ZALIVSKE ZEMLJE U STRAHU OD ESKALACIJE, MOLE AMERIKU ZA POMOĆ: Zavapili Vašingtonu da obuzda Izrael, moćni saudijski princ sve pomno prati!

Zalivske države lobiraju u Vašingtonu da spreči Izrael da napadne iranska naftna nalazišta jer su zabrinute da bi njihova sopstvena naftna postrojenja mogla da budu na udaru Teherana ako sukob eskalira, izjavila su za Rojters tri izvora iz Zalivu.

Tokom sastanaka ove nedelje, Iran je upozorio Saudijsku Arabiju da ne može da garantuje bezbednost naftnih postrojenja zalivskog kraljevstva ako Izraelu bude pružena bilo kakva pomoć u izvršenju napada, rekli su Rojtersu visoki iranski zvaničnik i iranski diplomata.

Ali Šihabi, saudijski analitičar blizak saudijskom kraljevskom dvoru, rekao je: „Iranci su izjavili: 'Ako zalivske države otvore svoj vazdušni prostor Izraelu, to bi bio čin rata'.

Diplomata je rekao da je Teheran poslao jasnu poruku Rijadu da bi njegovi saveznici u zemljama kao što su Irak ili Jemen mogli da odgovore ako se pojavi bilo kakva regionalna podrška Izraelu protiv Irana.

Potencijalni izraelski napad bio je u fokusu razgovora u sredu između saudijskog de fakto vladara, prestolonaslednika Mohameda bin Salmana, i iranskog ministra spoljnih poslova Abasa Arakčija, koji je bio na turneji po Zalivu kako bi prikupio podršku, rekli su izvori iz Zaliva i Irana.

Poseta iranskog ministra, zajedno sa saudijsko-američkim komunikacijama na nivou ministarstva odbrane, deo su koordinisanih napora za rešavanje krize, rekao je za Rojters izvor iz Zaliva blizak vladinim krugovima.
Osoba u Vašingtonu upoznata sa diskusijama potvrdila je da su zvaničnici iz Zaliva bili u kontaktu sa američkim kolegama kako bi izrazili zabrinutost zbog potencijalnog obima očekivane odmazde Izraela.

Bela kuća je odbila komentar na pitanje da li su vlade Zaliva tražile od Vašingtona da obezbedi merenje odgovora Izraela. Predsednik SAD Džo Bajden i izraelski premijer Benjamin Netanjahu govorili su u sredu o izraelskoj odmazdi u pozivu koji su obe strane ocenile kao pozitivan.

Džonatan Panikof, bivši zamenik američkog nacionalnog obaveštajnog oficira za Bliski istok, a sada u istraživačkom centru Atlantskog saveta u Vašingtonu, rekao je:

„Uznemirenost zalivskih država će verovatno biti ključna tačka razgovora sa izraelskim kolegama u pokušaju da ubede Izrael da preduzme pažljivo kalibrisan odgovor."

Nafta u riziku?

Organizacija zemalja izvoznica nafte, OPEK, koju de fakto vodi Saudijska Arabija, ima dovoljno rezervnih kapaciteta za naftu da nadoknadi svaki gubitak iranskih zaliha ako bi izraelska odmazda uništila neke od objekata u zemlji.

Ali veliki deo tog slobodnog kapaciteta nalazi se u regionu Zaliva, tako da ako se na meti nađu i naftna postrojenja u Saudijskoj Arabiji ili UAE, na primer, svet bi se mogao suočiti sa problemom snabdevanja naftom.

Saudijska Arabija je oprezna u pogledu iranskog napada na njene naftne fabrike otkako je napad na njeno naftno polje Aramko 2019. godine zatvorio preko 5% globalnih snabdevanja naftom. Iran je negirao umešanost.

Rijad je poslednjih godina imao zbližavanje sa Teheranom, ali poverenje ostaje problem. Bahrein, Kuvajt, Katar, Saudijska Arabija i UAE su domaćini američkih vojnih objekata ili trupa.

Zabrinutost zbog naftnih postrojenja i potencijala za širi regionalni sukob takođe je bila centralna za razgovore između zvaničnika Emirata i njihovih američkih kolega, rekao je drugi izvor iz Zaliva.

2022. godine Huti u Jemenu ispalili su rakete i bespilotne letelice na kamione za dopunu nafte u blizini rafinerije nafte u vlasništvu državne naftne kompanije UAE ADNOC i preuzeli odgovornost za napad.

„Države Zaliva ne dozvoljavaju Izraelu da koristi njihov vazdušni prostor. Neće dozvoliti da prođu izraelske rakete, a postoji i nada da neće pogoditi naftna postrojenja“, rekao je izvor iz Zaliva.

Tri izvora iz Zaliva naglasila su da bi Izrael mogao da izvede napade preko Jordana ili Iraka, ali korišćenje vazdušnog prostora Saudijske Arabije, UAE ili Katara nije bilo na stolu i strateški je nepotrebno.

Analitičari su takođe istakli da Izrael ima i druge opcije, uključujući mogućnosti dopunjavanja goriva u vazduhu, koje bi omogućile njegovim mlaznjacima da lete niz Crveno more u Indijski okean, da nastave ka Zalivu i potom lete nazad.

Usred raketnog rata

Prema rečima dvojice visokih izraelskih zvaničnika, Izrael će kalibrisati svoj odgovor i do srede još nije odlučio da li će udariti na iranska naftna polja.

Prema zvaničnicima, ova opcija je bila jedna od niza koje je odbrambeni establišment predstavio izraelskim liderima.
Izraelski ministar odbrane Joav Galan rekao je u sredu:

"Naš udar će biti smrtonosan, precizan i iznad svega - iznenađujući. Oni neće razumeti šta se dogodilo i kako se dogodilo. Videće rezultate."

Tri izvora iz Zaliva su izjavila da je Saudijska Arabija, kao vodeći izvoznik nafte, zajedno sa susedima koji proizvode naftu - UAE, Katar, Kuvajt, Oman i Bahrein - bila zainteresovana za deeskalaciju situacije.

„Bićemo usred raketnog rata. Postoji ozbiljna zabrinutost, posebno ako izraelski napad bude usmeren na iranska naftna postrojenja“, rekao je drugi izvor iz Zaliva.

Tri izvora iz Zaliva rekli su da bi izraelski napad na iransku naftnu infrastrukturu imao globalni uticaj, posebno na Kinu – najvećeg iranskog kupca nafte – kao i na Kamalu Haris uoči predsedničkih izbora 5. novembra na kojima se kandiduje protiv Donalda Trampa.

"Ako cene nafte porastu na 120 dolara po barelu, to bi štetilo i američkoj ekonomiji i Kamalinim šansama na izborima. Tako da oni (Amerikanci) neće dozvoliti da se naftni rat proširi", rekao je prvi izvor iz Zaliva.

Zalivski izvori su rekli da je zaštita svih naftnih postrojenja i dalje izazov, uprkos tome što imaju napredne raketne i odbrambene sisteme Patriot, pa je primarni pristup ostao diplomatski: signalizira Iranu da zalivske države ne predstavljaju pretnju.

Kurir.rs/Rojters/Preneo: D. P.

 BONUS VIDEO