Slušaj vest

Ruski predsednik Vladimir Putin ugostiće u petak u Moskvi iranskog predsednika Masuda Pezeškijana.

Iz Kremlja je saopšteno da će Putin i Pezeškijan potpisati sporazum o strateškom partnerstvu dve zemlje.

- Vladimir Putin će 17. januara održati razgovore sa predsednikom Islamske Republike Iran Masudom Pezeškijanom, koji će doći u zvaničnu posetu Moskvi. Nakon tih razgovora Vladimir Putin i Masud Pezeškijan će potpisati Sporazum o sveobuhatnom strateškom partnerstvu između Rusije i Irana - navedeno je iz Kremlja.

U saopštenju se dodaje da će dvojica lidera razgovarati o proširenju saradnje Moskve i Teherana, uključujući i onu u oblastima "trgovine, investicija, logistike i humanitarnog rada", kao i o "aktuelnim pitanjima iz regionalne i međunarodne agende".

Politiko navodi da se očekuje da će sporazum zacementirati rastuće vojno i političko partnerstvo Rusije i Irana.

Briselski sajt podseća na sličan spoarzum koji je Putin u junu prošle godine potpisao sa severnokorejskim vođom Kim Džong Unom, a u kojem su se Moskva i Pjongjang dogovorili da će se međusobno vojno pomagati u slučaju agresije na jednu od zemalja.

Midl ist aj, britanski sajt koji prati dešavanja na Bliskom istoku, severnoj Africi i širom muslimanskog sveta, prenosi reči iranskog ambasadora u Rusiji da će ovaj sporazum Teherana sa Moskvom odrediti njihove odnose za narednih 20 godina.

103 EPA Abedin Taherkenareh.jpg
Iranski predsednik Masud Pezeškijan Foto: EPA Abedin Taherkenareh

Podseća se da je Iran 2021. potpisao sveobuhvatni dugoročni sporazum i sa Kinom i to na period od 25 godina, ali je i taj dokument kao i ovaj koji će Pezeškijan potpisati u Moskvi izazvao kritike domaće javnosti zbog prevelikih ustupaka drugoj strani, a u ruskom slučaju zabrinutost je još veća zbog toga što ta zemlja nije preterano popularna među Irancima.

To osećanje vuče istorijske korene iz ruskog osvajanja iranskih pokrajina, poput Azerbejdžana, u kavkaskom regionu u prvim decenijama 19. veka.

Dobro upućeni iranski zvaničnik kazao je Midl ist aju da je nacrt sporazuma sa Rusijom ispregovaran nakon 20 do 30 rundi tokom 4-5 godina i da je za njegovo sprovođenje potrebno odobrenje parlamenta u Teheranu.

Prema izvoru britanskog sajta iz iranske vlade, sporazum ima 47 odredbi širokog opsega, uključujući odbrambenu i vojnu saradnju, ali se u dokumentu ne pominju konkretni detalji za koje će biti potrebni novi sporazumi i ugovori.

Neimenovani iranski zvaničnik je dodao da postoji i klauzula kojom se stranama potpisnicama zabranjuje podrška ili pomaganje agresoru na Rusiju ili Iran, kao i dozvola korišćenja njihovih teritorija za izvođenje takvih akcija.

102 AP Maxim Shemetov.jpg
Raniji susret Pezeškijana i Putina na samitu BRIKS u Rusiji Foto: AP Maxim Shemetov

Jedna od ključnih klazula odnosi se na teritorijalni integritet dve zemlje, što je posebno važno Iranu zbog tri ostrva u Persijskom zalivu koje Teheran kontroliše od 1971, a Ujedinjeni Arapski Emirati polažu prava na njih.

Iransko oružje Foto: AP/Vahid Salemi, EPA/ABEDIN TAHERKENAREH

Međutim, ta klauzula ne obuhvata iransko priznanje Krima, koji je Rusija anektirala 2014, kao ni drugih spornih oblasti Ukrajine.

Midl ist aj navodi da postoje strahovanja da bi nedavni događaji u Siriji mogli da utiču na odnose Teherana i Moskve, posebno nakon što je procurio audio snimak iranskog komandanta koji je kritikovao ruske akcije tokom pobunjeničke ofanzive koja je dovela do pada predsednika Bašara al Asada, saveznika Irana.

Screenshot 2024-12-19 133034.png
Vladimir Putin Foto: screenshot YT/TheTimes

Behruz Esbati, general Islamske revolucionarne garde, u tom snimku je kazao da je Iran zatražio 1.000 kalašnjikova od Rusije kako bi se kritične tačke na frontu u Siriji osigurale u trenutku napredovanja pobunjenika, ali je taj zahtev u Moskvi odbijen.

shutterstock_154815521.jpg
Bašar al Asad Foto: Shutterstock

- Rusija je takođe zabranila dolazak iranskog aviona koji je prevozio oružje za Siriju - rekao je Esbati.

On je takođe kritikovao strategiju ruskih vazdušnih udara u Siriji, tvrdeći da je, umesto da gađa lokacije na kojima su bile koncentrisane pobunjeničke snage Hajat Tahrir al Šama i oslabi saveznike Turske i Katara, Rusija pre svega bombardovala stambena područja i pustinju.

(Kurir.rs/Politico.eu/Middle East Eye/Preveo i priredio: N. V.)