao da se ukrca u avion. Sigurnosne kamere na aerodromu snimile su trenutak kada mu je prišla nepoznata žena, stavila mu maramicu na lice i nakon nekoliko sekundi se udaljava sa još jednom ženom, držeći ruke dalje od tela. Napadnuti Kim potražio je pomoć i požalio se da su mu je neko maramicom premazao lice, posle čega je u aerodromskoj ambulanti preminuo. Za napad osumnjičene su državljanke Indonezije i Vijetnama i jedan Severnokorejac je uhapšen u Kuala Lumpuru. Policija Malezije smatra da su devojke zaparavo bile obučeni agenti Severne Koreje obučene da rukuju otrovnim materijama. Naime Kim-Džong-Nam, je usmrćen hemijskim nervnim agensom VX, jednim od najsmrtonosnijih hemijskih oružja, čija jedna kap može da ubije odraslog čoveka za svega nekoliko minuta.

Pokušaj ubistva Sergeja Skripalja

Slučaj koji je uzburkao strasti na relaciji Moskva- London, posle smrti Litivnjenka i doveo do diplomatskog rata je pokušaj ubistva dvostrukog obaveštajca Sergeja Skripalja i njegove ćerke Julije, koji su otrovani nervnim gasom “ Novičok“

„Njene oči bile su potpuno bele. Bile su širom otvorene, a iz usta joj je izlazila pena. Zatim se muškarac ukočio. Ruke su mu se prestale pomerati, ali je još uvek gledao pravo ispred sebe“, izjavio je za CBS očevidac koji je pronašao Skripalja i njegovu ćerku u nesvesti. To su klasični znaci trovanja nervnim gasom. To su potvrdile i britanske vlasti, ali nije otkriveno o kom se otrovu radi. BBC je prvo bio izvestio da se ne radi o dva najpoznatija nervna gasa, Sarinu i VX-u nego nešto za šta je kasnije potvrđeno da se radi o Novičoku.

Trovanje Navaljnog

Ruski opozicioni lider Aleksej Navaljni završio je na intenzivnoj nezi bolnice u Omsku, kada mu je iznenada tokom leta pozlilo u avionu. Navaljni je bez svesti prevezen u bolnicu, a prve informacije ukazuju da je lider ruske opozicije, česta meta napada ruskog predsednika Vladimira Putina na aerodromu popio topli čaj pre ulaska u avion, kada se otrov u tečnosti verovatno zbog topline brzo apsorbovao u organizmu.

Posle ukazane hitne pomoći u Omsku, prebačen je u bolnici u Berlinu, gde su lekari potom konstatovali da je bio otrovan. Navaljni je četiri nedelje bio na intenzivnoj nezi u berlinskoj bolnici. U septembru 2020, jedan od tvoraca novičoka Vladimir Ugljev, izneo je pretpostavku da je novičok bio nanet na odeću Navaljnog i da je otrov došao u kontakt sa očima i sluzokožom nosa dok se političar oblačio. Ljudi koji su bili s Navaljnim se nisu otrovali jer je količina otrova bila nedovoljna za tako nešto.

Zapadni stručnjaci su ustanovili da je u napadu korišćena vrsta ruskog nervnog agensa novičok - sredstva koje je moglo doći jedino iz državnih ustanova.

Afričko iskustvo

I Afrički kontinent nije bio imun na uklanjanje političkih protivnika trovanjem. Najpoznatiji slučajevi su CIA pokušaj trovanja kongoanskog premijera Patrisa Lumumbe šezdesetih godina 20 veka, koji je bio bezuspešan.

Južnoafričke vlasti su u vreme aparthejda koristile organofosfate u koje su potapale odeću koju su zatim poklanjale protivrasisitčnim aktivistima od kojih su neki stradali.

Na meti trovanja bio i Fidel Kastro

Lider kubanske revolucije Fidel Kastro je bio najčešće na meti CIA koja je imala seriju bezuspešnih pokušaja da ga otruju. Prvo je počelo otrovnom olovkom na dan kada je u Dalasu ubijen američki predsednik Kenedi.

U poverljivim dokumentima koji su procurili vezano za rasvetljavanje ubistva Džona Kenedija, navode se i planovi CIA-e ubistvo Fidela Kastra. Tako se našao i podatak da je 22. novembra 1963. godine, agent CIA doneo u Pariz olovku u kojoj se nalazio špric pun otrova. Među drugim scenarijima bio je i onaj da Fidel popije otrovne tablete, zatim da obuče otrovno odelo za ronjenje, a potom pronađe morsku ljusku koja bi pošto je podigne eksplodirala.

Kastro će ostati zapamće i po tome što je čak 11 predsednika SAD video leđa. Smrt je došla kad je pobedio Donald Tramp na predsedničkim izborima. Takođe fidel je i apsolutni rekorder po broju atenta CIA koje je preživeo. Bilo ih je tačno 637. Kastro je na svet glasine o njegovoj smrti odgovarao u stilu: " i kad jednog dana zaista umrem, mnogi neće poverovati da sam mrtav". I odista bilo je tako. Mnogi kad je umro tog 26. novembra 2016. godine nisu verovali da je on mrtav. Uprkos smrti njegov duh je i dalje prisutan kako na Kubi, tako i širom sveta. Pred kraj njegovog života bio je inspiracija mnogim levičarskim liderima Latinske Amerike...

Kurir.rs/A.Mlakar