Time što je suspendovao institucije, Ustav i zakone i izveo državni puč, Milo Đukanović je preuzeo kompletnu odgovornost za eskalaciju krize i nasilja – kazao je Nebojša Medojević

Ge­ne­ral­ni se­kre­tar Ali­jan­se evrop­skih kon­zer­va­ti­va­ca i re­fo­r­mi­sta (AECR) Da­ni­jel Ha­nan is­ka­zao je ju­če za­bri­nu­tost zbog na­či­na na ko­ji je po­li­ci­ja u subotu ugu­ši­la mir­ne pro­te­ste u Pod­go­ri­ci. U se­di­štu te aso­ci­ja­ci­je u Bri­se­lu, on je odr­žao za­jed­nič­ku kon­fe­ren­ci­ju za no­vi­na­re sa Ne­boj­šom Me­do­je­vi­ćem, li­de­rom Po­kre­ta za pro­me­ne i čla­nom Pred­sed­ni­štva De­mo­krat­skog fron­ta.

–Ve­o­ma sam za­bri­nut što su mir­ni pro­te­sti u Pod­go­ri­ci ugu­še­ni pre­ko­mer­nom upo­tre­bom si­le od stra­ne bez­bed­no­snih slu­žbi. Iako će re­dov­ni iz­bo­ri bi­ti odr­ža­ni sle­de­će go­di­ne, u ime AECR-a mo­lim sve od­go­vor­ne oso­be i in­sti­tu­ci­je da vra­te po­ve­re­nje gra­đa­nja u de­mo­krat­ske pro­ce­se u Cr­noj Go­ri. To po­ve­re­nje je u ovom tre­nut­ku pot­pu­no na­ru­še­no – po­ru­čio je Ha­nan.

On je do­dao da je pro­ces okru­glog sto­la mo­del ko­ji bi mo­gao po­slu­ži­ti kao pri­mer svim po­li­tič­kim stra­na­ma da sed­nu za­jed­no i da do­đu do pre­la­znog re­še­nja ko­je će jam­či­ti slo­bod­ne i po­šte­ne iz­bo­re.

– Či­tav ovaj pro­ces ne­ma ve­ze sa bor­bom za vlast, već se ra­di o po­ku­ša­ju vra­ća­nja le­gi­tim­no­sti i po­ve­re­nja jav­no­sti, kao i o ga­ran­ci­ja­ma da će po­li­tič­ki pro­ces bi­ti po­šten – na­gla­sio je ge­ne­ral­ni se­kre­tar tre­će po sna­zi gru­pa­ci­je u Evrop­skom par­la­men­tu.

On je ocie­nio da je PzP mo­der­na stran­ka de­snog cen­tra, ko­ja se sna­žno su­prot­sta­vlja ko­rup­ci­ji, za­la­že se za slo­bod­no tr­ži­šte, za vla­da­vi­nu pra­va i ula­zak Cr­ne Go­re u evro­a­tlant­ske in­te­gra­ci­je, što su vri­jed­no­sti ko­je ba­šti­ni či­ta­va AECR po­ro­di­ca.

Me­do­je­vić je ka­zao da je od­lu­ka Mi­la Đu­ka­no­vi­ća da na­si­ljem re­ša­va po­li­tič­ku kri­zu do­ve­la Cr­nu Go­ru na ivi­cu gra­đan­skog ra­ta.

–Vri­je­me je da se sve de­mo­krat­ske struk­tu­re u ze­mlji, ali i u Evrop­skoj uni­ji, an­ga­žu­ju u spre­ča­va­nju eska­la­ci­je su­ko­ba i mo­gu­ćeg gra­đan­skog ra­ta u ko­ji pre­mi­jer neo­d­go­vor­no gu­ra dr­ža­vu. Svi mo­ra­mo in­si­sti­ra­ti na de­mo­krat­skom i po­li­tič­kom rje­še­nju, a to je upra­vo ono što tra­ži DF. Fer i po­šte­ni iz­bo­ri su mi­ni­mum ci­vi­li­za­cij­ske zre­lo­sti Cr­ne Go­re, i to po­dr­ža­va sve ve­ći broj gra­đa­na. Ze­mlja kan­di­dat za EU i NA­TO ne mo­že do­pu­sti­ti još jed­ne po­kra­de­ne iz­bo­re, ne­za­ko­ni­tu upo­tre­bu po­li­ci­je pro­tiv mir­nih de­mon­stra­na­ta i na­si­lje kao me­tod bor­be sa po­li­tič­kim pro­tiv­ni­ci­ma – is­ta­kao je Me­do­je­vić.

Ka­ko je do­dao, zbog kon­ti­nu­i­ra­ne i or­ga­ni­zo­va­ne kra­đe iz­bo­ra, ko­ja je već do­ka­za­na i re­gi­stro­va­na u iz­ve­šta­ji­ma i Evrop­ske ko­mi­si­je i Stejt de­part­men­ta, i Đu­ka­no­vi­će­vog od­bi­ja­nja da spro­ve­de neo­p­hod­ne re­for­me iz­bor­nog si­ste­ma i od­u­sta­ne od kra­đe, Cr­na Go­ra je u po­li­tič­koj kri­zi od 2012. go­di­ne.

On je pod­sje­tio da je DF na­kon po­kra­de­nih pred­sed­nič­kih iz­bo­ra boj­ko­to­vao par­la­ment i još ta­da za­go­va­rao mir­ne, ne­na­sil­ne i de­mo­krat­ske pro­te­ste.

podgorica-protesti-crna-gora.jpg
Foto: Anadolija

–Ipak smo pri­hva­ti­li su­ge­sti­je Evrop­ske ko­mi­si­je da pro­blem ne­po­ve­re­nja i ne­le­gi­tim­no­sti iz­bor­nog pro­ce­sa re­ša­va­mo kroz in­sti­tu­ci­je si­ste­ma, prie sve­ga u par­la­men­tu i pra­vo­su­đu, gdje je tre­ba­lo da se usvo­je iz­me­ne iz­bor­nih za­ko­na i da se utvr­di po­li­tič­ka i kri­vič­na od­go­vor­nost ak­te­ra iz­bor­ne kra­đe. Zbog jav­nog od­bi­ja­nja da do­zvo­li bi­lo ka­kve istin­ske pro­me­ne i pri­mje­ne si­ste­ma iz­bor­ne kra­đe, vi­še­me­seč­ni rad u par­la­men­tu je do­ži­vio fi­ja­sko. Po­što u pot­pu­no­sti kon­tro­li­še Ustav­ni sud, Đu­ka­no­vić je uspeo da iz usvo­je­nih za­ko­na iz­ba­ci sve pret­hod­no usa­gla­še­ne i ugra­đe­ne me­ha­ni­zme za pre­ven­ci­ju iz­bor­nih kra­đa – sa­op­štio je Me­do­je­vić.

Da­nas je, ka­ko je na­veo, Cr­na Go­ra ze­mlja u ko­joj iz­bor­ni si­stem prak­tič­no ne­ma za­kon­sku osno­vu i fak­tič­ki ne po­sto­ji. On je po­ja­snio da je DF zbog to­ga od­lu­čio da se za svo­je po­li­tič­ke i de­mo­krat­ske za­hte­ve za fer iz­bo­re, ko­je bi or­ga­ni­zo­va­la pre­la­zna vla­da, iz­bo­ri mir­nim i de­mo­krat­skim pro­te­sti­ma, ko­ji su pri­ja­vlje­ni u skla­du sa za­ko­nom.

Li­der PzP-a je pod­se­tio da je na­kon 21 da­na ne­pre­kid­nih mir­nih pro­te­sta Đu­ka­no­vić od­lu­čio da ih pre­ki­ne si­lom i su­prot­no za­ko­nu.

–Pre­bi­ja­ni su i hap­še­ni po­sla­ni­ci ko­ji su pru­ža­li pa­siv­ni ot­por. Je­dan član pred­sed­ni­štva DF-a je pre­bi­jen i zbog po­vre­da ho­spi­ta­li­zo­van, a po­li­ci­ja je ko­ri­sti­la i su­za­vac i kri­mi­nal­ce ob­u­če­ne u uni­for­mu po­li­ci­je, ko­mu­nal­ne po­li­ci­je i dru­gih slu­žbi. Đu­ka­no­vić je su­spen­do­vao in­sti­tu­ci­je, Ustav i za­ko­ne i iz­veo dr­žav­ni puč, či­me je pre­u­zeo kom­plet­nu od­go­vor­nost za eska­la­ci­ju kri­ze i na­si­lja. Re­ak­ci­ja gra­đa­na na bru­tal­nu pri­me­nu si­le pre­ma mir­nim de­mon­stran­ti­ma bi­la je ve­li­čan­stve­na i dan na­kon po­li­cij­skog di­vlja­nja na uli­ce je iza­šlo oko 10.000 lju­di – na­gla­sio je funk­ci­o­ner Fron­ta.Od tog tre­na, do­dao je on, to vi­še ni­su pro­te­sti DF-a, već na­rod­ni bunt pro­tiv dik­ta­to­ra i bor­ba za osnov­na ljud­ska pra­va.

–Oče­ku­je­mo od ko­le­ga i AECR da oba­ve­ste sve na­še se­strin­ske stran­ke o du­bo­koj i opa­snoj po­li­tič­koj kri­zi u Cr­noj Go­ri i o bor­bi de­mo­krat­ske opo­zi­ci­je pro­tiv dik­ta­to­ra ko­ji je spre­man da iza­zo­ve gra­đan­ski rat sa­mo da bi sa­ču­vao ne­kon­tro­li­sa­nu vlast i svoj ko­rum­pi­ra­ni si­stem. Re­žim je već ini­ci­rao na­si­lje uba­ci­va­njem gru­pa hu­li­ga­na ko­je su tre­ba­le da na­pa­di­ma na po­li­ci­ju is­pro­vo­ci­ra­ju upo­tre­bu si­le i su­zav­ca – re­kao je Me­do­je­vić.

Ka­ko je za­klju­čio, či­nje­ni­ca da po­li­ci­ja ni­je pri­ve­la ni­jed­nog od hu­li­ga­na ko­ji su ga­đa­li po­li­ci­ju i te­ško po­vre­di­li 18 re­da­ra, do­volj­no go­vo­ri o to­me ko je stvar­ni na­ru­či­lac tog po­ku­ša­ja iza­zi­va­nja na­si­lja, to­kom mir­ne šet­nje de­se­ti­ne hi­lja­da gra­đa­na.