KO ZAPRAVO VODI RAT U UKRAJINI? Kako je ruska invazija dovela do tajne mobilizacije i povratka na velika vrata oligarha Prigožina

Političke prepirke i lični sukobi zamalo su koštali Jevgenija Prigožina njegove vredne pozicije u najužem krugu Vladimira Putina.

Vagner grupa potpuno je zavisila od vojne infrastrukture i opreme, ali je uspostavila nezavisnu mrežu regrutera, rekli su za Meduzu izvori bliski kompaniji.

Uoči invazije na Ukrajinu, kao deo šireg napora da direktnije upravlja grupama boraca, Ministarstvo odbrane je preuzelo kontrolu nad internet mrežom koju je Vagner koristio za oglašavanje slobodnih radnih mesta. "Oni su u suštini rekli: 'Treba nam vaš brend jer je dobro poznat, ali mi ćemo sami regrutovati, koristeći vaš brend'”, rekla je za Meduzu osoba bliska menadžmentu kompanije, rekavši da je vojska narušila Vagnerovu reputaciju snižavanjem standarda. "Oni zapošljavaju čak i bez testiranja na drogu“, rekao je on.

Veze i rivalstva

Čak i ovako regrutovani borci Vagner grupe nisu stigli na front u Ukrajinu do kraja marta 2022. Nekoliko meseci ranije, kada se Rusija još pripremala za invaziju, politički uticaj Jevgenija Prigožina je drastično opao. U stvari, više izvora je za Meduzu reklo da je bio u opasnosti da padne u nemilost predsedničke administracije i ruskog Ministarstva odbrane.

Uoči 24. februara, Prigožin je "bezuspešno pokušavao da dođe do svojih kontakata u [Glavnoj upravi Generalštaba]“, rekao je izvršni direktor Belingketa Kristo Grozev, "ali je uspeo tek kada je invazija počela“. Drugi izvor rekao je Meduzi da je Prigožin odbio pre početka rata u februaru da mobiliše svoje borce za Ukrajinu bez direktnog naređenja predsednika Putina.

Prema dva izvora bliska Kremlju još dva koja su povezana sa oligarhom, Prigožin ne voli Sergeja Kirijenka, Putinovog "cara" unutrašnje politike jer podržava guvernera Sankt Peterburga Aleksandara Beglova. Svađa između Prigožina i Beglova postala je javna prošle zime kada je oligarh počeo da kritikuje regionalnu vladu Sankt Peterburga jer nije uklonio sneg i smeće sa ulica. Prigožin je čak navodno angažovao vođu lenjingradskog benda Sergeja Šnurova da napiše i izvede pesmu kojom se ruga guverneru.

Sukob je uključivao i novac i politiku, uključujući unosne državne ugovore za renoviranje istorijske konjušnice na trgu Konjušenaja, kao način na koji se guverner odnosio prema Prigožinovim omiljenim kandidatima za lokalnu skupštinu.

Uprkos ratu u Ukrajini, oligarh nije odustajao od sukova. U julu ove godine, Prigožin je Beglova nazvao "guvernerom tiranom“ koji "ne želi ništa da uradi“. Ovih dana, Prigožinova glavna zamerka tiče se državnih ugovora za razvoj turističke zone Gorskaja u Finskom zalivu. Prošle godine, preduzeće povezano sa Prigožinom potpisalo je ugovor sa vlastima Sankt Peterburga da završe ovaj projekat, ali su zvaničnici na kraju angažovali kompaniju koja je povezana sa Gaspromom, odbacivši Prigožinove planove da izgradi proizvodne pogone unutar turističke zone.

Jevgenij Prigožin se takođe posvađao sa ministrom odbrane Sergejem Šojguom, optužujući ga da koristi neefikasne, "zastarele metode“ u Siriji. U međuvremenu, Šojgu je navodno nezadovoljan Prigožinovim ketering uslugama, što je očigledno razlog zašto je oligarh izgubio mnoge svoje vojne ugovore poslednjih godina, piše Meduza.

Prigožin je takođe razbesneo rusku vojnu komandu u februaru 2018. kada je grupa Vagner napala fabriku za preradu gasa u Deir ez-Zoru u Siriji, isprovociravši veliku američku akciju u kojoj je stradalo desetine ruskih boraca. Novinari Bela kasnije su preneli da je Vagner grupa delovala a da nije pretnodno obavestila Ministarstvo odbrane, izvršivši privatni dogovor sa Asadovim režimom koji je kompaniji dao pravo na četvrtinu svih prihoda od nafte i gasa proizvedenih u "oslobođenim“ objektima u toj oblasti.

Prvi talas

U prvim nedeljama invazije, većina ruskih boraca koji su se borili u Ukrajini bili su pripadnici privatne vojne kompanije "Ridaut" (Redoubt). Stotine boraca iz ove grupe bilo je raspoređeno u različitim jedinicama sa imenima poput "Huligani“, "Vukovi“ i "Sekire“, potvrdilo je pet izvora Meduzi.

Ove jedinice su formirane i poslate u Ukrajinu vrtoglavom brzinom. Da bi popunio ove pozicije, Ridaut je regrutovao bivše vojnike i oficire koji su se godinama nalazili na crnoj listi iz različitih razloga - muškarce koji su odbijeni na prošlim intervjuima ili su angažovani, a zatim otpušteni.

Jedan od ovih regruta bio je Ivan Mihejev, osramoćeni bivši vođa eskadrile koji je dobio novu komandu u Ridautu. U prvim danima invazije, njegova grupa prešla je u Ukrajinu preko Belorusije i uputila se ka Kijevu. Gotovo odmah našli pod prijateljskom vatrom. Mihejev je ranjen i prebačen nazad u Rusiju, gde je umro na operacionom stolu "od krvnog ugruška“, tri nedelje kasnije, prema rečima kolega. Sindikat dobrovoljaca Donbasa i nekolicina prijatelja podelili su čitulje na društvenim mrežama. Sahranjen je 28. marta.

Ridaut, koji još uvek ima značajan broj boraca u Ukrajini, je pod potpunom kontrolom ruskog Ministarstva odbrane, kažu četiri izvora, uključujući jednog od bivših komandanata grupe. Sedište grupe nalazi se u gradu Kubinka, nedaleko od Moskve, na kopnu uz bazu 45. vazdušno-desantne brigade. Veterani koji su služili u bazi i više aktivnih boraca rekli su za Meduzu da su vojnici iz brigade odgovorni za upravljanje privatnom vojnom kompanijom.

Još jedan glupan sa zvezdicama na ramenima

Kada su veliki gubici na bojnom polju praktično onesposobili Ridaut, rusko Ministarstvo odbrane je ponovo okupilo grupu u bazi u Kubinki. Ovog puta, vojska je pozvala borce da potpišu kratkoročne ugovore za zvaničnu službu u oružanim snagama. Zamenik ministra odbrane Junus-bek Jevkurov je organizovao ovu tranziciju, rekao je za Meduzu jedan borac.

Uvođenje Ridautovih ljudi u vojsku nije pomoglo.

Iako su mnogi borci dobrovoljno potpisali ugovore, rad direktno za Ministarstvo odbrane nije značio i veću efikasnost. Nekoliko regrutovanih boraca požalilo se Meduzi da Ministarstvo odbrane čak nije isplatilo plate i bonuse kako im je obećano. "Želim ono što mi se duguje, ali sada sam samo jadno kopile bez prava! Ostaje mi samo da verujem u sebe i svoj AK-47“, rekao je jedan čovek.

Veteran iz Ridauta rekao je za Meduzu da su ga otrcano stanje ruskih redovnih trupa i teški gubici koje su pretrpeli u borbi šokirali dok je bio u Ukrajini. "Žao mi je ovih 18-godišnjaka koji su potpisali ugovor verujući u državu i svoje komandante, samo da bi saznali da je komandant samo još jedan glupan sa zvezdicama na ramenima“, rekao je. "Šalju ljude u smrt nizašta. Kao rod vojske, Vazdušno-desantne snage više ne postoje. Ostalo je samo desetak ljudi u četama u kojima bi trebalo da bude 100 ljudi".

Jedinice Ridauta u Ukrajini takođe su pretrpele gubitke. Jedan borac rekao je za Meduzu da je njegova grupa naišla na žestok otpor u regionu Donjecka kada je pokušala da preseče ukrajinske linije snabdevanja. "Vratili su nas tamo“, rekao je. „Gubici koje smo imali, to je suludo. Ono što prikazuju na televiziji... Da je to realnost, mi bismo već zauzeli Poljsku, a kamoli Kijev!“

Borci Ridauta pridružili su se drugim grupama raspoređenim u Ukrajini. U regionu Donbasa trenutno deluju najmanje dva ova odreda (svaki po 200 ljudi), a za oba su zaduženi bivši komandanti Vagner grupe, piše Meduza.

Vagner opet jaše

Sredinom aprila poslanik Državne dume i otvoreni konzervativac Vitalij Milonov objavio je fotografiju zajedno sa Jevgenijem Prigožinom. Obučeni u kamuflažnu odeću i nasmejani, dvojica muškaraca pozirala su ispred škole u ​​Pervomajsku, u ukrajinskoj oblasti Lugansk. Samo nekoliko kilometara istočno, Prigožinovi borci su se žestoko borili da zauzmu Popasnu. Dva meseca kasnije to im je i pošlo za rukom.

U proleće, Ministarstvo odbrane je naredilo Vagner grupi da prerasporedi u Ukrajinu deo svog "osnovnog tima“ koji je tada delovao u Africi, Siriji, i Libiji.

Ali neki "Vagnerovi profesionalci“ otišli ​​su u Ukrajinu iz čisto ideoloških razloga, rekao je jedan izvor koji poznaje nekoliko ovih ljudi. Mnogi u grupi imaju ukrajinske korene i došli su da reše račune.

Danas ruska vojska koristi borce Vagner grupe kao svoju glavnu udarnu snagu u Ukrajini, "iznajmljujući“ ih za isturene jedinice vojske. Kao rezultat toga, mnogi od ovih boraca su poginuli ili su ranjeni u Ukrajini. U najmanje jednom slučaju, vođa Vagnerovog odreda je naredio svojim ljudima da uđu u borbu bez artiljerije ili vazdušnog pokrivanja. Tri izvora su za Meduzu potvrdila da je ovaj komandant odreda ubrzo bio mrtav, iako postoje neslaganja oko toga da li je misteriozno poginuo po povratku u Rusiju ili su ga sopstveni vojnici pogubili "po zakonima rata“ na terenu.

Neuspeh vojske da opremi Vagnerove borce odgovarajućim namirnicama takođe je pogoršao gubitke na bojnom polju. Na primer, jedan izvor je za Meduzu rekao da su borci upućeni da zauzmu Popasnu imali minimalno municije. "Četiri metka za čoveka! Da i sam nisam bio u istom sranju, nikada ne bih verovao u to“, rekao je on.

Uprkos ovim borbama, osvajanje Popasne uzdiglo je Vagnerovu grupu u očima ruskih vlasti. Dve nedelje kasnije, u retkom javnom priznanju, dopisnik državne televizije aludirao je na njih u nacionalnoj emisiji, rekavši: "Uvek ih možete naći tamo gde je veoma vruće, ali o njima nema ni reči".

Iako se ruska vojska ponovo okrenula elitnim borcima Jevgenija Prigožina, prava osećanja oligarha o njegovoj ulozi u invaziji ostaju nejasna. Izvor iz Sankt Peterburga za Meduzu je rekao da Prigožin sebe zapravo zamišlja kao vojskovođu, ali drugi saradnik insistira da je on više zabrinut za održavanje ugovora i obaveza Ministarstva odbrane u Siriji i Africi.

Bez obzira na njegove motive, Prigožin je dobio medalju Zlatnu zvezdu i počasnu titulu Heroja Rusije jer je doveo svoje ljude na ukrajinske frontove. Dva izvora bliska predsedničkoj administraciji izjavila su za Meduzu da je nagrada dodeljena nakon što se Vagner grupa dokazala obezbeđivanjem naselja u regionu Luganska.

Zahvaljujući ovim podvizima na terenu, Prigožinov ugled kod Putina sada raste, rekla su za Meduzu dva izvora upoznata sa administracijom, tvrdeći da ugostiteljski magnat sada pripada predsednikovom ratnom "užem krugu“.

Kurir.rs/Meduza