UKRAJINSKI PLAN POBEDE SE RASPADA: Sve očiglednije namere saveznika Kijeva da što pre zamrznu sukob

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski se potrudio - posle samita Jugoistočne Evrope i Ukrajine u Dubrovniku posetio je ključne prestonice Evrope, ali ni to nije pomoglo.

"Momci se drže i kreću u kontranapade"

Najnovija vest je da je Moskva pokrenula veliku operaciju proterivanja ukrajinskih snaga iz ruske oblasti Kursk. Ukrajinska vojska je tamo od 6. avgusta. U svom govoru u ponedeljak uveče, Zelenski je sažeto potvrdio: "Rusi već pet dana pokušavaju da probiju našu odbranu u Kurskoj oblasti. Momci se drže i kreću u kontranapade". Ruski vojni izvori, prenosi agencija RIA, govore o velikim ukrajinskim gubicima: ovim brojkama se ne može verovati, ali potvrđuju ofanzivu u tom pravcu u kojem bi ruska vojska u dogledno vreme – nema konsenzusa posmatrača, u svakom slučaju, reč je o nekoliko nedelja – izbilo je na granici gubitak ljudi i opreme.

Operacija Kursk je od početka bila kontroverzna i nije je razumela većina saveznika Ukrajine. Prve nedelje posle vojnog prodora pokazale su da jedan od verovatno predviđenih ciljeva – povlačenje dela ruskih snaga sa fronta u Donjecku – nije ostvaren. Ruski vojni planeri su upravo tada pojačali napade u tom pravcu, shvatajući da su odbrambeni položaji oslabljeni.

Cilj akcije bio je podizanje morala vojske i javnosti, ali je i tu uspeh bio ograničen jer se više govorilo o pretnji razbijanjem linija odbrane. Opcija trgovanja teritorijom bila je varljiva jer se moglo pretpostaviti da će Moskva u jednom trenutku pokrenuti operaciju izbacivanja ukrajinskih snaga jer su im nedostajale rezerve za podršku.

Tako Kurska operacija ostavlja utisak očajničkog poteza, jer je sve očigledniji interes saveznika Ukrajine da što pre barem zamrznu sukob, pa se Kijev nadao da će ovim vojnim uspehom ojačati svoje pregovaračke pozicije. Taj plan se raspada. Istovremeno, Ukrajina dinamizira aktivnosti na pripremi novog mirovnog samita – prvi je bio u Švajcarskoj, u junu, bez opipljivih rezultata.

Andrej Jermak, šef kabineta ukrajinskog predsednika, održao je četvrtu onlajn konferenciju o detaljima mirovnog plana u kojoj je, prema Kijevu, učestvovalo 66 zemalja i međunarodnih organizacija (nije precizirano koje). U objavljenom zajedničkom komunikeu konferencije poziva se na formiranje "uspešne bezbednosne arhitekture zasnovane na ukrajinskom iskustvu" koja bi služila kao model i međunarodni okvir za sprečavanje eskalacije i ponavljanja agresije u budućnosti, kako protiv Ukrajine, tako i protiv drugih zemalja širom sveta. Interesantan zaključak, budući da je Rusija pre agresije na Ukrajinu tražila novi bezbednosni poredak u Evropi, koji bi za sobom povukao povlačenje NATO-a na svoje pozicije 1991. godine.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je 23. septembra: "Zbog činjenice da se bezbednosna arhitektura Evrope brzo menja, neophodno je izgraditi novu bezbednosnu arhitekturu za Evropu, što će zahtevati mnogo napora u budućnosti".

On je takođe rekao da bi svaka buduća struktura trebalo da garantuje rusku bezbednost kroz ceo sistem garancija, koji je tada izgubljen u informativnoj buci, da je Rusija sklona da prouči ukrajinski mirovni plan ako ga zvanično dobije početkom nedelje da će na sastanku ministara odbrane NATO ove nedelje razgovarati o budućim odnosima sa Rusijom, što bi trebalo da dovede do plana koji bi bio prihvaćen na samitu u Hagu sledeće godine u junu.

Rusija ne šalje trupe u NATO zemlje

Peskov je u ponedeljak odbacio izjavu šefa nemačke spoljne obaveštajne službe (BND) Bruna Kala da će Rusija biti u poziciji da napadne teritoriju NATO-a najkasnije do kraja ove decenije. Rusija nikada nije pomerila svoju vojnu infrastrukturu ka NATO-u, na delu je upravo suprotno", rekao je Peskov. Tačno, Moskva kaže da je NATO pretnja njenoj bezbednosti, ali se upravo granice sa odbrambenim savezom najslabije čuvaju, jer je svesna da se odbrambeni savez drži svojih vrednosti i da ne napada. Peskov je dodao još nekoliko izjava: "Reći da su ruske oružane snage nekome pretnja je apsolutno pogrešno, nelogično i, što je najvažnije, protivreči čitavom toku istorije, što je dovelo do konfrontacije sa kojom se svi suočavamo sada".

Tokom svoje evropske turneje krajem prošle nedelje, Zelenski je posetio i papu Franju , a sa tog sastanka je objavljeno malo informacija, Kijev je izvestio da su razgovarali i o mirovnom planu, kako se zove Formula mira, dok je Vatikan samo naveo učesnici sastanka. U ponedeljak je skoro isto tako zatvoreno rusko Ministarstvo spoljnih poslova izvestilo da se ministar Sergej Lavrov sastao sa papinim specijalnim izaslanikom za Ukrajinu, kardinalom Mateom Zupijem.

"Tokom razgovora, strane su detaljno razgovarale o saradnji u humanitarnoj sferi u kontekstu sukoba oko Ukrajine i dotakli se niza aktuelnih pitanja bilateralne i međunarodne agende. Oni su istakli konstruktivan razvoj dijaloga između Rusije i Vatikana“, navodi se u saopštenju.

Moskva želi da protera ukrajinsku vojsku iz Kurske oblasti pre prave zime, a Zapad se nada da bi u tom periodu, kada se vojne operacije stišaju zbog atmosferskih prilika, moglo doći do iskoraka kada je reč o okončanju sukoba. Šta ruski predsednik Vladimir Putin zaista želi, niko ne zna...

Kurir.rs/Jutarnji list/Preneo: P. P.