ŠTA SE, DOĐAVOLA, DEŠAVA? Građane dve godine terali da budu odgovorni i ostanu kod kuće, ulice preuzeli gangsteri

U centru Oklanda, najvećeg grada na Novom Zelandu, stopa nasilnog kriminala porasla je za 30 posto u odnosu na nivo pre pandemije, dok pucnjave u glavnom gradu Velingtonu uznemiruju stanovnike.

Kako prenosi Gardijan, iako dobrim delom prazni zbog kovida, neki novozelandski gradovi sada se suočavaju s velikim porastom kriminala.

Policijski podaci, koje je objavio javni Radio Novi Zeland, pokazuju da je stopa nasilnog kriminala u Oklandu porasla za 30 posto u odnosu na nivo pre pandemije uprkos višemesečnom lokdaunu.

U Velingonu, stanovništvo je šokirano obračuinom bandi u centru grada i serijom pljački izvedenih automobilom koji razbija izloge (takozvani ram-rejd) dominirala je naslovnim stranama. Posebno je šokirala starost pljačkaša - policija je privela decu staru 11 godina koja su vozila ukradene automobile.

Prema međunarodnim standardima, gradovi Novog Zelanda obično su relativno bezbedni, ali to sada nije slučaj.

"Zašto je u centru Velingtona došlo do sukoba bandi", glasi jedan naslov. "Šta se, dođavola, dešava? Još jedan ram-rejd u Oklandu”, je drugi.

Centri za socijalni rad i policija smatraju da su nedavna dešavanja posledica socijalne neuravnoteženosti, pogoršane stresom koji je izazvala pandemija i frustracija Novozelanđana koji su žestoko pogođeni neadekvatnom državnom podrškom.

U Oklandu, maorski redari patroliraju kvartom. Sebe nazivaju "očima i ušima" grada. Mnogi su proveli godine deleći hranu i drugu pomoć ili služeći u patrolama. Na ulicama, kažu, raste očaj.

"Iako je vlada spucala mnogo novca u saniranje šteta od kovida, još uvek postoji jaz u pogledu onih koji su time bili zahvaćeni", kaže Grejs Ngaroimata Le Gros iz Te Tai Tokeraua, biračkog tela zajednice Maora na Novom Zelandu.

Na one koji stradaju u tim "pukotinama", kaže ona, "nitko ne obraća pažnju pa se bore i vraćaju se na ulicu i bave se sitnim kriminalom".

U zajednici su posebno zabrinuti za decu i tinejdžere, nad kojima su izgubili kontrolu kada su zbog kovida-19 zatvorene škole. Prošle sedmice direktori škola upozorili su da je jedan od pet učenika bio odsutan iz škole u prošlom polugodištu.

Redari kažu da su neki izostajali i mnogo duže. "Ima mladih Maora koji nisu išli u školu dve godine. To su pametna deca, ali su, što se obrazovanja tiče, ispod nivoa. I ulična škola je sada preuzela stvar", rekao je jedan od redara.

Poslednjih godina slika grada se takođe dramatično promenila jer je vlada - kojoj nedostaje državnih stanova - odlučila da smestiti one kojima je hitno potreban smeštaj u motele.

“Imate mnogo onih iz stambenih objekata za hitne slučajeve koji su se slili na ulice", kaže on. "I to ne u osvetljene delove grade, nego u mračne i prljave ulice".

Te okolne ulice takođe su bile prazne. Kada su lokdaun i većina restrikcija ukinuti u martu, počelo je naseljavanje gradova u unutrašnjosti.

Prema podacima centralnog poslovnog udruženja Oklanda o broju onih koji odlaze u kancelarije, njihov broj je znatno ispod onog u isto vreme prošle godine, a u nekim područjima je taj broj pao za 40 i više posto.

Ta praznina mogla bi biti ključni razlog porasta kriminala u centru grada, kaže kriminolog sa Univerziteta Kanterberi, Džerod Gilbert.

On ističe teoriju prema kojoj su za porast zločina potrebni verovatni počinitelj, prikladna meta i odsustvo sposobnog čuvara reda, odnosno osoba koje svojim prisustvom obeshrabruju da do počinjenja zločina dođe.

Čak i ako počinitelji i mete ostanu isti, u novozelandskim gradovima upravo sada "postoji pitanje sposobnih čuvara reda", kaže on.

"Postojanje prostora koje naseljava velik broj ljudi sprečava kriminal". A praznina, pak, može da izrodi dalju prazninu - ako se ljudi osećaju nesigurno, manja je verovatnoća da će izaći napolje što okolinu čini sve ranjivijom.

Sam porast kriminala i medijsko izveštavanje koje ga je pratilo, postaju političko pitanje za vladu, koja je ovog meseca najavila izdvajanje više od dodatnih pola milijarde dolara za finansiranje policije.

Tih 562 miliona dolara, koji će biti potrošeni na policiju u naredne četiri godine, omogućiće da na svakih 480 osoba dođe jedan policajac.

Maorski redari, zajedno s drugim institucijama socijalnih usluga, kažu da su pljačke i napadi simptomi niza društvenih problema sa kojima se Novi Zeland bori - dostupnost stanovanja, nejednakost i rastući troškovi života.

"Ako želimo da lociramo glavni problem, to stambena situacija, kaže jedan od redara. "Ako želimo da se pozabavimo mladima i traumom koju oni izazivaju, moramo da uklonimo finansijski stres koji se tiče stanovanja".

Povratak ljudi na gradske ulice takođe će pomoći, kaže meštanka Matarora Smit. Poslednjih nedelja kaže da je došlo do pomaka.

"Lepo je videti toliko ljudi jer je neko vreme grad bio mrtav", rekla je ona.

Kurir.rs