Strejt Hrvati: Brak nije za gejeve

ZAGREB - Organizatori inicijative "U ime porodice" kažu da su sakupili milion potpisa za referendum o tome da se brak definiše isključivo kao zajednica muškarca i žene.

Organizatori zapravo zahtevaju raspisivanje refernduma na kome bi se građani Hrvatske izjasnili da li bi u ustav Hrvatske trebalo upisati termin brak kao isključivu zajednicu muškarca i žene.

Osim javnosti, oko procedure raspisivanja referenduma podeljeni su i stručnjaci i politički analitičari, pre svega oko moguće uloge ustavnog suda, ali ili obaveznosti rezučtata referenduma.

Prema zakonskim propisima, za raspisivanje referenduma, u roku od 15 dana mora se skupiti 10 odsto od broja birača, ali se postavlja pitanje da li se tu radi o registru birača u kome se nalaze svi birači, odnosno njih 4,5 miliona, ili u spisku birača koji se vodi za svake izbore, pa je za prvi krug lokalnih izbora na spisku bilo 3,7 miliona birača.

"Pola miliona skupljenih potpisa od 12. do 26. maja može biti obaveza da se provede referendum, ali ustav nije precizan o tome šta dalje sledi", kaže za Tanjug politički analitičar Žarko Puhovski. On smatra da ustavni sud ne može obarati referendum s takvim pitanjem, iako se tu radi o ljudskim pravima koja, po brojnim tumačenjima ne bi trebala biti predmet referenduma.

"Ustavni sud ne može obarati pitanje jer ne vreme nije promenjen zakon o referendumu. Takav kakav je sada, ne daje uporište da se obori tako postavljeno pitanje, jer iako su neki od nas to javno zagovarali, nisu uneta ograničenja", rekao je, dodavši da bi se eventualno moglo dokazivati da je reč o diskriminaciji, ali da je to dosta teško opravdati. Zato ne treba očekivati da po ovom pitanju deluje ustavni sud", smatra Puhovski.

S druge strane, inicijativa bi da njihov referendum direktno deluje na promenu ustava, ali onda bi morali imati drugačije formulisano pitanje, smatra Puhovski. "Medjutim, čak i da referendum prodje i njihov zahtev bude usvojen, postići će da se jedan termin garantuje za heterospolnu populaciju, dok će ostati mogućnost da se zakonom uredi da i istopolne zajednice imaju ta prava, samo pod drugim imenom", kaže i dodaje da s obzirom na postojeće trendove u EU, Hrvatska koja će uskoro ući u Uniju, dolazi u isti rang s ne baš naročito naprednim državama.

Puhovski smatra i da je pitanje referenduma i kampanja koje je mobilisala brojne volontere i javnost u podršku irelevantna za drugi krug lokalnih izbora na kojima do izražaja dolaze neke druge, lokalne podele.

Na pitanje šta LGBT udruženja Iskorak i Kontra mogu postići maršem koji danas organizuju u Zagrebu i tokom koga bi ukazali na svoje probleme, Puhovski odgovara "ništa". "Ali će upoziriti na paradoks koji se sastoji u tome da onima koji brak hoće bran ne daju ,a onima koji brak neće brak naturaju", rekao je.

Sa svoje strane, Sanja Barić, šefica katedre za Ustavno pravo riječkog pravnog fakulteta i članica Odbora za ustav Hrvatskog sabora smatra da Inicijativa manipuliše javnošću i dezinformiše je tvrdnjom da će se brak definisan kao zajednica žene i muškarca zaštititi ako se kao takav uvede u ustav.

"Time se pravno ne postiže ništa osim rezervisanja reči brak za takvu zajednicu", rekla je za Hrvatsku televiziju i dodala da nije tačna tvrdnja da će se tom definicijom deca zaštititi od posvajanja od strane istospolnih partnera. "Posvajanje je moguće prema hrvatskim zakonima svim licima koja su samci i to nezavisno o seksualnoj orijentaciji", rekla je i naglasila da je brak ono šta kaže zakon, a ne ustav koji ne govori ništa o sadržaju braka.

Ona ipak smatra da če sabor razmotriti to pitanje i da će ga najverovatnije uputiti Ustavnom sudu. A ako se referendum, prvi koji su inicirali građani, ipak održi, on je prošao, ako je za njega glasala većina izišlih birača.

Kako su zagovornici teze o braku kao zajednici muškarca i žene motivisaniji, izvesna je njihova većina. Ali postavlja se pitanje da li je rezultat obavezujući, odnosno da bi rezultirao automatskom izmenom ustava, ili o tome glasaju poslanici u Saboru. Osim o tome, podele su i oko toga da li bi ga poslanici morali izglasati običnom ili dvotrečinskom većinom za što u sadašnjem sastavu sabora nema šanse.