ZAŠTO PUTIN ŽELI NEUTRALNU UKRAJINU? Jesu li se ciljevi predsednika Rusije promenili od početka invazije?

Kada je Vladimir Putin narušio mir u Evropi pokrenuvši rat protiv demokratije od 44 miliona ljudi, njegovo opravdanje je bilo da je moderna Ukrajina zapadnu orijentisana bila stalna pretnja i da se Rusija nije mogla osećati ''bezbedno, razvijati se i postojati''.

Početni cilj ruskog lidera bio je da ''pregazi'' Ukrajinu i svrgne njenu vladu, čime bi se zauvek okončala njena želja da se pridruži zapadnom odbrambenom savezu NATO, piše BBC u svojoj analizi.

Ali invazija je zapela i čini se da je smanjio svoje ambicije.

Pokrenuvši invaziju 24. februara, rekao je ruskom narodu da je njegov cilj da "demilitarizuje i denacifikuje Ukrajinu", da zaštiti ljude koji su bili izloženi, kako je rekao, osmogodišnjem maltretiranju od strane ukrajinske vlade.

-Nije naš plan da okupiramo ukrajinsku teritoriju. Ne nameravamo da bilo šta nikome namećemo silom, insistirao je on.

To čak nije ni rat ili invazija, tvrdi on, već samo ''specijalna vojna operacija'' koju su obavezni da usvoje ruski mediji pod kontrolom države.

Tvrdnje o nacistima i genocidu u Ukrajini bile su potpuno neosnovane, ali je bilo jasno da je Rusija ovo videla kao ključni momenat.

-Budućnost Rusije i njeno buduće mesto u svetu su u pitanju, rekao je šef spoljne obaveštajne službe Sergej Nariškin.

Ruska vojska je imala za cilj da upadne u prestonicu Kijev, izvršivši invaziju iz Belorusije na severu, kao i sa juga i istoka.

Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov govorio je o oslobađanju Ukrajine od ugnjetavanja, dok je demokratski izabrani predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski rekao ''neprijatelj me je odredio kao metu broj jedan; moja porodica je meta broj dva''.

Ali žestok otpor Ukrajine izazvao je velike gubitke i, u nekim oblastima, vratio ruske snage nazad.

Da li je Putin promenio svoje ciljeve?

Čini se da je Rusija smanjila svoje ambicije, tvrdeći da je ''generalno ostvarila'' ciljeve prve faze invazije, koju je definisala kao značajno smanjenje borbenog potencijala Ukrajine.

Na mirovnim pregovorima u Istanbulu, Rusija je rekla da će ''drastično smanjiti'' svoje vojne operacije oko glavnog grada i oko grada Černihiva na severu.

Ukrajinski predsednik Zelenski rekao je da se signali sa pregovora mogu nazvati pozitivnim, ali da oni nisu ugušili eksplozije ruskih granata.

On je rekao da Ukrajina može da veruje samo konkretnom rezultatu, a ne rečima.

Rat se nastavlja na istoku i jugu, gde ruske snage pokušavaju da stvore kopneni koridor duž južne obale, istočno od Krima do ruske granice.

Mesec dana od invazije, Rusija je proglasila da je njen glavni cilj ''oslobođenje Donbasa'' - uglavnom misleći na istočne ukrajinske regione Lugansk i Donjeck. Više od trećine ove oblasti već su zauzeli separatisti koje podržava Rusija u ratu koji je počeo 2014. godine.

Uoči rata bilo je jasno da predsednik Rusije Putin želi ceo istok.

Šef države Lugansk predložio je održavanje referenduma o pridruživanju Rusiji, slično međunarodnom diskreditovanom glasanju održanom na Krimu 2014. godine.

Pored njegovih vojnih ciljeva, širi Putinov zahtev je bio da obezbedi buduću neutralnost Ukrajine.

Ukrajinci su to ponudili u zamenu za bezbednosne garancije saveznika, kao deo širokog mirovnog plana predstavljenog u razgovorima u Turskoj.

Zašto Putin želi neutralnu Ukrajinu?

Otkako je Ukrajina stekla nezavisnost 1991. godine, kada se Sovjetski Savez raspao, postepeno je skrenula ka Zapadu – i EU i NATO. Ruski lider je nastojao da to preokrene, videći pad Sovjetskog Saveza kao ''raspad istorijske Rusije''.

On je tvrdio da su Rusi i Ukrajinci jedan narod i negirao je dugu istoriju Ukrajine.

-Ukrajina nikada nije imala stabilne tradicije prave državnosti, tvrdi on.

Njegov pritisak na ukrajinskog proruskog lidera Viktora Janukoviča da ne potpiše sporazum sa Evropskom unijom 2013. doveo je do protesta koji su na kraju svrgnuli ukrajinskog predsednika u februaru 2014. godine.

Rusija je tada zauzela ukrajinski južni region Krim i pokrenula separatističku pobunu na istoku i rat koji je odneo 14.000 života.

Kako bi izgledala neutralnost?

Pre nego što je Ukrajina predstavila svoje planove, Rusija je rekla da razmatra ''neutralnu, demilitarizovanu'' Ukrajinu sa sopstvenom vojskom i mornaricom, na liniji Austrije ili Švedske, koje su obe članice EU.

Austrija je neutralna, dok je Švedska nesvrstana. Predsednik Zelenski je već izjavio da Ukrajinci sada shvataju da neće biti primljeni u NATO: ''To je istina i mora se priznati''.

Ukrajinski predlog podrazumeva da se Ukrajina ne bi pridruživala NATO-u ni drugim vojnim savezima i nenuklearna zemlja bez stranih vojnih baza na svojoj teritoriji, a zauzvrat bi se uvojile bezbednosne garancije po kojima bi zemlje, kao što su Britanija, Kina, SAD-a, Turska, Francuska, Kanada, Italija, Poljska i Izrael štitile neutralnu Ukrajinu u slučaju napada. Ukrajini bi takođe bilo dozvoljeno da se približi EU.

Ukrajinska želja za pridruživanjem NATO-u (i Evropskoj uniji) sadržana je u njenom Ustavu iz 2019., pa bi za svaku promenu trebalo sprovesti i referendum u mesecima koji slede.

Šta je Putinov problem sa NATO-om?

Za ruskog lidera, 30-člana odbrambena vojna alijansa Zapada ima jedan cilj - da podeli društvo u Rusiji i na kraju ga uništi.

Uoči rata, zahtevao je da NATO vrati vreme na 1997. godinu i preokrene svoje širenje na istok, uklanjajući svoje snage i vojnu infrastrukturu iz država članica koje su se pridružile alijansi od 1997. i ne raspoređujući ''udarno oružje u blizini granica Rusije''. To znači Centralna Evropa, Istočna Evropa i Baltik.

U Putinovim očima, Zapad je još 1990. godine obećao da cse NATO neće proširiti ''ni centimetar na istok'', ali je to ipak učinio.

Međutim, to je bilo pre raspada Sovjetskog Saveza, tako da se obećanje tadašnjem sovjetskom predsedniku Mihailu Gorbačovu odnosilo samo na Istočnu Nemačku u kontekstu ujedinjene Nemačke.

Gorbačov je kasnije rekao da se u to vreme "nikada nije razgovaralo o temi proširenja NATO-a".

* Sve informacije o sukobu u Ukrajini na portalu Kurir.rs prenete su iz izvora koji su se do sada pokazali prilično relevantnim, i koje u skladu sa okolnostima i dužnom novinarskom pažnjom dodatno proveravamo. Ipak, kako je u toku i pravi medijski i propagandni rat, redakcija Kurira moli čitaoce da nam skrenu pažnju na eventualne dezinformacije i lažne vesti, kako bismo pravovremeno reagovali i ispravili eventualne greške. Informacije slati na mejl redakcija@kurir-info.rs

Kurir.rs

Bonus video: