Procene količine novca koju kineski zdravstveni radnici primaju sa strane kreću se od 30 odsto do desetostrukog iznosa njihove plate

PEKING - Nezvanične isplate - uzimanje mita, česta su praksa u kineskom zdravstvu, gde lekari, medicinske sestre i bolnički službenici zbog malih plata primaju novac od pacijenata, snabdevača i drugih.

Korupcija u kineskom zdravstvu dospela je u centar pažnje svetske javnosti zbog nedavnog skandala s britanskom faramceutskom kompanijom GlaksoSmitKlajn (GSK), čiji su zaposleni optuženi da su plaćali kineske lekare da prepisuju njihove lekove. Ali za kinesku javnost, ta praksa proizvođača opšte je poznata.

Na primer, Huang Donglijang, stanovnik grada Ćuangžu na jugoistoku Kine, suočio se sa korupcijom kada je trebalo lečiti njegovog ujaka. Kada je ujaku u oktobru otkriven rak pluća, Huang je otišao u grad Sjamen, čije su bolnice bile na dobrom glasu zbog "sposobnosti i stava lekara".

"Doktor jedva da je rekao išta korisno posle 12 ili 13 dana provedenih u bolnici", rekao je Huagng. A to se promenilo tek kada je porodica dala "hongbao", tradicionanu crvenu kovertu za pakovanje poklona sa 3.000 juana (369 evra).

"Mogli smo da osetimo očiglednu razliku posle toga", rekao je Huang. "Lekar ga je česće pregledao, počeo da daje savete i izneo detaljni plan hemoterapije".

Mnogi za takvo stanje krive sistem u kome bolnice, koje uglavnom pripadaju državi, primaju premalo novca od Pekinga. Većina od 2,3 miliona kineskih lekara radi u bolnicama, pa nije u mogućnosti da otvori privatnu kliniku i obezbedi drugi izvor prihoda.

U sadašnjem sistemu, državna cena posete onkologu ili drugom lekaru specijalisti može biti i osam juana (0,98 evra), manje od cene jednog sendviča, što je premalo da pokrije bolničke troškove. Iskusni lekar može zaraditi do 6.000 juana mesečno (737 evra), što je blizu prosečne kineske plate u vreme kada stan od 100 kvadrata u Pekingu košta i do šest miliona juana (738.678 evra).

Da povećaju zarade, bolnice traže doplate na zvanične cene lekova i propisuju kvote prodaje svojim zaposlenima. Medicinari primaju novac da pomere pacijente na listi čekanja na operaciju ili da im omoguće da posete lekaru ako to žele.

Lekari, uprava bolnica i drugi primaju ugovoren mito od farmaceutskih kompanija, a zauzvrat koriste skuplje lekove ili ih upotrebljavaju češće. Ta praksa, kako piše Asošiejted pres, može da ugrozi lečenje, jer poštiče prekomernu upotrebu skupih lekova i procedura.

Žalbe na korupciju u zdravstvu podjaruju ogorčenje javnosti lekarima, sestrama i bolnicama. Porodice koje dodatno plaćaju lekarima, užasnute su kada se stanje pacijenta pogorša ili on umre. Bilo je slučajeva nasilja prema medicinskim radnicima, čak i ranjavanja lekara nožem. Prošle godine, ispostavilo se da je 39 članova osoblja bolnice u Gandžou i pet prodavaca farmaceutskih kompanija bilo uključeno u sistem ugovorenog mita kojim su povećavani izdaci pacijenata, piše Šangaj ivning post.

Direktor te bolnice je smenjen, a 382 radnika vratilo je 5,8 miliona juana (oko 717.000 evra) koje je nezakonitio zaradilo, navodi taj list. Sadašnji direktor te bolnice, Je Kuanrui, rekao je da će, bez obzira koji bude izabran, svaki od 35 snabdevača jedne bolnice pronaći način da stupi u kontak s lekarima.

"U bolnici od 1.000 radnika, trećina će uzimati ugovoren mito", rekao je Je.

Dvadesetak lekara i radnika bolnica sa kojima je AP stupio u kontakt odbilo je da govori o mitu, čak i uz garanciju anonimnosti. U slučaju GSK, policia je saopštila da su zaposleni britanske kompanije plaćali lekarima, bolnicama, bolničkim upravama i zvaničnicima da koriste njihove lekove. Kako se navodi, četiri osobe su zatvorene i optužene za pranje novca.

Prošlog meseca, britansko-švedski konkurent GSK-a, AstraZEneca PLC, saopštio je da je policija posetila njegovu kancelariju, kako veruje, u okviru istrage jednog od njenih predstavnika prodaje. Prošle godine, američki Pficer Inc pristao je da plati 60 miliona dolara globe zbog podmićivanja lekara u Kini i drugim zemljama.

Procene količine novca koju kineski zdravstveni radnici primaju sa strane kreću se od 30 odsto do desetostrukog iznosa njihove plate, rekao je stručnjak za zdravstvenu ekonomiju Univerziteta u Pekingu Gordon Lju. On je rekao da su on i njegove kolege pokusavali da skupe podatke, ali da su zaposleni u bolnicama odbili da sarađuju.

Lju smatra da ugovoren mito verovatno najviše praktikuju kineski proizvođači i, kako kaže, opšte je mišljenje da je za njih ta praksa uobičajena marketinška strategija. Vladajuća Komunistička partija obećala je da će povećati izdatke za zdravstvo, ali stručnjaci smatraju da bi potpuna reforma tog sektora bila preveliki teret za državu od 1,3 milijardi stanovnika, kao i da bi usklađivanje plate lekara sa sličnim profesijama značilo njihovo povećanje za 100 ili 200 odsto.