Veliki događaji do sada su postavljali temelje za nova pravila odnosno novi svetski poredak. Prognoze ekonomskih i finansijskih stručnjaka predviđale su da nas posle decenije rasta očekuje nova ekonomska kriza, ali je svet zadesila pandemija virusa korona, koja je prouzrokovala najveći pad ekonomije sveta ikada zabeležen. U trenutku kada smo skinuli maske, izašli iz izloacije i pokušali da se vratimo normalnim životnim tokovima, popravljajuci ekonomsku štetu počeo je rat na tlu Evrope. Kratak naslov označio je početak spirale nasilja “Rusija je napala Ukrajinu”.

w-55197925.jpg
EPA/JULIEN DE ROSA 

Nakon dve godine ovom sukobu se ne nazire kraj i mogao bi da se prelije na druge države, poput Moldavije, Gruzije ili baltičke zemlje sa nesagledivim posledicama po celu Evropu. U međuvremenu, velika je opasnost da se rat između Izraela i ekstremističkog palestinskog Hamasa, koji je počeo u oktobru prošle godine, prelije na širi region Bliskog istoka. Po sistemu koncentričnih krugova, jedna kriza sustiže drugu pa je Venecuela proglasila da joj pripada polovina susedne Gvajane bogate naftom.

Jačaju napetosti i oko Tajvana zbog sve učestalije demonstracije sile Kine u nastojanju da ga reintegriše, što bi moglo da izazove sukob širih razmera, pa i Treći svetski rat ukoliko bi se SAD vojno umešale. Širenje BRIKS-a i sve veći jaz između Globalnog juga i zapadnog bloka pokazatelj su tektonskih promena u globalnom poretku, najvećim od Drugog svetskog rata.

Gosti emisije Usijanje bili su Đorđe Todorov, iz Centra za društvenu stabilnost, Vladimir Kljajić, politikolog, i prof. Branko Nadoveza, sa Instituta za noviju istoriju.

- Svet je uglavnom kroz istoriju bio ili ravnoteža snaga, kolektivna bezbednost ili dominacija jedne sile. Sada posle raspada realsocializma ostala je u svetu samo jedna moćna sila, SAD, koja opet i unutar sebe ima neku turbulenciju, borbu. Države u modernom dobu, zadnjih 200 godina, pogotovo posle Drugog svetskog rata i nisu imala nikad suverenitet, pripadajući blokovima, raznoraznim međunarodnim organizacijama, sve su članice UN. Čak i Švajcarska, koja je još od Bečkog kongresa neutralna, često je istupala iz toga. Što se tiče Evrope, tu je iza kulisa velika borba znači između država snaga koja žele suverenitet i mundijalističkih snaga. Međutim, Evropa ima hipoteku fašizma i nacizma, nacionalno-socjalizma - rekao je Nadoveza.

sequence-02.00-09-43-17.still002.jpg
Kurir Televizija 

Specifične izjave mađarskog premije Viktora Orbana

- Pa, svakako, Orban daje izjave koje na neki način pre svega treba da se posmatruju u kontekstu njega kao političara, imajući vidu da on ima izuzetno veliku podršku sa politikom koju vodi, kako u Mađarskoj i tako ima i širom Evrope. Ali ne treba zaboraviti da Mađarska ima priliku da izađe iz EU. Ako smatra da će BRIKS, da će ostala neka druga organizacija, biti atraktivnija, mi ne vidimo da on deluje na tom polju. Vidimo sa druge strane da je na kraju podržano i članstvo Švedske, da postane članica NATO-a. Tako da sa te strane njegove izjave treba posmatrati i u kontekstu konkretnijih koraka koje on kao premijer preuzima da bi na neki način osujetio tu hegmoniju Zapada za koju tvrdi da je na nekoj padini i da propada. Ne treba zaboraviti i kolika je ekonomija Zapada i da je značajnije veća nego ostatak sveta. Pogotovo Amerika vuče svet napred u tom ekonomskom smislu i da Mađarska može se posmatrati kao jedna od manjih članica EU, a itekako manja u svetskim kontekstima posmatrajući međunarodne sile. Tako da njegove izjave treba posmatrati u tom kontekstu lokalno-politički, ali svakako i unutar evropskih država, da njegove shvatanja imaju donekle podašku. Ali shvatati previše ozbiljno kada je u pitanju ta prizma propadanja Zapada, mislim da smo još uvek daleko od toga - rekao je Todorov.

sequence-02.00-12-47-21.still004.jpg
Kurir Televizija 

Viktor Orban: Mađarska želi da poveća saradnju sa Moskvom u sferama koje nisu pod sankcijama

- To je svakako izuzetno rizično za Mađarsku. Videli smo i da je u paketu koje je EU usvajala, Mađarska je donekle bila uzdržana, ali nije uspela da blokira većinu tih sankcija, nije uspela da blokira ni jednu na kraju. Vidimo da je podržala i članstvo, Švedske, ali sa druge strane Mađarskoj je glavni trgovinski partner EU, što pokazuje da ona nije spremna da rizikuje svoju budućnost i fondove koje dobija iz Brisela sa kojima je priprećeno da će biti isključena sa dotoka kapitala u slučaju da ne sinhronizuje spoljnu politiku sa Zapadom, odnosno EU - naveo je Todorov.

sequence-02.00-08-42-02.still001.jpg
Kurir Televizija 

Orban tvrdi da su liberali pretnja po zapadnu civilizaciju. Istakao je da su predsednički izbori u SAD i glasanje za evropski parlament u junu ove godine od ključne važnosti, pošto su se konzervativci u Evropi udružili da bi povratili i osvojili institucije od liberala.

- Moramo sve posmatrati u svetlu predstojećih izbora. Tako da su to izjave upućene onima koji naginju ka tom nekom centru ili desnom centru i gde zapravo negde postoji tendencija da se broj takvih građana ili glasača iz ciklusa u ciklus povećava - rekao je Kljajić.

sequence-02.00-18-59-20.still003.jpg
Kurir Televizija 

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.


Kurir televizija je dostupna na kanalu broj 109 za korisnike MTS Iris TV, na kanalu 9 za korisnike m:SAT TV, Supernova i Yettel Hipernet TV, na kanalu 108 za korisnike BeotelNet, na kanalu 8 za korisnike Orion telekoma i na kanalu broj 112 za korisnike Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme M:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud.

Kurir.rs

Bonus video:

04:03
Miletić: Izbori u Americi menjaju tok rata - Ako Tramp pobedi, PARKIRAĆE TENKOVE NA GRANICI SA RUSIJOM? Izvor: Kurir televizija