Slušaj vest

Zidovi se podižu i ruše, ali njihova svrha se nije mnogo promenila tokom vekova, a to je da se drugi drže dalje od ograđenog dela. Dok neki danas podižu zidovi zbog migranata, pre nekoliko stotina godina su se oni podizali radi odbrane od pljačkaša i osvajača.

Rimljani su izgradili veliki zid na severu Engleske.Hadrijanov zid je inspirisao brojne mitove i legende, ali je za Rimljane on bio praktična investicija koja je služila da zaštiti ivicu njihovog carstva od škotskih upada i invazija.

Ipak, čak i ovaj objekat pada u senku u poređenju sa Velikim kineskim zidom. Neki delovi su izgrađeni još u 7. veku pre nove ere za odbranu i kontrolu granice, ali je najveći oblik dosegao tokom dinastije Ming (1368-1644).

Sada je tu i "veliki sibirski zid" u Altajskim planinama, piše Zmescience.com.

Sibirski bedem

Danas je ovaj sistem zida jedva vidljiv, ali u svoje vreme mora da je bio zaista impresivan, navodi portal.

Zid je otkriven 2017, ali su sada objavljene nove informacije o njemu. Profesor Andrej Borodovski, arheolog koji radi u Altajskim planinama u istočnoj Rusiji, kaže da je zid možda bio visok osam a širok 10 metara.

Ovo je bio ogroman bedem koji je zahtevao mnogo vremena i truda za izgradnju, i bio je deo većeg odbrambenog sistema.

- Istočno od ovih zidova nalazi se prilično širok prolaz, koji je ograničen sa planinske strane drugom serijom zidova, orijentisanih na zapad-istok preko doline Katun - rekao je Borodovski.

Samo na jednom brežuljku on je pronašao devet susednih zidova, povezanih u sistem bedema.

Trenutno nije jasno ko ih je izgradio. Ali, moguće je da ti zidovi nisu služili samo za odbranu. Borodovski veruje da su - na osnovu njihove strukture - zidovi više bili neka vrsta granične kontrole u stilu onog Donalda Trampa, nego rimski odbrambeni sistem.

- Ovi zidovi su očigledno napravljeni da preseku mase ljudi i nateraju ih da prolaze kroz uzak prolaz u pravcu koji su odredili graditelji - rekao je profesor.

Veliki deo uništen izgradnjom, zid zarastao biljkama

Postojanje arheoloških ostataka u tom području bilo je poznato već neko vreme.

Međutim, veliki deo zidnog sistema uništen je izgradnjom Čujskog autoputa u carsko doba.

Kasnije je Josif Staljin nastavio radove na putevima koristeći zatvorsku radnu snagu i uništio još veće delove arheoloških zidova.

Zatim je širenje savremenog sela Souzga (Susku) uzelo svoj danak, ostavljajući samo ostatke nekadašnje slave zidova.

Ipak, i ono što je ostalo je impresivno.

shutterstock-1360222889.jpg
Sibir, Rusija Foto: Shutterstock

Problem je u tome što je čitav sistem zarastao u biljke, do te mere da je jedva vidljiv golim okom.

Satelitski snimci takođe nisu od velike pomoći, pa je Borodovski koristio geofizičke tehnike, posebno metodu koja se zove električna otpornost, kod kojih se mogu proceniti karakteristike podzemlja i u izvesnoj meri odvojiti veštački materijal od prirodnog tla i stena, kao i seizmičke metode kod kojih se stvara talas sličan zemljotresu, a informacije se mogu izvesti na osnovu njegove refleksije snimljene na senzoru.

Sa tim metodama istraživači mogu da "vide" šta je dole i potvrdili su da zidovi postoje i da su impresivnih dimenzija.

- Geofizika je jasno potvrdila da su zidovi u Souzgi veštački stvoreni - rekao je Borodovski "Siberijan tajmsu".

Koliko je star sibirski zid?

Ipak, kako piše Zmescience.com, starost zidova je i dalje otvorena za diskusiju. Borodovski je istakao da još uvek ne zna tačnu starost zidova, ali procenjuje da su nastali oko prvog milenijuma pre nove ere.

- Nije lako odrediti starost ovakvih konstrukcija, kada su tačno stvorene, ali verujem da je to bilo oko prvog milenijuma pre nove ere, početak nove ere. To je gvozdeno, ili čak bronzano doba, ali je verovatnije da je gvozdeno - rekao je on, dodajući da to zasniva na činjenici što su u to vreme širom sveta nastajale takve konstrukcije, poput Hadrijanovog zida.

Problem je što je ono malo što je pronađeno na površini datirano u Srednji vek.

shutterstock-1145455832.jpg
Kineski zid Foto: Shutterstock

Međutim, Borodovski veruje da su srednjovekovni ljudi samo gradili na vrhu drevnih zidova i da ih nisu stvorili od nule. On smatra da srednjovekovni ljudi ne bi imali interesa niti novca za tako masivan projekat.

Grob "ledene princeze"

Nejasno je koja je kultura stvorila ovu veličanstvenu odbrambenu liniju.

Među "osumnjičenima" su drevni narodi poput kulture Pazirik i skitske kulture iz gvozdenog doba, koja je sahranjivala mumije u dugim humkama (kurganima) i deluje da je imala procvat civilizaciju od 6-3. veka p.n.e.

Ono što je jasno je da su Altajske planine, drevno središte civilizacije u Sibiru, iznedrile fascinantna arheološka otkrića, uključujući grob "ledene princeze", 2.500 godina staru mumiju žene iz kulture Pazirik.

Očuvana u večnom ledu, veruje se da je ona bila jedna od najranijih žrtava raka dojke.

profimedia0654746251.jpg
Hadrijanov zid na granici Engleske i Škotske Foto: OLI SCARFF / AFP / Profimedia

Njena raskošna sahrana uključivala je šest konja sa sedlima i uzdama kao duhovnu pratnju, obrok od ovčijeg i konjskog mesa, kao i zanimljive predmete poput torbice sa šminkom i perike od konjske dlake ukrašene izrezbarenim drvenim jelenom.

Njena koža je bila ukrašena detaljnim tetovažama mitoloških stvorenja, odražavajući umetnost i duhovna verovanja njene kulture, navodi Zmescience.com.

Među drugim artefaktima nađenim u njenom grobu su ukrasi od filca, drveta, bronze i zlata, kao i posuda sa kanabisom i kamena ploča korišćena za sagorevanje semenki korijandera.

Ovi predmeti, zajedno sa njenom odećom i ličnim stvarima, omogućili su naučnicima da rekonstruišu aspekte njenog života, mode i nege lepote.

Otkriće naglašava kulturnu sofisticiranost naroda Pazirik i značaj Altajskih planina kao središta drevne civilizacije.

(Kurir.rs/Blic.rs/Preneo: V.M.)