OVO JE TRENUTNO NAJOPASNIJI FRONT U UKRAJINI "Rusi nadiru, mesto je postalo grad duhova, a žrtve dovoze na lečenje na tajnu lokaciju nakon sumraka"

"Ovo je najopasnija linija fronta. Rusija snažno napada. Nismo uspeli da stabilizujemo front. Svaki put kada se linija fronta pomeri, pomerimo se i mi", kaže Oleksandr, načelnik saniteta 25. brigade ukrajinske vojske.

Otkako su ruske trupe zauzele grad Avdijevku u februaru, nastavile su da brzo napreduju kroz region Donjecka. Početkom oktobra Rusija je zauzela ključni grad Vuhledar. Ukrajinska vlada se slaže sa vojnicima da su borbe oko Pokrovska najžešće.

„Najviše neprijateljskih napada ima u pravcu Pokrovska“, saopštio je zvanični Kijev prošle nedelje, tvrdeći da su ukrajinske oružane snage odbijale oko 150 neprijateljskih napada skoro svakog dana u poslednje dve nedelje.

Vatra je toliko žestoka da ni sami vojnici ponekad ne znaju kako su povređeni. 
U sanitetu, deset kilometara od fronta, vojna medicinska sestra Tanja drži za ruku Serhija, vojnika sa krvavim zavojem preko većeg dela lica, i vodi ga u sobu za pregled. Njegovo stanje je teško, kaže Tanja. Sergijevo oko, lobanja i mozak su povređeni gelerima. Lekari mu brzo čiste rane i ubrizgavaju antibiotike.

Ubrzo stižu još petorica vojnika za koje nije jasno kako su zadobili povrede. Vatra može biti toliko žestoka i iznenadna da su im rane mogle nastati od minobacača ili eksploziva bačenog iz dronova.

"Ovde je opasno. Teško i psihički i fizički. Svi smo umorni, ali se snalazimo", kaže Jurij, komandant svih sanitetskih jedinica brigade. Svi vojnici su ranjeni u različito doba jutra, ali su dovedeni tek posle noći jer je tada bezbednije. Takva odlaganja mogu povećati rizik od smrti i invaliditeta.

Redov Taras mu je previjao ruku da zaustavi krvarenje iz rane od gelera, ali sada - više od 10 sati nakon ranjavanja - ruka mu izgleda natečena i bleda i nema osećaja. Doktor kaže da će možda morati da je amputira.

U protekla 24 sata dovezena su dva mrtva vojnika.
Sveto ukazuje na žestinu bitke za Pokrovsk, važno saobraćajno čvorište. Pruga je redovno korišćena za evakuaciju civila iz gradova na liniji fronta u bezbednije delove Ukrajine i za snabdevanje vojske.

Ukrajina je svesna o čemu se ovde radi.Pretnja od ruskih dronova je uvek prisutna. Jedan dron lebdi tačno ispred sanitetske jedinice. Ovo otežava evakuaciju sa prve linije fronta. Prozori zgrade su zabijeni daskama tako da bespilotne letelice ne mogu da ulete, ali čim neko izađe kroz vrata, postoji opasnost da budu pogođeni.

Dronovi su pretnja i za preostale Pokrovčane.

„Stalno ih čujemo kako zuje, zastaju i gledaju kroz prozore“, kaže Viktorija Vasilevska (50), jedna od preostalih štićenica. Ali čak je i ona sada pristala da evakuiše svoj dom na posebno opasnom istočnom rubu grada.

Bila je iznenađena koliko se brzo front pomerio na zapad prema Pokrovsku: "Sve se dogodilo tako brzo. Ko zna šta će dalje biti ovde. Gubim se. Imam napade panike. Bojim se noći."

Reporteri Bi-Bi-Sija svedoče o ozbiljno narušenom moralu većine ljudi sa kojima su razgovarali. To je, kažu, danak više od dve i po godine teškog rata. Veći deo Pokrovskog sada je bez struje i vode.

U školi ljudi stoje u redu sa praznim kanisterima koji čekaju da se napune na česmi. Rečeno je da su pre nekoliko dana radile četiri slavine, ali sada je dostupna samo jedna. Na ulicama su vidljivi tragovi razaranja, ali grad još nije bombardovan kao druga mesta gde su se vodile žestoke borbe.

Dvadesetogodišnji Roman, koji popravlja kuću oštećenu granatama, ne deli njegovu odlučnost: „Mislim da teritorija za koju se borimo nije vredna ljudskih života. Poginuli su mnogi naši vojnici, mladići koji su mogli da imaju budućnost, žene i deca, ali su morali da odu na liniju fronta.

U zoru jednog jutra novinari BBC-ja odvezli su se na bojno polje izvan grada. Polja suvog suncokreta nižu se uz put. Skoro da nema pokrivača, pa voze veoma brzo da bi se zaštitili od napada ruskih dronova. Čuju se glasne eksplozije dok se približavaju liniji fronta.

Na ukrajinskom položaju, Vadim ispaljuje top iz sovjetskog doba. Oružje ispušta zaglušujući zvuk i izbacuje prašinu i osušeno lišće sa zemlje. Vadim zatim beži u podzemni bunker, štiteći se od ruske uzvratne vatre i čekajući koordinate za sledeći napad.

Rusija ima više ljudstva i naoružanja. A svoje ljude šalje na ratište kao da su topovsko meso“, kaže Vadim. Svestan je da pad Pokrovskog otvara pristup Dnjeparskoj oblasti koja je udaljena samo 32 kilometra: „Da, umorni smo i mnogi su poginuli i ranjeni, ali moramo se boriti, inače će posledice biti katastrofalne.

Kurir.rs/Index/BBC

  Bonus video: