Valerij Zalužni i generalštab predlagali povlačenje, a politički vrh naredio odbranu grada po svaku cenu

U Ukrajini vlada prava jagma za knjigom "Gvozdeni general, lekcije ljudskosti", u kojoj je nekadašnji komandant ukrajinske vojske Valerij Zalužni otkrio sukobe s predsednikom Volodimirom Zelenskim i pogrešne odluke na frontu, koje su hiljade vojnika koštale života.

U knjizi koju je napisala njegova nekadašnja savetnica Ljudmila Dolhonovska vidi se ogromno nepoverenje koje je vladalo između civilne i vojne vlasti u Kijevu, a analitičari ocenjuju da je Zalužni na ovaj način jasno najavio da pretenduje da zameni Zelenskog, kome je mnogo toga zamerio.

- Iako je sklonjen na ambasadorsko mesto u Britaniji i sam nikada nije govorio o svojim političkim ambicijama, on ih nikada nije ni demantovao - analizira uticajni ukrajinski portal Strana.

U knjizi se, očito uz odobrenje Zalužnog, otkriva da je on uoči ruske invazije insistirao na uvođenju ratnog stanja i opšte mobilizacije, ali da je to vlast odbila, uz objašnjenje da bi to izazvalo paniku u Ukrajini. Mnogi to zameraju Zelenskom, podsećajući na njegove brojne izjave početkom 2022. da neće biti invazije i da će Ukrajinci moći da roštiljaju u maju.

Uplitanje vlasti u vojna pitanja počelo je krajem leta 2022, kada je vojska spasila Kijev i stabilizovala liniju fronta.

profimedia0746874489.jpg
ABACA / Abaca Press / Profimedia 

- Političari su se osećali kao zapovednici i počeli su da se mešaju u planiranje operacija, zahtevajući brze pobede. Javno upozoriti na to značilo bi samom sebi potpisati otkaz, ali pošto ne želi da laže, Zalužni je odlučio da ćuti - piše u knjizi.

O krvavoj desetomesečnoj odbrani Bahmuta, koja se završila klanicom i potpunim istrebljenjem ukrajinskih branilaca, Zalužni otkriva da je vojska na terenu već u septembru 2022. rekla da je potrebno napustiti Soledar i Bahmut i zauzeti visove duboko u regiji Donjeck.

- Isti stav su imali i Zalužni i generalštab, ali na kraju je odlučeno da se Bahmut zadrži. Ta operacija je verovatno bila politička, a ne vojna potreba - zaključuje se u knjizi.

Borbe u Bahmutu smatraju se jednim od najkrvavijih od početka rata, a Ukrajinci se je zbog velikih gubitaka nazvali mašinom za mlevenje mesa.

- Očekivano trajanje života na prvoj liniji fronta je oko četiri sata - ispričao je američki marinac Troj Ofenbeker, koji je učestvovao u tim borbama.

Političari tražili brze pobede

Biografija otkriva i da su ukrajinski političari tražili brze pobede kako bi zatražili pomoć od zapadnih saveznika i zadržali domaću podršku.

Umesto toga, Zalužni se prvenstveno vodio mogućnostima svoje vojske i mogućim pokretima Rusa, a za to navodi, između ostalog, primer Hersona:

- To je bila pobeda od strateške važnosti, ali ju je vojska smatrala delimičnim uspehom. Na kraju krajeva, nismo uspeli da u potpunosti uništimo neprijateljsku grupu od 25.000 vojnika, koja se nalazila na desnoj obali Dnjepra. Ponestalo nam je artiljerijskih granata i vremena da operaciju izvedemo do kraja.

Kurir.rs/Strana.uk/Preneo: P. P.

Bonus video:

00:05
Zelenski došao na sastanak sa svim liderima 1 Izvor: Kurir