Koliko je samo među jurišnicima sa fantomkama bilo onih koje su ubacile službe. Zato ih i ne hapse

PODGORICA - To što su se u subotu specijalci ponašali kao sadistička banda vojne hunte nije incident već - suština. Ono sijanje ko zna kakvog otrova na ljude, prasak šok bombi, jeka policijskih džipova i premlaćivanja, samo je pažljivo ispunjen zadatak. Istina o Đukanovićevom režimu koja je prešla granice i stigla do zapadnih partera. Nenašminkana.

Nije se Đukanović uplašio grupice ljudi sa kapuljačama koja je krenula da kamenicama osvaja Skupštinu, nakon nepromišljenih povika nekih lidera Demokratskog fronta. Sila je Đukanovićev teren. Koliko je samo među jurišnicima sa fantomkama bilo onih koje su ubacile službe. Zato ih i ne hapse.

Nije se premijer uplašio ni snage lidera Demokratskog fronta. Njihove srčanosti. Ni njihove zanesenosti da se sve može završiti za jednu noć. Kakva greška. Oni, kao da nisu znali šta će sa energijom, najvećom od nezavisnosti. Umesto da su je usmerili ka glavnom cilju – istrajnosti u zahtevu za slobodnim izborima, potrčali su. I okliznuli se.

Đukanoviću baš treba bitka na jedan dan: za smotru SAJ-ovaca. Blic krig je njegovo polje, istrajnost izluđuje autokratu. Uostalom, to su i pokazali višenedeljni mirni protesti, čije poruke pokušava da uguši čizmom.

Uprkos uparađenoj sili vlast se valja ulicama, Vlada ne postoji. Posle batina i suza, Đukanović i pretorijanci znaju: nisu pobedili. Nešto se ne može rasterati. Građanski duh sve je jači. To je znak za uzbunu.

Na ulicama u ogromnom broju nijesu bili vojnici nekog opozicionog vođe, već građani inspirisani životnim impulsom za slobodom. To plaši Đukanovića. Njegov model vladanja terorom i podelama bačen je u subotu u trnje. Ovi se ljudi nisu bojali. Ogromna većina ni u pomisli nema ideju da nasiljem osvaja bilo šta. Da su hteli sukob, opremili bi se za sukob. Na trgovima se našlo najlepše što ova zemlja ima: njena različitost.

Kažu - Đukanovića je dovela ulica i oteraće ga. Pogrešna je to analogija. Njega je na vlast dovela ulica mržnje, poniznost pred novim vođom i zastava rata. Ulica ovih dana traži fer izbore i zastave svih boja. To je stvarna opozicija režimu.

Da je neko na Miloševićevim mitinzima, koji su Đukanovića doveli na vlast, istakao simbole svih naših zajednica bio bi linčovan. U subotu se, kao i tokom prethodnog protesta, vijorilo sve. Demonstrirali su obični ljudi, aktivisti za ljudska prava, za i protiv NATO-a, prvaci LGBT pokreta... Treba odlučno tražiti da se ispita ko je bacio kamenice na ambasadu Albanije, ko je gađao TV Pink... Ko god da je, pomogao je vođi.

Slobodan građanski duh nije slučajnost. I Vanjino proljeće obeležila je solidarnost među ljudima. Uostalom, građani su i pre ovih protesta više puta pobedili Đukanovića. I to na izborima koje je on organizovao po pravilniku Snimka.

Poslednje parlamentarne izbore Đukanovićeva koalicija je izgubila. Vođstvo Bošnjačke stranke je prodalo volju glasača.

U Nikšiću je pobedu opozicije pogazila stranka Draga Đurovića. I izbore u Podgorici Đukanović je izgubio. Usledili su SDP i, opet, Pozitivna. Na predseničkim izborima dobili smo takozvanog Filipa. Dvostruko nelegitimnog predsednika. Đukanović vlada jer je konfiskovao volju birača, kršeći ustavni poredak više puta, za što sada optužuje druge.

Opozicioni prvaci pobedu birača nisu umeli da odbrane. Opet su na redu. I u subotu smo videli: ideja velikog antimonopolskog pokreta prevazilazi kapacitete Demokratskog fronta. Prevazilazi i svilenu suzdražanost Demosa, Demokratske i URA, a i analitičku distancu civilnog sektora. Građani su bolji od svih njih.

Bilo je među oponentima režima grubih riječi. Ali, ništa strašno da bi onemogućilo široko okupljanje i traženje puta za izbavljenje društva iz kandži nasilja. Đukanović će probati sve da dublje podijeli opoziciju. Ona mora da zna - svi mogu naći dio terena na kojem najbolje igraju. Dobro je što svi podržavaju ideju prelazne vlade. Ali, ako ne krene saradnja, na prazno polje uskoro stupaju demagozi koji energiju oblače u mračne odore deoba i sukoba.

Vidjeli smo desetine maskiranih specijalaca kako kidišu na Mija Martinovića. Čopor koji, nakon što je masakrirao čoveka, pobesnelo mlati po njegovom autu. S registarskom oznakom LSCG. Kakav prizor inferiornosti.

Urlik nesputanog sadizma u subotnjoj noći najavio je buduću noć. Noć diktatora ostavljenog od svih. Okruženog ledenom samoćom.

(Vijesti)