KO JE UBICA KOJEG JE RUSILA RAZMENILA SA ZAPADOM: Vadim Krasikov - obaveštajac, patriota i Putinov drug

Među osam ljudi koji su razmenjeni se posebno izdvaja Vadim Krasikov, poznat široj javnosti od 2019. godine kada je likvidirao Zelimhana Hangošvilija, koji se borio na strani terorista u Čečeniji.

"Oštar stav ruskog predsednika Vladimira Putina, koji je insistirao na razmeni zatvorenika, a ne na izručenju Amerikanaca kao gestu dobre volje, omogućio je da Rusi budu oslobođeni", kazao je Peskov.

On je dodao da je predsednik Putin smatrao da je neophodno da na aerodromu dočeka razmenjene zatvorenike, kao znak poštovanja ljudima koji služe svojoj zemlji.

Među osam ljudi koji su bili uhapšeni (a neki i osuđeni) na Zapadu se posebno izdvaja Vadim Krasikov. On je postao poznat široj javnosti 2019. godine, kada je likvidirao teroristu Zelimhana Hangošvilija, koji se borio na strani separatista za vreme Druge čečenske kampanje.

Obaveštajac i specijalac

Uzimajući u obzir da je Krasikov radio kao obaveštajac, njegova biografija je posebna priča o kojoj se skoro ništa ne zna. Rođen je 10. avgusta 1965. godine u selu Kenestobe, današnji Kazahstan. Živeo je u Irkutsku, a zatim se preselio u Moskvu. Služio je u specijalnim jedinicama. Prema nekim izvorima, veteran je rata u Avganistanu. Bio je dva puta oženjen. Ima troje dece. I to bi bilo to.

Međutim, Dmitrij Peskov je otkrio još par detalja, pošto su mnogobrojni mediji primetili kako su se pozdravili Krasikov i Putin.

"Pregovori o razmeni vođeni su između FSB i CIA. Vadim Krasikov je radnik Federalne službe bezbednosti. Služio je u ′Alfi′. Dok je bio u ′Alfi′, služio je sa nekoliko članova predsedničkog obezbeđenja. Naravno, pozdravili su se juče kada su se videli", rekao je Peskov.

Prema nezvaničnim informacijama, Krasikov je stigao u Francusku 2019. godine, koristeći dokumenta na ime Vadim Sokolov. Otud je preko Poljske dospeo u Berlin, gde je 23. avgusta 2019. na biciklu stigao do Zelimhana Hangošvilija. Na učesnika Drugog čečenskog rata, koji je potom dobio azil u Nemačkoj, Krasikov je ispalio tri metka iz pištolja i ubio ga na licu mesta.

Nemački mediji tvrde da je nakon toga Krasikov bacio pištolj i bicikl u reku, skinuo periku i brzo se presvukao. Međutim, dvojica tinejdžera koji su slučajno primetili ove sumnjive radnje pozvali su policiju i Krasikov je bio priveden.

U Višem regionalnom sudu u Berlinu 7. oktobra 2020. godine počelo je suđenje u ovom slučaju, a predstavnik Federalnog tužilaštva Ronald Georg izjavio je da je ubistvo izvršeno "po nalogu državnih organa Ruske Federacije". Krasikov je na kraju bio osuđen na doživotnu robiju.

Ko je bio Hangošvili?

Zelimhan Hangošvili je gruzijski državljanin čečenskog porekla koji je sredinom 2000-ih učestvovao u borbama protiv ruskih snaga bezbednosti i bio je na poternici kao terorista.

Hangošvili nije samo ubijao i mučio ruske vojnike. Aktivan je učesnik napada terorističke grupe na Nazran, juna 2004, u kojem je stradalo skoro 100 zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova i FSB Rusije. Posle sloma čečenskih terorista, Hangošvili je dobio azil u Nemačkoj.

Zbog njegovog ubistva u Berlinu, nemačko Ministarstvo spoljnih poslova proglasilo je dvojicu službenika ruske ambasade nepoželjnim.

"Slušajte, reći ću vam: u jednoj zemlji, saveznici Sjedinjenih Država, uhapšen je čovek koji je iz patriotskih razloga eliminisao razbojnika u jednoj od evropskih prestonica. Za vreme događaja na Kavkazu, da li znate šta je on (razbojnik) uradio? Ne bih hteo to da govorim, ali ću ipak reći: naše zarobljene vojnike je naterao da legnu na put, a onda im je prevezao auto preko glava. Kakav je to čovek i da li je to uopšte čovek? Ali našao se patriota koji ga je eliminisao u jednoj od evropskih prestonica", rekao je Putin u intervjuu američkom novinaru Takeru Karlsonu.

Prema američkim medijima, Putin je od 2021. putem bezbedne video veze ubeđivao Savet bezbednosti da vrate Vadima Krasikova. Bili su toliko bliski da su zajedno posećivali strelište, piše "Volstrit džornal. Da li je to istina ili ne, bitno je da je Krasikov ponovo u Rusiji, koja je očigledno dobila više u ovoj do sada neviđenoj razmeni.

Ko je dobitnik?

Kada se pogleda spisak razmenjenih, nije teško primetiti da je Rusija vratila svoje ljude koji su na sve načine pomagali zemlji. A koga je dobio Zapad? Osim američkih državljana i nemačkog teroriste, kojeg je lično pomilovao predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko kako bi ova razmena bila ubrzana, Zapad je pre svega dobio članove "ruske" opozicije", od kojih skoro svi imaju još jedno državljanstvo.

Osim toga što je Moskva izvukla svoje korisne ljude, dobila je i još jednu borbu –unutrašnju. Razmena ruske "opozicije" je samo potvrdila da je ona sve vreme radila u interesu stranih država, što potvrđuju i njihovi pasoši i veze sa zapadnim političarima i organizacijama.

Razmena je najteže pala Nemačkoj, koju SAD, verovatno, nisu ni pitale za mišljenje o Krasikovu. Nemačko glavno tužilaštvo je "razočarano" je razmenom, prenosi "Frankfurter algemajne cajtung".

"Gorak ustupak Putinu. Bez ovog koraka, novinari, političari i drugi zatvorenici ne bi bili pušteni", rekao je nemački ministar pravde Marko Bušman listu "Bild".

Porodica Zelimkana Hangošvilija takođe je razočarana odlukom Nemačke da razmeni Krasikova. Rođaci teroriste su rekli da ih niko nije upozorio na predstojeću razmenu, piše "Dojče vele".

Predsednik Putin je već obećao da će predložiti da oni koji su pušteni u okviru razmene, a koji su "direktno povezani sa službom," dobiju državne nagrade.

"Želeo bih da se obratim svima vama koji su direktno vezani za vojnu službu. Želim da vam se zahvalim na odanosti svojoj zakletvi, svojoj dužnosti i svojoj Otadžbini, koja vas ni na minut nije zaboravila. A sada ste kod kuće. Svi ćete biti nominovani za državne nagrade. Videćemo se ponovo i razgovarati o vašoj budućnosti", rekao je predsednik Rusije.

Razmena 26 ljudi će svakako ući u ustoriju bezbednosnih službi niza zemalja. Što je još interesantnije, obe strane su potvrdile da se pregovori vode i dalje, što znači da u skorijoj budućnosti možemo da očelujemo nove razmene.

Kurir.rs/RT/Dojče vele/Preneo: P. P.