OTAC IH JE GODINAMA TERAO DA SE SELE, A PRETHODNO BI URADIO JEZIVU STVAR Decenijama kasnije ćerka je otkrila njegovu strašnu tajnu: "Šta sam to upravo uradila?"

I 2009. godine, dok su njen muž i deca tinejdžeri spavali, Ejpril Balašio je često bila potpuno budna u njihovom domu u Džefersonu u Ohaju, beležeći male gradove u kojima je živela kao dete i pokušavajući da ih uskladi sa mesecima i godinama.

Keli Dru i Timoti Hak, dvoje tinejdžera, nestali su sa svadbe u avgustu 1980. godine u mestu gde je Ejprilin otac radio kao čuvar. Tela su pronađena dva meseca kasnije, a Balašio i njena porodica uveliko su bili u drugoj državi.

Međutim, 2007. godine, slučaj je ponovo otvoren zbog DNK dokaza i postojala je dežurna linija za kontakte. Balašio je pozvala broj, a detektiv je slušao dok je objašnjavala zašto je Edvard Vejn Edvards, njen 75-godišnji otac, koji u tom momentu živi u Kentakiju sa suprugom od više od 40 godina, možda ubica kog traže.

- Kada sam spustila slušalicu, pomislila sam: 'Šta sam upravo uradila?' - kaže Balašio. - Jesam li ja poslala tog detektiva u poteru? Sumnjala sam u sebe, grdila se. Da li sam užasna osoba, da mislim ovo o svom tati?"

Kako se ispostavilo, nije. Edvards nije bio odgovoran samo za ovo dvostruko ubistvo, već je priznao još tri i nagovestio da ih ima mnogo više. Za neke teoretičare zavere o istinskim zločinima, on je najplodniji američki serijski ubica, čovek koji stoji iza najozloglašenijih nerešenih zločina u zemlji. Ejpril je uverena da je broj mnogo veći od pet.

Njeno detinjstvo je, kako je opisala u knjizi, bilo zabavno, divlje i slobodno, ali i mračno i zastrašujuće. Edvards je bio monstruozan, ali je radio i ljubavne stvari. Bio je tata toliko uzbuđen zbog Božića da bi pravio sanke i irvasa na krovu, pretvorio svoj dom u zemlju čuda i probudio svoju decu u noći, jer nije mogao da dočeka jutro da ih gleda kako odmotavaju poklone koje je tako pažljivo birao.

- Želela sam da čitaoci odu na isti tobogan na kome sam bila i ja, i da imaju isti odnos ljubavi/mržnje sa mojim tatom kao i ja - kaže Balasio.

Pre nego što je njen otac upoznao njenu majku kad je imao 35 godina, već je bio u zatvoru zbog krađa, a odrastao je u sirotištu gde je bio maltretiran. Ubeđivao je da se promenio i dobili su petoro dece.

Čak je napisao i knjigu o tome kako se promenio. Ejpril kaže da je njen otac vodio na sport, vozio je da prodaje kolače, brinuo kada se povredi...

Seća se kako su njena braća i sestre krali slatkiše iz prodavnice.

- Moj tata ih je odmah vratio nazad i naterao ih da se izvine, i da obavljaju poslove za vlasnika - kaže ona. - Moj tata je verovatno krao iz te iste prodavnice, ali on zaista nije želeo da odrastemo kao on.

Priređivao je roštilje i velike proslave, ali je bio i nasilan. Ejpril kaže da je njenoj majci dva puta polomio vilicu, a takođe je i ubo nožem. Više puta je palio mesta gde su živeli pre nego što je krenuo dalje. Retko se to dobro završilo i za životinje - pas obešen u podrumu i mače bačeno o zid samo su dva mračna primera.

Tek kasnih 90-ih Balasio je počela da sumnja da je njen otac ubica. Kad su ona i njena braća i sestre odrasli i otišli, Edvards je gajio Denija Boja, prijatelja njegovog najmlađeg sina. Deni Boj je obožavao Edvardsa, nazivajući ga tatom i uzimajući njegovo prezime. Međutim, Deni je pronađen mrtav, upucan u glavu, a niko nije uhapšen.

- Stvarno sam verovala da ga je moj tata ubio, samo nisam znala kako da to dokažem, a bila sam zauzet podizanjem porodice - kaže Ejpril.

Edvards je umro 2011. u 75. godini prirodnom smrću. Bio je u kolicima i na kiseioniku i čekao je izvršenje smrtne kazne.

(Kurir.rs/The Guardian)