AUTORSKI TEKST DARKA OBRADOVIĆA ZA KURIR: Ukrajinski obaveštajci sve više liče na izraelski Mosad

Od tajnog, preko hibridnog do totalnog rata linija je veoma tanka.

O njihovim akcijama i operacijama, popularnim aktivnim merama, snimani su filmovi, pisane knjige dok je mnoge državnike širom sveta obuzimao strah. Obaveštajna kreativnost u kombinovanju poznata je još od carske OHRAN-e. Međutim, u velikim tajnim igrama izronila je jedna ne toliko poznata obaveštajna zajednica – Vojna obaveštajna služba Ukrajine (HUR-a) i Služba bezbednosti (SBU). Zbog dominatne kinetičke prirode sukoba bavićemo se analizom rada HUR-a. Formiranje ove relativno mlade službe počelo je februara 1992.godine. Taj proces je započet formiranjem nove Ukrajinske vojno obaveštajne službe na osnovama postojećeg i zatečenog stanja nakon raspada SSSR-a.

Mnogi ukrajinci koji su bili deo obaveštajnog sistema SSSR-a počeli su se vraćati u otadžbinu i predstavljali su početno organizaciono jedinstvo nove službe. Zbog nedostatka infrastrukture i složene prirode SSSR-a nova služba se mogla smatratiti prototipom neke buduće organizacije. U to vreme formiran je Obaveštajni direktorat Generalštaba. Zatim je predsedničkim dekretom 7.septembra 1992. formiran Strateški vojno obaveštajni direktorat Ministarstva odbrane Ukrajine. Takvo rešenje nije bilo održivo iz razloga mešanja subordinacija rada i aktivnosti čije rezultate je trebalo pravovremeno objediniti u jedinstvene obaveštajne proizvode. Nedostajalo je koordinirano donošenje odluka   strateško usmeravanje rada. 1994. završeno je spajanje ove dve vojne službe u jednu pod nazivom Vojna obaveštajna služba Ukrajine kada je Glavni vojno obaveštajni direktorat promenio ime.

Prvi izazovi po opstanak Ukrajine javljaju se 2013. i 2014.godine. Tokom tog perioda Ukrajina je bila suočena sa jakim ruskim hibridnim delovanjem, razvijenom agenturno-podrivačkom mrežom koju je pratila snažna ruska propaganda. Ukrajinsko društvo, kao i država, bili su između istoka i zapada. Ovu bivšu republiku SSSR-a je izdao njen predsednik koji je odbegao kod egzistencijalnog neprijatelja.

Sa jedne strane slatkorečive poruke i pretnje dolazile su iz Moskve, a sa druge strane odsustvo političke volje sa Zapada za brzim integrisanjem Ukrajine otvorilo je prostor za hibridni rat. U atmosferi u kojoj se nije znalo da li je rusofilstvo pozitivno ili negativno opredeljenje gradio se ukrajinski HUR da bi 2024.godine stasao u veoma ozbiljnu obaveštajnu službu. Slično poput obaveštajno-bezbednosne zajednice Izraela ukrajinci sistem grade pod egzistencijalnim pritiskom. Izraelske službe svoje temelje su dobile decenijama pre i nakon obnove Izraela. Takve službe imaju birokratsko iskustvo najtežih trenutaka gde se greška plaća opstankom države. Nije se mnogo znalo o reputaciji ukrajinske vojne službe pre izbijanja potpune agresije.

Analizom javno dostupnih podataka i događaja možemo zapaziti nekoliko stvari. HUR aktivno vodi informativne operacije, tajne borbene operacije, tajne obaveštajne operacije uključujući atentate, sabotaže i diverzije. Ključno je pitanje šta se događalo mesecima pre i nakon početka totalne ruske agresije. Svetski mediji su pisali kako je Rusija uložila 5 milijardi dolara u negovanje subverzivnih grupa, doušnika, propagandista i paramilitarnih formacija u pozadini na osnovu čega je trebala da ima pravovremene i tačne informacije o ukrajinskom društvu u celini.

Još je rano za izvlačenje zaključaka da li je obaveštajno bezbednosna zajednica nadigrala rusku mrežu kako bi obmanula protivnika. Sigurno je samo da su Amerikanci imali ruske planove kao na dlanu što je Putinu trebalo da bude dovoljno da odustane od svojih planova. Sva ruska očekivanja koja su išla u prilog tezi da će ruski tenkovi biti dočekani sa cvećem i da će ih narod slaviti kao oslobodioce su izgorela u više kilometarskim kolonama uništene tehnike. Na svom sajtu HUR ponosno ističe 18 operacija koje su sami odabrali u marketinške svrhe.

Postoje indikatori koji upućuju na to da je tajni rat u sivoj zoni daleko intenzivniji od konvencionalne borbe od kuće do kuće, od grada do grada. Inostrana partnerstva koje Ukrajina ima svakako nisu zanemarljiva i vrlo verovatno je da su ključna za njenu obaveštajnu delatnost. Stepen prilagodljivosti i obaveštajne kreativnosti je individualni kvalitet koji strani partneri ne mogu nadomestiti. Sama činjenica da je HUR odgovoran za dejstva raketne artiljerije dugogo dometa objašnjava nam svu složenost izbora ciljeva. Sada već konstantni napadi vodenim dronovima na Krim i okolinu se takođe pripisuju HUR-u. Značajnije operacije sa kojima smo javno upoznati pokazuju kombinovanje operativnih sposobnosti, obmane i kreativnosti za izvršenje najsloženijih zadataka u ruskoj pozadini fronta. 

Od klasičnih tajnih operacija treba izdvojiti operaciju „Titmaus“. Suština ove operacije ogledala se u organizovanom prebegu pilota sa ratnom tehnikom. Ovakve operacije su veoma složene jer zahtevaju da u ratnom stanju, kada je povećana budnost bezbednosnog sistema protivnika, organizujete komunikaciju, motivaciju i sam prebeg protivnika sa ratnom tehnikom. Ruski pilot Maksim Kuzminov koji je prebegao sa helikopterom Mi-8 svoje motive je obrazložio neslaganjem u vezi sa agresijom na Ukrajinu. Dakle, javno nam je saopšteno da je motiv lično protivljenje agresiji.

Ova operacija ima i propagandni smisao, Rus koji neće da se bori za Rusiju i realna mogućnost uspešnog bega na ukrajinsku stranu. Rusija je Kuzmina kasnije likvidirala u Španiji i poslala poruku da izdajnici neće dugo živeti. Tokom planiranja Kuzminovog prebežništva neko je morao sa njim da radi. Tu dolazimo do još jedne dugoročne operacije „Želim da živim“ . To je stalno otovrena linija preko koje ruski vojnici mogu ugovoriti predaju sa ili bez tehnike. Na operativcima HUR-a je složen zadatak kako bi doneli pravilan zaključak da li da realizuju svaku priliku jer ni Rusi ne sede skrštenih ruku. Neke od konvencionalnih borbenih operacija koje je vodio HUR su bitka za Hostomelski aerodrom čime su Rusi sprečeni da uspostave vazdušni most i izvrše manevar spajanjem snaga. Da su Ukrajinci izgubili bitku za Hostomel opsada Kijeva bi se pretvorila u krvavu bitku poput one za Mariupolj i Bahmut.

Tokom sprečavanja ruskog desanta na Hostomelski aerodrom uništeno je oko 500 ruskih specijalaca. Operativni zahvat HUR- a doseže od okupiranih teritorija, ruskih baza na istoku zemlje i Krima pa do predgrađa Moskve, Krasnodarskog kraja i dalekog Sibira. Skladišta duboko u ruskoj pozadini fronta zahvataju eksplozije.

Napadi dronovima su svakodnevne akcije. Jedan takav napad izveden je na Čečeniju. Postavlja se pitanje kako ukrajinski dronovi lete više od 1000km bez opažanja? Kako se određuju koordinate cilljeva? Ko daje informacije koje potvrđuju ciljeve? Odgovor leži u dobro organizovanoj agenturnoj mreži na ruskoj teritoriji. Da li je reč samo o agentima ili operativicima, komandosima i drugima teško je prosuditi.

Sve što Ukrajina uništi u pozadini toga će biti manje na frontu. Spektar meta je vrlo šarolik napadaju se sedišta rukovođenja i komandovanja, sabotira se logistika, u atentatima ginu zvaničnici okupiranih teritorija, propagandisti, logističari. Za HUR je sve i svako meta ukoliko se time slabi ruska vojna mašina. Poslednja u nizu unosnijih likvidacija je general Igor Kirilov. Ova likvidacija ukrajinskim službama dodeljuje status krvavih osvetnika, baš kao što su to radili Izraelci loveći naciste i teroriste.

General Kirilov i njegov pomoćnik likvidirani su uz pomoć eksplozivne naprave instalirane u električni skuter. Kako je moguće da se načelnik za hemijsko, biološko i radiološko oružje likvidira u sred Moskve? Sama akcija nije toliko zanimljiva zbog metoda nego zbog operacionalizacije. Gde i kada će se kretati Kirilov je podatak zbog koga bi u Moskvi trebalo da zavlada panika i paranoja. Danas Kirilov, sutra to može biti nego drugi. Par dana pre Kirilova likvidiran je inženjer Mihail Šatski zadužen za razvoj raketa Kh-59 i Kh-69. 

Oba slučaja idu u prilog da je reč o dugoročnim operacijama, a ne ad hoc prilikama. Ukrajina ima strateško opredeljenje da uzvrati Rusiji ciljanim napadima po aerodromima, fabrikama i skladištima municije do pojedinaca.

Ove likvidacije se pogrešno nazivaju terorističkim jer to ne mogu biti po osnovu odabranih meta. Izgleda da FSB, GRU i SVR u svom sopstvenom dvorištu imaju problem na kontraobaveštajnom planu. Atentati koji se izvode protiv lokalnih marioneta na okupiranim teritorijama direktan su demanti ruskoj tvrdnji da se život i rad odvijaju normalno. Treba se podsetiti ubistva ruskog ratnog blogera Maksima Fomina koji je ubijen u Moskvi uz pomoć eksploziva sakrivenog u statutu. Zatim likvida ija Darije Dugine koja se u Kijevu smatrala za ratnog huškača koji je izveštavanjem podupirao agresiju. Evidentna je anksioznost u ruskom bezbednosnom aparatu jer su kreativna iznenađenja sve češća. Stanje je takvo da se nikad ne zna ko će, kako i kada biti regrutovan od strane ruskih građana da izvrši zadatke za Ukrajinu. Motivi mogu biti razni kada se govori o ljudima koji žive u sistemu velike nejednakosti i obespravljenosti.

Veliki broj ljudskih izvora iz redova disidenata i oportunista čini HUR-ove operacije na tlu Rusije mogućim. Moskva je toga psotala svesna usled porasta broja izvršenih atentata. Avio baza Engels ili Kerečki most imaju statičnu lokaciju, žive mete imaju dosta promenljivih. Duga ruka obaveštajnog sistema Ukrajine pokazaje sposobnost da može doći do unosnih meta mnogo dalje od zapdno isporučenih raketa. Tu leži srž ovog tajnog rata. Vreme će pokazati da li se rodio evropski Mosad na istoku Evrope. Ukrajinci koriste Izraelski manir da obično ne potvrđuju svoje akcije van države.

Ukrajinski HUR je ne uobičajeno „transparentan“ za obaveštajnu službu u odnosu na Izraelce i po tome se razlikuju. HUR voli da se hvali svojim stvarnim ili propagandnim poduhvatima. Korisnici društvenih mreža već mogu licitirati sa nazivima specijalnih odreda u okviru HUR-a, na koje je naleteo svako ko se na tamo informiše o ratu u Ukrajini. Javna eksponiranost HUR-a za posmatrače po nekad izgleda kao razmetljivost, ali je potpuno drugačija percepcija ukoliko se nalazite u jednom od dva rova, ili sa jedne ili druge zaraćene strane. U tom slučaju sve poruke dobijaju potpuno drugačiji smisao. General Kirilo Budanov je usled javnog eksponiranja zadobio status kulta heroja. Ruski izvori primećuju da je uočljivo preterano eksponiran u medijima. Ovakva zapažanja prebacuju fokus sa operativnog na medijski uspeh. 

Kada je reč o medijima Rusi nemaju prostora da se žale, njihovi zvaničnici su postali medijumi za pronošenje najbizarnijih teorija zavera. General Budanov se borio protiv Rusa od 2014. i nekoliko puta je ranjavan. Rusi su pokušali devet puta da ga ubiju. Budanov je u svom intervjuu za The Times izjavio da će „Čista ološ na kraju biti kažnjena u bilo kojoj zemlji na svetu“. Eto još jedne sličnosti sa izraelskim Mosadom, spremnost da se povedu osvetničke operacije. Akcije Ukrajinske obaveštajno-bezbednosne zajednice imaju svoje psihološke i strateške efekte u odnosu na ruske ratne napore. Izgleda da više nema ne dodirljivih meta. Slično kao i Izrael, Ukrajina pokazuje Zapadnim saveznicima da crvene linije ne postoje. Izrael je uništio celu komandnu strukturu Hezbolaha, likvidirao Ismaila Haneju u Teheranu, i doveo do lančane reakcije pada režima Bašara al Asada. Umesto da se ruski sistem bezbednosti bavi okupiranim teritorijama prinuđen je da se bavi celom Rusijom. Ukrajinci pokazuju da dobro organizovan obaveštajno-bezbednosni sistem može zadati strateške udare asimetričnim napadima. Zato ga treba izučavati do objave prvih memoara aktera tajnog rata.

Darko Obradović

 RUSI U STRAHU HIBRIDNOG DEJSTVOVANJA