SENKA TRAMPA NAD NATO I "MOST KA ČLANSTVU" UKRAJINE: U Vašingtonu počinje trodnevni samit Alijanse koji se bavi i PRETNJOM IZ KINE

U Vašingtonu danas počinje trodnevni samit NATO na kojem će biti obeležena 75. godišnjica osnivanja Alijanse.

Ključni ovonedeljni svetski događaj iz američke prestonice direktno pokriva i Kurir i Kurir televizija.

AP navodi da Severnoatlantski savez nikada nije bio veći i usredsređeniji, ali da se takođe suočava sa potencijalnim egzistencijalnim pretnjama koje dolaze spolja i iznutra.

Američka agencija oenjuje da, kao da rat koji Rusija vodi u Ukrajini, izazovi koje donosi sve agresivnija Kina i sukob Izraela i Hamasa nisu dovoljni, uz to je još dovedena u pitanje i posvećenost nekih od ključnih zemalja članica Alijanse da brane svoje saveznike.

Navodi se da postoji duboka neizvesnost u vezi sa sposobnošću predsednika Džoa Bajdena da pobedi Donalda Trampa, svog prethodnika koji je skeptičan prema NATO, na novembarskim izborima na kojima se odlučuje ko će biti na čelu SAD, najmoćnije članice Alijanse.

Pored Bajdenovih političkih muka koji izazivaju zabrinutost u Americi i svetu, zemlje NATO u Evropi se suočavaju sa sopstvenim problemima koji se ogledaju u porastu ultradesničarskog populizma, posebno u Francuskoj i Mađarskoj, a koji ugrožavaju temelje bezbednosti i stabilnosti uspostavljene posle Drugog svetskog rata.

Džef Ratke, predsednik Američko-nemačkog instituta na Univerzitetu Džons Hopkins, kaže da je "ishod novembarskih izbora od ogromnog značaja za NATO".

- Praktično svi šefovi država i vlada u Alijansi razmišljaju na isti način, iako odbijaju da pričaju o tome. Ne postoji ništa što Bajjdenove kolege mogu da učine što može da utiče na taj ishod (izbora), tako da su u neprijatnoj poziciji posmatrača procesa koji je ključne važnosti za NATO, ali nad kojim oni nemaju nikakvu kontrolu - poručio je Ratke.

Navodi se da Bajden, koji je preuzeo zasluge za jačanje NATO i suprotstavljanje ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, tvrdi da će poverenje koje drugi imaju u njega i njegove sposobnosti biti vidljive na ovom samitu.

Ali, on će biti pod ogromnim pritiskom kako bi utišao glasove koji su zabrinuti da on nije dorastao poslu koji obavlja, a to je da je de fakto šef NATO ili glavnokomandujući najvažnije zemlje članice Alijanse.

- Nepredvidljivost onoga što bi Tramp mogao da učini i koliko brzo bi to mogao da učini nakon (ponovnog) stupanja na predsedničku dužnost čini ljude nervoznim. To bi bio značajan potres za NATO ukoliko bi on pobedio - zaključuje Ratke.

Ali, nije sve na samitu vezano za Bajdena i Trampa, pošto će velika pažnja biti posvećena Ukrajini.

AP navodi da je članstvo Kijeva u Alijansi veoma malo verovatno dok bukti rat sa Rusijom.

Umesto toga, NATO saveznici planiraju da Ukrajini ponude "mest ka članstvu" kojim bi dodatno bili utvrđeni naredni koraci.

Do ispunjenja tog plana članice Alijanse će Ukrajini obećati još vojne i ekonomske pomoći, a nakon milijardi dolara koje su već poslate Kijevu odlazeći generalni sekretar Jens Stoltenberg je najavio davanja od barem 43 milijarde dolara godišnje koja će dolaziti od zemalja NATO.

Tokom jučerašnje posete Pentagonu Stoltenberg je kazao da će fokus samita NATO biti obezbeđivanje dodatnih odbramnenih kapaciteta Ukrajini i pokušaj okončanja rata.

AP navodi da će saveznici tokom samita biti usredsređeni i na pretnje koje dolaze iz Kine, uključujući konstantne kampanje dezinformisanja sa ciljem sejanja sumnje u demokratske sisteme.

Navodi se da Amerika posebno proziva Kinu da sprovodi politiku kojom se ugrožava evropska bezbednost i to u trenutku kada Peking nastoji da proširi trgovinske veze sa zemljama u Evropi.

Na samitu NATO će treću godinu zaredom biti prisutni i najviši zvaničnici Australije, Novog Zelanda, Japana i Južne Koreje koji će sa zemljama Alijanse razgovarati u načinu rešavanja pretnji Kine u Južnom kineskom moru i izvan njega.

"Most ka članstvu" Ukrajine u NATO vodi preko Nemačke

Dojče vele navodi da "most ka članstvu" Ukrajine vodi preko Nemačke. Očekuje se da će jedan od najvažnijih zaključaka samita biti uspostavljanje centra za pomoć Ukrajini u nemačkom gradu Visbadenu, u pokrajini Hesen. On će koordinirati isporuke oružja i obuku ukrajinskih vojnika.

Centar ne nastaje ni iz čega. Novembra 2022. u Visbadenu je nastala "Grupa za unapređivanje bezbednosti" pod američkim vođstvom. Saopšteno je da će se koordinacijom pomoći ubuduće baviti oko 700 vojnika iz svih zemalja alijanse, na čelu sa generalom sa tri zvezdice.

Spor je izbio oko naziva. Nemačka je blokirala naziv "Misija NATO u Ukrajini", pribojavajući se da bi Rusija mogla to da protumači kao mešanje u rat. NATO izričito tvrdi da doduše pomaže Ukrajini ali da ne učestvuje u direktnoj vojnoj konfrontaciji sa Ruskom Federacijom. Pronađen je kompromisni naziv centra "Podrška NATO Ukrajini u sferi bezbednosti i obuke".

Nil Melvin iz britanskog Objedinjenog instituta odbrambenih studija (RUSI) smatra da je centar u Visbadenu "potpuno pozitivan korak, pošto smo prethodnih godina viđali haotične isporuke oružja". Nova struktura će imati zadatak da ih bolje uskladi.

(Kurir.rs/AP/Dojče vele/Preveo, priredio i preneo: N. V.)

Bonus video: