Nakon teritorijalne ekspanzije u prve dve godine rata i ozbiljnog napretka u zapadnoj Evropi i na severu Afrike, Nemačka je bila na svom vrhuncu.
Evropa se nalazi pred potpunim kolapsom, Nemci su zakucali na vrata Egipta u El Alamejnu, a na Istočnom frontu Hitlerove snage stigle su na oko 200 kilometara od Moskve.
"Imam bele figure, nisam napravio grešku, dakle trebalo bi da imam prednost" - Maks Eve
Ipak, resursi nemačke vojske bili su na izmaku i zato je Vermaht žurio da stigne čak u Azerbejdžan, do naftnih polja Bakua, kako bi obezbedio nove zalihe goriva.
Na tom putu stajao je Staljingrad, grad smrti, grad nemačke propasti, grobnica na Volgi i tačka koja je, najverovatnije, odredila ishod Drugog svetskog rata.
Krajem 1942. godine nemačka Šesta armija pod vođstvom feldmaršala Fridriha Paulusa je okružena a već u januru 1943. je potpuno slomljena, što je primoralo Paulusa da se preda i tako stavi tačku na bitku, koja je, prema procenama, odnela dva milona života.
Kako bi se vratile u igru i preokrenule situaciju na Istočnom frontu, Hitlerove snage su morale da ostvare veliku pobedu. Trebala im je nova ofanziva.
Ipak, još od 1942. godine nemačka vojska nije imala snagu da izvrši veliku ofanzivu na celom frontu, pa se zato pristupilo izradi plana o ofanzivi na samo jednom njegovom delu.
Izbor je pao na okolinu grada Kurska, i to iz više razloga.
Odabir mesta je bio logičan, jer se baš oko tog grada stvorila izbočina, kao rezultat prethodnog sovjetskog kontranapada.
Sve je bilo jasno, Nemci su otpočeli planiranje operacije pod kodnim imenom "Citadela".
"Šahovska igra je ispit uma" - Gete
Na čelu operacije bio je Erih fon Manštajn, Hitlerov najspretniji feldmaršal.
Ideja je bila da se izbočina opkoli po stranama, da se Sovjeti okruže i potpuno unište na tom prostoru i da se zatim nastavi dalje napredovanje ka Rusiji.
Zbog toga su regrutovane velike snage: 50 divizija, 16 tenkovskih i motorizovanih, dve tenkovske brigade, tri samostalna tenkovska bataljona i osam bataljona jurišnih topova.
Sve ukupno ove jedinice, raspoređene u dve grupe armija: "Centar" i "Jug".
Zajedno su brojale:
oko 900.000 ljudi
2.700 tenkova
10.000 artiljerijskih i minobacačkih cevi
Iz vazduha ih je podržavalo oko 2.000 aviona
Grupa armija "Centar" bi napadala sa severa u pravcu jugoistoka, a grupa armija "Jug" sa juga u pravcu severoistoka.
Nemačka vojska dobila je ne samo popunjavanje u oklopnim snagama već i nove modele tenkova, haubica i lovaca na tenkove.
Na bojnom polju su se našli Panter, Ferdinand, Hamel, ŠtuG, Brumber, Tigar i brojna druga napredna mehanizacija.
Ozbiljno oruđe i oružje samo govori o značaju koji je Nemačka pridavala ovoj operaciji.
Staljinov odgovor
Kada je saznao za pripreme za snažnu ofanzivu Staljin je sazvao sastanak komandanata frontova na kom su razrađeni planovi za odbranu.
Zadatak odbrane je izneo, između ostalih, prekaljeni temperamentni strateg, Georgij Konstantinovič Žukov, najbolji od najboljih Staljinovih ljudi.
Istoričari veruju da je postojalo više ideja: da se odmah krene u napad dok Nemačka ne dobije punu snagu, da se skoncentrišu snage severnije i krene u opštu ofanzivu od Tule do Baltika, da se vrši samo odbrana i ne preduzimaju veće ofanzivne akcije, da se vrši odbrana dok se ne slome oštrice nemačkog napada i da se onda krene u ofanzivu.
"Svaki pokušaj da se pobedi crnim figurama zahteva određen stepen rizika" - Leri Evans
Preovladala je ova poslednja, ambicozna zamisao koja je u sebi možda nosila i dozu rizika, i pripreme su počele.
Ka regiji Kurska su krenule dugačke kompozicije sa naoružanjem, trupama i ratnom opremom.
Severni deo kurske izbočine su branile trupe Centralnog fronta pod komandom Konstantina Rokosovskog.
Na liniji dugačkoj više od 300 kilometara koncentrisano je preko 700.000 ljudi, 1.780 tenkova i 1.092 aviona.
"Tajna šaha se sastoji u tome da nikad ne povlačite potez dok ne shvatite poziciju" - Robert Bobi Fišer
Nemački napad
Početni plan predviđao je nemački napad bez značajne podrške artiljerije.
Cilj je bio izvesti ofanzivu u dubini fronta kako bi se iznenadili Sovjeti, što bi onemogućilo njihovu avijaciju da interveniše odmah nakon početka operacije.
Međutim, sovjetski avioni već su bili u vazduhu i upućivali se ka nemačkim aerodromima.
Iako je dan tek počinjao, sovjetski avioni uspeli su da pronađu svoje ciljeve i nanesu Luftvafeu značajne gubitke direktno na aerodromima.
U isto vreme, sovjetske snage su započele pripreme za kontranapad.
Nekoliko dana pre planiranog nemačkog napada, u sektoru fronta južno od Orela, oko 500 topova, 460 minobacača i 100 "kaćuša" izvelo je intenzivan artiljerijski udar, nanoseći štetu nemačkim snagama, posebno artiljerijskim jedinicama i lakim mehanizovanim trupama.
Prema rečima čuvenog maršala Žukova, iako je ova priprema dovela do odlaganja nemačkog napada, njen uticaj na nemačke snage bio je ograničen zbog loše koordinacije i nasumične paljbe.
Nemačka je pokrenula ofanzivu na severnom delu kurske izbočine, dok je na južnom delu napad počeo pola sata kasnije.
Nakon artiljerijske pripreme koja je trajala 15 minuta, napad su predvodili srednji i laki tenkovi, iza kojih su napredovali pancergrenadiri u oklopnim vozilima.
Drugi ešalon činili su bataljoni opremljeni tenkovima Panter i samohodnim lovcima tenkova Ferdinand, uz pratnju regularne pešadije.
Međutim, samo trećina Pantera je krenula u napad, dok su preostali imаlи probleme s motorima i nisu stigli do borbenih linija.
Stotine lovaca i jurišnih bombardera pojavili su se u vazduhu i napali prve linije sovjetske odbrane.
Nedostatak aviona specijalizovanih za precizno bombardovanje predstavljao je problem.
Lovci su preuzeli zadatak bombardovanja zbog prethodnih napada sovjetske avijacije na nemačke aerodrome, što je usporilo ponovno punjenje i pripremu aviona.
Sovjetske snage koje su branile kursku izbočinu našle su se pod intenzivnom vatrom.
Nemci su koristili uređaje za lociranje zvuka, što je omogućilo da mnoge sovjetske artiljerijske baterije budu otkrivene i napadnute direktnom vatrom.
Iako su sovjetske prve linije trpele gubitke, vojnici su ostali na svojim pozicijama i uspeli da zaustave nemački prvi ešalon.
Sovjetska odbrambena taktika onemogućila je nemačkim snagama da se brzo probiju i očuvaju koheziju svojih tenkovskih jedinica.
....
"Poslednji potez lako može da napravi grešku. Usudio bih se reći da se najviše grešaka napravi upravo tada" - Jaser Seiravan
U noći između 9. i 10. jula savezničke snage su se u operaciji „Haski“ iskrcale na Siciliju.
Otvoren je novi front u Evropi i nemačka komanda je morala da hitno pošalje pojačanje u Italiju.
Hitler je naredio da se operacija „Citadela“ privremeno obustavi.
Feldmaršal fon Manštajn je ubeđivao Hitlera da mu dozvoli da nastavi operacije jer je „nadomak pobede“.
Hitler mu je dao još par dana da nastavi sa napadima ali je već 17. jula celokupni SS tenkovski korpus poslat u Italiju.
Svima je bilo jasno da je nemačka ofanziva završena i čekao se sovjetski odgovor.
Sovjetska komanda je naredila operaciju „Kutuzov“ gde je kod Orela ušla u borbu sa nemačkom 9. armijom koja je odbačena i primorana na povlačenje.
Sovjetska 11. gardijska armija pod komandom generala Bagramjana je potpuno potisla nemačke jedinice i uspela da se probije u nemačku pozadinu.
"Uvek daj šah, možda je mat" - Al Horovic
Na jugu je sovjetska vojska tek 3. avgusta započela operaciju „Vojskovođa Rumjancev“ i uspela da oslobodi ključni grad Belgorod.
U Moskvi je ispaljen vatromet u čast oslobođenja Belgoroda i ovo je posle ušlo u tradiciju da se za svaki veći oslobođeni grad ispaljuje vatromet. Sovjetske trupe su stigle 11. avgusta do Harkova koji nije mogao biti zauzet u hodu.
Harkiv, odnosno Harkov na ruskom jeziku, zauzet je u nastavku ofanzive nakon teških borbi, na današnji dan - 23. avgust 1943. godine.
Sovjeti su zaudtavili dalje napredovanje na zapad i front se stabilizovao. To je ujedno bio i kraj bitke.
Obe strane su pretrpele katastrofalne gubitke:
Nemački gubici:
Oko 500.000 ljudi (poginuli, ranjeni i nestali)
Oko 1.000 tenkova i oklopnih vozila
Oko 3.000 aviona
Sovjetski gubici:
Oko 800.000 ljudi (poginuli, ranjeni i nestali)
Oko 6.000 tenkova
Oko 1.100 aviona
Bitka kod Kurska zaista je bila ključna tačka u Drugom svetskom ratu.
Bila je to najveća tenkovska bitka u istoriji, i označila je prekretnicu u ratnom naporu Sovjetskog Saveza protiv Nemačke.
Sovjetska vojska je uspela da zaustavi poslednju veliku ofanzivu nemačke vojske na Istočnom frontu, što je ozbiljno oslabilo nemačke borbene sposobnosti.
Pobednička bitka kod Kurska omogućila je Sovjetima da pređu reku Dnjepar i započnu kampanju za oslobađanje Ukrajine, što je postavilo temelje za kasnija sovjetska napredovanja u Evropi.
Pobeda je imala značajan uticaj na stratešku ravnotežu snaga u ratu.
Što se tiče savezničkih priprema i otvaranja drugog fronta u Evropi, Kurska bitka je doprinela ubrzanju savezničkog plana za invaziju na zapadnu Evropu, što je kulminiralo Danom D (6. jun 1944) i početkom invazije u Normandiji.
NE PROPUSTITE
Ovo je omogućilo otvaranje drugog fronta i dodatno opterećenje za nemačke snage, koje su sada bile angažovane na dva fronta, što je značajno doprinelo kraju rata u Evropi.
Kurir.rs/Autor: Dimitrije Petrović
Izvori:
N.K. Bagramjan (1970), Istorija rata i ratnog iskustva, Moskovski vojno-izdavački zavod
Aleksandar Samsonov (1985), Drugi svetski rat, Moskva
Branko Kitanović (1980), Kurska bitka, Odlučujuće bitke Drugog svetskog rata, 3. knjiga
NE PROPUSTITE
Bonus video:
