UKRAJINSKI PAKAO IH OBLIKOVAO U NAJBRUTALNIJU ARMIJU! Šta čeka rusku vojsku u 2025. godini? Posle gubitaka stižu velike promene, Putin stvara novu VOJNU GRANU

Skoro tri godine od početka rata u Ukrajini, ruska vojska je pretrpela bolne udare, ali je uložila velike resurse kako bi regenerisala snage koje se bore na liniji fronta.

Zapadne procene su nešto niže, ali se slažu sa ukrajinskim procenama da su gubici Moskve dostigli najviše tačke tokom ove jeseni i zime u Ukrajini.

Početkom decembra, ukrajinska vlada je saopštila da je Rusija samo u novembru izgubila 3 ​​milijarde dolara u oružju i opremi.

Ali brodovi ruske flote raspoređeni širom sveta ostali su neoštećeni, iako je Ukrajina povremeno pokušavala sabotaže protiv ruske mornarice u Baltičkom i Kaspijskom moru.

Fotografije različitih rodova ruske vojske u akciji na frontu u Ukrajini možete pogledati u galeriji ispod.

Još u aprilu, glavnokomandujući američke vojske u Evropi, general Kristofer Kavoli, rekao je da je Rusija izgubila samo oko desetinu svojih vazdušnih snaga u Ukrajini. Ruska vojska nije izgubila "nikakav kapacitet" u nekim oblastima - uključujući strateške snage, svemirske kapacitete i avijaciju dugog dometa, rekao je Kavoli američkim zakonodavcima ranije ove godine.

U nadi da će nadoknaditi značajne gubitke, Moskva je svoju industriju postavila na ratnu osnovu i u stanju je da dopuni veliki deo opreme koju gubi, iako zapadni stručnjaci dovode u pitanje kvalitet opreme koja sada nadoknađuje gubitke.

Ali, rat je takođe doveo i do korišćenja novih tehnologija.

U prvim nedeljama rata, Rusija je rekla da je prvi put upotrebila svoju raketu Kinžal u napadu na skladište oružja u zapadnoj Ukrajini.

Kinžal je hipersonična balistička raketa koju Rusi sada intenzivno koriste protiv Ukrajine. To je bilo jedno od oružja "nove generacije" koje je predstavio ruski predsednik Vladimir Putin 2018. godine, i obično se lansira sa modifikovanih borbenih aviona MiG-31.

Skoro dve godine kasnije, početkom 2024, iz Kijeva su saopštili da je Moskva upotrebila još jednu raketu "sledeće generacije" protiv Ukrajine, Cirkon. Ruski zvaničnik je sredinom 2022. rekao da je Moskva završila testiranje hipersoničnog Cirkona.

Hipersonično oružje može da putuje najmanje pet puta većom brzinom od zvuka.

U novembru 2024. Rusija je ispalila novu hipersoničnu balističku raketu srednjeg dometa na mete u centralnom regionu Dnjepra. Ukrajinske vlasti su prvobitno prijavile napad interkontinentalne balističke rakete.

Moskva je saopštila da Orešnik može da putuje 10 puta većom brzinom od zvuka. Ukrajinski zvaničnici su rekli da je projektil koji je pogodio Dnjepar dostigao brzinu od 11 maha. Putin je sredinom decembra rekao da će Rusija početi masovnu proizvodnju rakete Orešnik za "zaštitu bezbednosti Rusije i naših saveznika".

Rusija je takođe počela da koristi balističke rakete koje su isporučili njeni saveznici, kao što su Iran i Severna Koreja.

Ruska vojska je krajem decembra objavila da je aktiviran novi puk koji upravlja sistemima protivvazdušne odbrane S-500, koji se godinama razvijaju kao nadogradnja S-400. Ukrajinska vojna obaveštajna služba saopštila je još u junu da je Rusija premestila delove eksperimentalnog sistema na Krim.

Tenkovi i oklopna vozila

Rusija je izgubila značajan broj tenkova i oklopnih vozila u prvih nekoliko meseci od početka rata. Britanski istraživački centar, Međunarodni institut za strateške studije, saopštio je u februaru 2024. da je Moskva izgubila više od 3.000 tenkova u Ukrajini, što je broj koji premašuje inventar u trenutku kada je počeo rat.

Rusija je bila prinuđena da se u velikoj meri oslanja na tenkove i oklopna vozila iz ogromnih zaliha iz sovjetskog doba.

Ali zalihe su ograničene, a Rusija je rekla da je masovno povećala proizvodnju novih oklopnih vozila i tenkova. Zapadni stručnjaci su skeptični u pogledu kvaliteta ovih vozila.

Spekulisalo se da li je u ratu korišćen tenk T-14 Armata, koji je svojevremeno britanski vojni zvaničnik označio kao "najrevolucionarniji tenk u poslednjoj deceniji".

Međutim, britansko ministarstvo odbrane je u januaru prošle godine saopštilo da su ruske snage raspoređene u Ukrajini "oklevale da prihvate prvu tranšu T-14 koja im je dodeljena jer su vozila u lošem stanju".

Ruski državni mediji izvestili su u aprilu 2023. da su tenkovi stigli u Ukrajinu, a za nekoliko meseci ruska državna novinska agencija TASS je u avgustu 2023. izvestila da će T-14 biti izmenjen nakon iskustava u Ukrajini.

Primećeno je i više improvizacija na ruskim tenkovima. Pežorativno nazvani "tenkovi kornjače", sa čeličnom zaštitom, pojavili su se duž linija fronta u istočnoj Ukrajini ove godine.

Ukrajinski borci su takođe prijavili da Rusija koristi civilne automobile i  kolica za golf napredovanje na bojnom polju.

Dronovi

Ukrajina i Rusija su napravile ogroman napredak u tehnologiji bespilotnih letelica od februara 2022. godine, i obe strane, kao i druge zemlje koje posmatraju ovaj rat, su svesne kako je bespilotna tehnologija preoblikovala rat.

Moskva, kao i Kijev, koristi širok spektar dronova koje unapređuju i prilagođavaju svakih nekoliko nedelja. Ove bespilotne letelice su raspoređene širom fronta i koriste se za različite zadatke, od izviđanja do udara na ukrajinske položaje.

Među najkorišćenijim ruskim dronovima su bespilotne letelice iranskog dizajna Šahed koje je Moskva dugo koristila protiv Ukrajine. Oni proizvode karakteristično zujanje i nije ih teško oboriti kada ih otkriju. Ali najteži deo je upravo uočavanje dronova, a Moskva je nekoliko puta unapredila njihov dizajn, uključujući i farbanje u crno za noćne udare.

Moskva i Kijev koriste i komercijalne dronove, iako Rusija i dalje koristi bespilotne letelice vojne klase poput Orlana i Lanseta, primetio je Semjuel Bendet, iz vašingtonske neprofitne organizacije za istraživanje i analize, CNA.

Opšti trend na obe strane bio je da se udalji od skupih samostalnih dronova, favorizujući veliki broj jeftinih dronova koji se mogu "brzo sastaviti, brzo rasporediti i brzo izgubiti", rekao je Bendet za Njuzvik.

Ruske i ukrajinske snage takođe sada sve više koriste bespilotne letelice kontrolisane pomoću optičkih vlakana za rat u uslovima žestokog elektronskog ometanja, primetio je on.

Rusija i dalje kaska u nekim oblastima bespilotnih sistema, kao što su kopneni dronovi i teške letelice sa više rotora, ali se trudi da "zapuši rupe", posebno u volonterskom i privatnom sektoru, rekao je Bendet.

Rusija je, po uzoru na Ukrajinu, takođe najavila da će formirati posebnu vojnu granu dronova do trećeg kvartala 2025. godine.

Vojna avijacija

Rusija ima ogroman inventar aviona, od najnovijih stelt aviona do helikoptera koji su već decenijama dokazani. Prema podacima Ukrajine, Rusija je izgubila oko 369 aviona i 329 helikoptera. Ove brojke nije moguće nezavisno proveriti.

Ukrajinska vojna obaveštajna služba saopštila je u junu 2024. da je oštetila ruski avion Su-57. Ukrajinska služba HUR saopštila je da je pogodila lovca na aerodromu Aktjubinsk, u južnoj ruskoj republici Astrahanj, koja se nalazi stotinama kilometara od prve borbene linije.

Moskva je želela da svoje najsavremenije avione pete generacije Su-57 drži daleko od sistema protivvazdušne odbrane Ukrajine. Za razliku od drugih aviona koji se široko koriste u Ukrajini, kao što su ruski avioni Su-35, lovci Su-57 nisu igrali veliku ulogu u Ukrajini.

Taktika i struktura

Ruska vojna taktika i strategija evoluirala su u različitim periodima rata, ali stručnjaci generalno kažu da se Moskva oslanjala na napade vođene pešadijom, koristeći veliki broj vojnika da bi malo po malo savladali ukrajinsku odbranu.

- Rusija je započela ovaj rat sa taktikom i naoružanjem nalik sovjetskom sistemu - rekao je Andrij Zjuz, bivši izvršni direktor ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu i sadašnji šef tehnologije u londonskoj kompaniji Privejl.

- Ali oni brzo uče, menjajući taktiku i postižu uspeh u ratovanju dronovima i radio-elektronskom ratovanju - rekao je on za Njuzvik, dodajući da su takozvani "ljudski talasi" Rusije upareni sa njihovom nadmoći u vazduhu i ogromnim brojem projektila.

Oblik ruske vojske se promenio i gubici su se povećali, a Kremlj je pokrenuo akcije regrutovanja. Moskva je restrukturirala svoju vojsku da bi pomogla kratkoročnim potrebama u Ukrajini, a preuzela je i dugoročne reforme koje su više usmerene na NATO.

Moskva je u septembru 2022. proglasila delimičnu mobilizaciju – jedinu takvu akciju koju je Kremlj sproveo tokom rata – pozivajući rezerviste u vojsku.

Pored privlačenja rezervista, Rusija je koristila privatne vojne kompanije, ili plaćenike, iako oni sada imaju manju ulogu nakon pogibije Jevgenija Prigožina, vođe uticajne grupe Vagner, i neuspešne pobune protiv Kremlja sredinom 2023.

Rusi su regrutovali i zatvorenike, strane državljane, a na frontu su u različitim razmerama korišćeni i čečenski borci Ramzana Kadirova, kao i severnokorejske trupe.

(Kurir.rs/Newsweek/Preneo: Đ. M.)