GODINA POTRESA U BOSNI I HERCEGOVINI: Kraj dugog primirja i najava prelomne i turbulentnije 2022.

Bosna i Hercegovina su na izmaku burne godine a očekuje se da će u zemlji gde tri naroda ne mogu da se saglase ni oko čega, naredna biti još turbulentnija.

Kratki sinopsis 2021. godine u BiH glasio bi – dublje unutrašnje podele i bez ikakvog napretka na nivou spoljnopolitičkih odnosa i statusa države u međunarodnoj zajednici.

Većinu ove, po mnogima najteže posleratne godine u BiH, obeležili su događaji koji spadaju u uobičajeni etno-politički folklor zajednice entiteta i naroda, delom garnirani globalnim problemom prve klase - pandemijom koronavirusa u kojoj je upravo BiH u evropskom vrhu po broju umrlih, a na samom dnu po broju vakcina koje su državne i entitetske vlasti kupile za svoje građane, piše DW.

Veće ministara BiH, Vlada Federacije i Vlada Republike Srpske osigurale su tačno nula bočica dragocene tekućine a snažni antivakserski duh doprineo je tome da je propalo neverovatnih 700.000 doniranih cepiva kojima je istekao rok trajanja!

Ovo nije jedini "rekord" koji je BiH oborila 2021. godine. Kako je u intervjuu za CNN rekao Gabriel Eskobar, specijalni izaslanik predsednika SAD Džoa Bajdena za Zapadni Balkan, Bosna i Hercegovina je manje korumpirana samo od Belorusije i Azerbejdžana i više od svih ostalih država Evrope, bile one u Uniji ili ne.

Od četrnaest prioriteta koje je Evropska komisija 2019. godine postavila kao preduslove za sticanje kandidatskog statusa, BiH ove godine nije ostvarila nijedan, pa uskoro ispraća šestu godinu u čekaonici za taj status.

Dodik i blokada institucija

Haosu u ovoj "domovini svih svetskih apsurda", kako ju je nazvao splitski novinar i pisac Boris Dežulović, zdušno je dobrineo odlazeći visoki kancelar Valentin Incko koji je na samom kraju svog mandata potpisao sramni pravni akt o zabrani negiranja genocida.

Ta odluka poslužila je lideru bosanskih Srba Miloradu Dodku da pređe u, kako ocenjuju zapadni stručnjaci, pretposlednju fazu razbijanja BiH i odvajanja Republike Srpske. Objašnjenja radi, poslednja je rat koji, realno, niko normalan ne želi.

Tako je Dodik, najpre pozvao na bojkot rada državnih institucija a potom je Narodna Skupština Republike Srpske usvojila je zaključke o prenosu nadležnosti sa nivoa Federacije BiH na nivo entiteta Republike Srpske. Šuška se da je i evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji stao uz Dodika.

Uz to, Dodik je najavio i raspuštanje Oružanih snaga BiH, ponovno formiranje Vojske Republike Srpske, ali i entitetskih obaveštajnih i poreskih organa, te granične službe. Narodna skupština RS je odredila rok od pola godine za početak njihovog sprovođenja a, ako do toga dođe, bošnjačka strana u BiH je upozorila da neće bez reakcije gledati konačno i mirno ostvarivanje "ratnih ciljeva Banjaluke".

Zvaničnici EU već upozorili da je Dodik blizu prelaska crvene linije, dok se Nemačka snažno zalaže da uvođenje sankcija lideru Srba u BiH. Šta će biti, ostaje da se vidi.

Problem visokog predstavnika

Valentin Incko posle 12 godina napustio je funkciju visokog predstavnika EU u BiH, ali je ne pre nego što je doneo kontroverznu odluku koja je izazvala burnu u RS.

Bukvalno dan uoči odlaska nametnuo je izmene Krivičnog zakona BiH prema kojima je negiranje genocida u Srebrenici kažnjivo i svom nasledniku Kristijanu Šmitu uvalio "vruć krompir", naročito jer ga političari RS ne priznaju kao autoritet u Bosni i Hercegovini i traže povlačenje "Inckovog zakona".

Izmene izbornog zakona

Isti taj Šmit pokušao je, prvo sam a onda uz pomoć EU i SAD, da reši još jedan gorući problem - Izborni zakon u Federaciji BiH.

Ustrojena kao zajednica dva entiteta i tri konstitutivna naroda, BiH ima Izborni zakon koji je u Federaciji suprotan pojmu konstitutivnosti i nema rešenje koje bi moglo da pomiri taj koncept sa savremenim demokratskim pravilima.

Naime, Hrvatska demokratska zajednica, kao politička organizacija sa najvećom podrškom među Hrvatima u BiH, insistira na zakonskom okviru koji će omogućiti da hrvatske predstavnike biraju isključivo Hrvati (što i jeste praktični smisao konstitutivnosti), ali kako narod ne može da bude izborna jedinica bez teritorija, tako je jasno da ovo rešenje podrazumijeva uspostavljanje neke vrste trećeg entiteta, što teško da će se dogoditi.

Sa druge tu je heterogena grupa bošnjačkih stranaka, od građanskih do Stranke demokratske akcije, prve monoetničke - inače bošnjačke - političke organizacije registrovane u BiH, koja je iz vlastitih interesa prihvatila zagovaranje neetničkog principa raspodele vlasti.

U suštini, ocenjuju zapadni analitičari, SDA je svesna da gubi podršku pa sada javno prebrojava Srbe i Hrvate u institucijama BiH, ističući kako oni, posebno Hrvati, "imaju više nego što im pripada“.

Fejslifting za umirućeg pacijenta

Rasprave o izmenama izbornog zakona BiH traju već godinama, ali su sada uloženi veliki napori, kako domaćih političara, tako i međunarodne zajednice, da se konsenzus postigne. No, kako je prokomentarisao Emir Imamović iz DW, "pregovori o novim pravilima izbora u zemlji na rubu sukoba smisleni su koliko i fejslifting pacijenta u terminalnoj fazi raka pankreasa".

Uz to, međunarodna zajednica će se Izbornim zakonom pozabaviti tek kada opasnost od raspada zemlje zbog Dodikovog delovanja prestane ili bude dovoljno umanjena.

Problem izmene izbornog zakona tako ostaje domaći zadatak i za 2022. godinu, ali sa vrlo kratkim rokovima jer bi izbori, planirani za oktobar, morali da budu raspisani do 5. septembra.

Pre toga u parlamentu BiH moraju biti izglasane potrebne zakonske i ustavne promene, a ako do toga ne dođe, HDZ najavljuje bojkot.

Imajući u vidu sve navedeno, godina na izmaku samo je najava za jednu, turbulentnu godinu u "zemlji čija tri naroda nemaju ni minimalnu saglasnost o onome šta je bilo pre tri decenije, šta je problem sada i, što je najgore, kako bi trebalo da izgleda budućnost".

Bonus video:

Kurir.rs