NEMAČKI BUNDESVER - KADA ĆE PONOVO POSTATI MOĆNA ARMIJA Otkriveno ko koči obnovu nemačke vojske, rat u Ukrajini promenio sve!

Na internet-stranici Bundesvera, svet vojske je još uvek u redu. Na početnoj stranici Bundesver sam sebe sumira u tri reči: „Mi služimo Nemačkoj“. Ali „služiti Nemačkoj“ je sve samo ne lako. Vojska, vazduhoplovstvo i mornarica već dugo pate zbog loše opremljenosti. Nedostaje operativnih tenkova i helikoptera, zaštitnih prsluka, rančeva i uređaja za noćno osmatranje. Nedostaje čak i toplog donjeg veša za jedinice na istočnom krilu NATO.

Vlada u Berlinu sada želi da jedinice ponovo osovi na noge, za šta se planira poseban fond od 100 milijardi evra. Modernizacija Bundesvera ne bi trebalo da propadne zbog novca – ali možda će zbog službe koja je odgovorna za kupovinu, kažu kritičari. To je Savezna kancelarija za opremu, informacione tehnologije i upotrebu nemačkih oružanih snaga – skraćeno BAAINBw. Samo u njihovom sedištu u Koblencu ima 6.500 radnih mesta, a u službi za nabavke na čak 116 lokacija radi ukupno 11.000 ljudi. Oni regulišu kupovinu svega, od visoke tehnologije, do čarapa.

Dugo se smatralo da je službi BAAINBw hitno potrebna reforma. Nekoliko ministara odbrane to, međutim, nije uspelo da sprovede – jer, radi se o administrativnom džinu, koji je orijentisan na plansku ekonomiju, a koja radije odlaže procese, nego što ih ubrzava.

Padobranci su, na primer, deset godina čekali na nove šlemove, kaže opunomoćenica Bundestaga za vojsku. Problem je u tome što šlem koji se koristi u SAD, „prvo mora detaljno da se testira da bi se videlo da li on pristaje i na nemačke glave i da li štiti onako kao je predviđeno nemačkim standardima“, požalila se Eva Hegl.

Da li je dakle sistem nabavke uzrok svih zala kada je reč o opremi – zato što se preterano insistira na ispunjavanju nemačkih propisa i standarda kvaliteta? Da li je BAAINBw delimično kriv za to što je Bundesver „manje-više go“, kako je iznenađujuće otvoreno napisao vojni inspektor Alfons Mais na mreži LinkedIn.

Vojnici Bundesvera sa jurišnom puškom G36, koja je u stvari trebalo da bude povučena iz upotrebe pre mnogo godina

„Naravno da je nemačka odbrambena birokratija apsolutno monstruozna“, ocenjuje za DW Frank Zauer sa Univerziteta Bundesvera u Minhenu. „Ali, svaljivanje sve krivice na BAAINBw nas zapravo ne vodi nikuda.“ Služba za nabavke, kaže, može da radi samo u okviru važećeg zakona i zato ona ima veoma malo manevarskog prostora.

Pored toga, službe moraju d ase pridržavaju i pravila Evropske unije o tenderima, kao i političkih odluka. „Mnogi problemi leže van Kancelarije za nabavku, jer ona u suštini radi ono što joj se kaže“, naglašava Kristijan Moling iz Nemačkog društva za spoljne odnose (DGAP). Ako se zakonski okvir i politički zahtevi promene, procesi bi, kaže, mogli da se pojednostave i ubrzaju.

Druga, ali teža opcija bila bi pomeranje granica zakonski mogućeg, objašnjava Moling. „Ali iskustvo zaposlenih pokazuje da, ako iskoristite tu slobodu, a nešto krene naopako, onda vas političari neće pokriti. Ako nešto krene po zlu i u slučaju sumnje završite na sudu, niko vam ne čuva leđa.“

Uzroci debakla oko opreme leže i u bliskoj nemačkoj prošlosti. Nakon završetka Hladnog rata, političari su oružanim snagama propisali mere štednje, a budžet za odbranu se smanjio. Mnoga oružja i sistemi su zastareli. Oprema je bila zapuštena, a administracija je postaja sve veća. „Sve u svemu, vrlo udobno smo se smestili u Nemačkoj u mirnodopskim vremenima i pritom smo mnoge stvari smo učinili previše birokratskim. Sada to bolno osećamo“, ocenjuje istraživač Frank Zauer.

Prvi reformski koraci su preduzeti. Nemačka vlada je odlučila da se hitno potrebna roba može nabaviti direktno, bez većih procedura, i to u skladu s propisom EU o izuzeću. Direktna kupovina važi i za sve proizvode koji koštaju manje od hiljadu evra. Ali to nije dovoljno, smatra Zauer, jer nedostaju bolji procesi i jasno preuzimanje odgovornosti. „Bez štedljivijih i bržih procedura, posebno dugo će trajati nabavka velikih uređaja.“

Zauer poziva na suštinsku promenu mentaliteta i strukturne promene. Prekretnica takođe znači i „konačno preispitivanje, postajanje fleksibilnijim i agilnijim – baš kao što zahtevaju izazovi bezbednosne politike 21. veka. A to mora da počne u Ministarstvu odbrane.“

Kristijan Moling takođe je pesimista po pitanju budućnosti. Projekte koji će biti finansirani iz specijalnog fonda vrednog sto milijardi evra, on vidi kao veliki logistički izazov. „Pred nama je brdo nabavki koje zahtevaju neverovatnu količinu pažnje, kontrole i finog podešavanja, za šta aparat očigledno nije pripremljen.“ Zato postoji velika mogućnost greške. „Bićemo svedoci neprijatnih stvari tokom mnogo godina“, očekuje Moling.

On brine da fokus možda neće biti na kvalitetu nabavke, već i dalje na poštovanju propisanih procedura. „Na kraju će da bude ovako: svi propisi su ispoštovani, a zaključili smo da Bundesver nije sposoban za odbranu i intervencije.“

Kurir.rs/DW