EVROPA NA GLOBALNOM RASKRŠĆU U SUSRET AMERIČKIM IZBORIMA: Autorski tekst Darka Obradovića za Kurir

Autor: Darko Obradović

Geopolitiku definišu teritorije, bezbednost, interesi i resursi. Kao takva vratila se na velika zvona ruskom agresijom na Ukrajinu 2022.godine.

Od tada, a i ranije, slušamo da se svet nalazi na kritičnim tačkama. Mnogi su zaokupljeni pitanjem da li nam treba unipolaran ili multipolaran svet odnosno poredak, a retko ćemo čuti one koji bi da čuvaju poredak na temeljima Ujedinjenih Nacija i kraja Drugog svetskog rata.

Na ruševinama Drugog svetskog rata nastali su Evropska unija i NATO kao dva srodnika nikada u potpunosti usklađena. Pitanje koje zaokuplja kreatore nacionalne bezbednosti vraćeno je na velika vrata, a ono glasi koliko Evropska unija ima kapaciteta da se upusti u geopolitičku utakmicu po cenu oružanog sukoba.

Ovo pitanje ne tiče se samo bezbednosne pretnje koju predstavlja Rusija, ono je mnogo šire i obuhvata globalni angažman. Za početak koliko evropskih država raspolaže moranricom koju bi moglo uputiti u pomoć u slučaju kineske blokade Tajvana?

Sva ova pitanja ponovo na vrh prioriteta ističu evropsku stratešku autonomiju. U tom smislu potrebno je pronaći načine kako bi se u decenijama pred nama zaštitile slobode i ekonomski standardi koji su najveći na svetu i stanuju u Evropskoj uniji.

Pitanje multipolarnosti samo po sebi ne predstavlja bezbednosni izazov jer u Evropi ne postoji želja za globalnom dominacijom i potčinjavanjem. Međutim, problemi kao posledica uspostavljanja multipolarnosti od strane autokratskih država kreiraju bezbednosne „džepove“ koji i te kako imaju posledice za celokupnu stratešku bezbednost kontinenta.

Prvi od takvih izazova je migrantska kriza čiji izvor nastanka je daleko od Evrope ali su posledice u Evropi. Pitanje zaštite lanaca snabdevanja je još jedno u nizu onih čiji generatori se ne nalaze u Evropi a tiču se Evrope. Treće, može li koncept liberalne demokratije pridobiti partnere na Globalnom jugu.

Kako ući u politički dijalog sa veoma udaljenim državama i njihovim kulturama? Činjenica da su dve novoprimljene članice BRIKS-a Egipat i Etiopija na ivici oružanog konflikta govori nam da će još mnogo vremena proći dok geopolitičke alternative uspostave nivo organizovanosti i funkcionalnosti.

Evropska bezbebednost je tema bez presedana i još uvek se vode ekspertske rasprave da li je intertnost prema izgradnji vojnih kapaciteta uverila Putina da krene u iscrpljujuću agresiju na Ukrajinu. Nakon dve i po godine jasno se vidi da je takav potez bio duboko strateški pogrešan u slučaju Rusije.

Afirmacija NATO-a i njegove uloge je aktuelnija nego ikad. Možda je agresija na Ukrajinu trajno stavila tačku na pitanje evropskih odbrambenih snaga izvan NATO-a. Istovremeno sve su glasnije inicijative za evropskim odbrambenim fondovima.

Ova jedna vrlo birokratsko-politička stvar ne znači i izgradnju evropskih odbrambenih snaga. Eventualna pobeda Donalda Trampa na američkim izborima sa sobom nosi neizvenosnost od američkog izolacionizma. Takav izolacionizam ne bi bio ni približan onom u predvečerje Drugog svetskog rata. Ali nas istorija uči da Američko odsustvo iz međunarodnih odnosa doprinosi globalnoj nestabilnosti.

Kalkulacija za nastupanje strogo vojnih izazova formira se u trouglu odbrambenih kapaciteta za odvraćanje, prostim brojevima snaga i sredstava i političke spremnosti za akciju.

Politička odluka je doneta kada je u pitanju povećanje proizvodnih kapaciteta i ono će na duge staze postići rezultate sa 10 godina zakašnjenja. Rivalstvo Kine i Amerike nije teritorijalni spor, već celokupan set složenih izazova koji su posledično nastupili onog trenutka kada je Peking napustio doktrinu Den Sijaopinga.

Potencijalni izbor Donalda Trampa će bez sumnje nametnuti očekivanja od evropskih partnera kada je u pitanju čvršći odnos prema Pekingu. U toj računici je ključno kako će Peking tumačiti ove poteze i da li će njih vezati za opstanak vlasti komunističke partije ili će to prihvatiti kao nastavak nadmetanja nevojnim sredstvima.

Predvidljivost ili odsustvo predvidljivosti između partnera često se plaća pogrešnim strateškim potezima. Da je Putin raspolagao opravdanim informacijama o političkoj spremnosti da se milijarde dolara i eura upute odbrani Ukrajine vrlo verovatno ne bi napao već bi investirao više sredstava u kreiranje povoljnog političkog ambijenta u ključnim državama Zapada.

Slično se događa i sada kada FBI predvodi istragu protiv desničarskih inflensera koji su po instrukcijama uposlenika RT-a širili dezinformacije i manipulisali javnim mnenjem u Americi. Cela operacija koštala je oko 10 miliona evra.

Bitka za javnost je ključni poligon okršaja velikih sila. Jer se na primeru Ukrajine vidi da upotreba konvencionalne sile bez inormacione pripreme proizvodi kontra efekte.

Nemačka saopštava da vodi operacije prema saboterskim grupama širom svoje teritorije, podvodni energetski i informativni vodovi su pod stalnim rizikom. Slučaj izbora Kamale Haris će relaksirati i ovako komplikovanu međunarodnu situaciju iz razloga transparetnog i jasnog dijaloga između zapadnih saveznika, a to znači da njena administracija neće povlačiti krupne poteze na međunarodnom planu bez saglasnosti i dogovra sa Evropom.

Svet nije moguće vratiti u doba Hladnog rata. Ni na teritoriji Afrike gde se vode proksi sukobi, oni nemaju karakter Hladnog rata već više liče na ratove korporacija.

Primera radi Amerika je dala podstiacje za mongolski kašmir dok je istovremeno ograničila kineski zbog odsustva standarda i prava radnika. Ova mera jeste humana ali je i geopolitička. Ono što je lako uraditi sa kašmirom nije lako uraditi sa retkim sirovinama. Globalni rat za resurse ima višestruke implikacije.

Potrebe nabavke retkih sirovina ugrožavaju potrebe industrija i tehnološki napredak. Bezbednost nabavke sirovina je nacionalna bezbednost. Dvadeset godina je Zapad odlagao ovu utakmicu sa Kinom. Još 1992. godine Kina je kontrolisala neke od ključnih mineralnih sirovina. Danas svi pričaju o litijumu, ali ne radi se samo o litijumu.

Autombilska industrija i energetika se najviše odražava na široku populaciju pa je možda zbog toga dobila primat. Evropa koja je kolevka rudarstva, davno je svoje potrebe prebacila u države trećeg sveta. Povratak rudarstva u Evropu je postao novi poligon nadmetanja velikih sila. Dok Evropa nameće standarde održivog i ekonomičnog rudarstva drugi akteri potpiruju proteste protiv istog.

U otvorenom protoku informacija lako se plasiraju polu-istine i dezinformacije, emocije se greju, političari računaju.

Prema globalnom rangiranju bezbednosnih pretnji dezinformacije zauzimaju treće mesto. Od Srbije do Amerike klijaju pokreti protiv rudarstva. Isto je i sa nuklearnim centralama bilo na zalasku Hladnog rata.

Trebalo je 40 godina da prođe i da se otvore arhive da bi se saznalo da je SSSR predvodio aktivne mere protiv ovih izvora energije.

Gde je danas Evropa?

Premrežena izazovima, otvorena i slobodna nalazi se pred strateškim izborom da uzme aktivnu bezbednosnu inicijativu. Serija pučeva u afričkom Sahelu je pokazala da ni prisustvo 17 evropskih država predvođenih Francuskom nije uspelo da održi tamošnje vlasti.

Za početak Evropska unija bi mogla da popunjava geopolitičke sive zone u svom dvorištu.

Proces proširenja je geopolitička kategorija koja je preživela test vremena.

Zapadni Balkan ne bi trebalo posmatrati kao interesnu zonu već kao unutrašnje dvorište Evropske unije. Takmičenje za multipolarne polove je pogrešna igra nultog zbira. Evropska Unija i NATO su regionalne a ne svetske organizacije.

Sa tim u vezi vraćanje na Kisindžerovu postavku o tendencioznom popuštanju SSSR-u da se razigra i danas se može primeniti na globalne izazivače.

Kurir.rs/Autor: Darko Obradović