ŽESTOK RUSKI NAPAD NA CRNU GORU ZBOG NATO: To je zona krijumčara roblja, droge i trovine organima!

Ruske vlasti, koji su obećale "uzvratiti" Crnoj Gori u slučaju njenog ulaska u NATO, izgleda zamislili su jak udarac na ključni sektor crnogorske privrede - turizam.

Udobni hoteli, zanimljivi izleti i plaže za svačiji ukus? U Crnoj Gori toga nema! Ova zemlja je odavno postala tranzitna zona za krijumčarenje oružja, droge i seksualnog roblja ka Zapadnoj Evropi, a sada još ulazi i u NATO, gde će ispunjavati svakakve naredbe "velikog brata", izvoditi provokacije, te izručivati ruske građane u Ameriku, optužujući ih zbog izmišljenih zločina! Ovo su glavne teze medijske kampanje, koja se vodi u ruskim provladinim medijima uoči nove turističke sezone.

Turizam donosi oko 20 odsto BDP-a Crne Gore. Prihodi od turizma u 2016. godini procenjuju se u Crnoj Gori na 850 miliona eura. Među stranim gostima ruski turisti su najbrojniji - 27 odsto. Pored toga, Rusi poseduju oko 30 odsto stranih kompanija u toj zemlji.

Izgleda da rusko Ministarstvo inostranih poslova nastoji da promeni te statistike, jer u poslednje vreme je došlo do zvaničnih izjava o navodnoj "anti-ruskoj histeriji" u Crnoj Gori, te "nepovoljnoj situaciji" za turiste i biznis. O pretnjama za ruske građane na Balkanu se nije čulo, čini se, od vremena sukoba 90-ih. Ipak, prepucavanje Moskve sa crnogorskom političkom elitom sve više liči na hibridni rat.

Novi talas emocija poklapa sa završetkom integracije Crne Gore u NATO i okončanjem istrage u vezi "pokušaja terorističkog napada" na dan parlamentarnih izbora u Crnoj Gori prošlog oktobra.
Na listi optuženih su dvojica lidera Demokratskog fronta (DF) Milan Knežević i Andrija Mandić, te dvojica ruskih građana – Eduard Šišmakov i Vladimir Popov.
Ured specijalnog tužioca u Crnoj Gori sumnja kako iza pokušaja destabilizacije na dan izbora stoje ruske državne strukture i tajne službe, mada ruski zvaničnici su u više navrata demantovali povezanost Rusije sa bilo kakvim nezakonitim aktivnostima.

Kampanja protiv Crne Gore u ruskom informativnom prostoru, u stvari, traje od kraja 2015. godine, kada je ta zemlja dobila poziv za pristupanje NATO-u.
Od tada, Ministarstvo inostranih poslova i prokremaljski mediji nisu krili interes Moskve za pad režima dugogodišnjeg lidera Crne Gore Mila Đukanovića, te promenu spoljnopolitičkog kursa Podgorice.
U Kremlju se možda više i ne sećaju kako su hvalili Đukanovića zbog pogodnih uslova za ruski biznis, te odlikovali predsednika Filipa Vujanovića povodom "jačanja jedinstva pravoslavnih naroda i promocije hrišćanskih vrednosti". Iako su u to vreme crnogorske vlasti čekale na individualni plan za članstvo u NATO-u, to valjda nije bio problem.

Poslednjih godina u Moskvi se stvari posmatraju drugačije. Stručnjaci naklonjeni Kremlju rugaju se zbog veličine teritorije, te kapaciteta crnogorske vojske, izbori u Crnoj Gori u ruskoj državnoj štampi se proglašavaju nameštenim, blagovremeno i uz objavljivanje fejkova.
Samog Đukanovića neki mediji optužuju čak za krijumčarenje ljudskih organa, a za Crnu Goru oni predviđaju "majdan" (revoluciju) te "pad u provaliju".
Što se tiče najnovijih poteza, ruske vlasti su zabranile uvoz crnogorskog vina i nastoje da ograniče ruski turizam, odnosno da skrenu pažnju ruskih turista na ponude za odmor na Krimu i u Sočiju.

Međutim, stručnjaci u oblasti turizma u Crnoj Gori, naprotiv, smatraju da nema razloga za bilo kakvu dramatizaciju. Štaviše, negativna kampanja u medijima može samo povećati interes prema toj zemlji. Kad bi ruske vlasti obustavile čarter letove, to bi zaista bio težak udarac. Ali, kako smatraju u Nacionalnoj turističkoj organizaciji Crne Gore, to neće dogoditi.

"Mi ne smatramo da će medijska kampanija protiv dolaska ruskih turista u Crnu Goru imati ikakvog efekta na turističku sezonu. Netačne navode nisu uspeli da diskredituju našu destinaciju. Štaviše, to je nam postala promocija s obzirom da su sami Rusi reagovali na tu kampanju time što na društvenim mrežama objavljuju fotografije Crne Gore i svoje utiske", kaže za RSE portparolka Nacionalne turističke organizacije Nina Vukčević.
Pretprodaja aranžmana potvrđuje da je interesovanje ruskih turista znatno povećano u odnosu na prethodnu godinu, dodala je Vukčević.
Podatke R-Toursa pokazuju da je oko 50 odsto aranžmana već rasprodato.

Pored toga, prema najavama ruskih turoperatora, broj letova iz Moskve, Sankt Peterburga, Samare, Ekaterinburga i drugih ruskih gradova će biti veći za oko 30 odsto.
"Crnu Goru je prethodne godine posetilo oko 317.000 turista iz Rusije, koji su ostvarili 2,8 miliona noćenja, što je takođe bio porast u odnosu na 2015. godinu. Ruski turisti su veoma zadovoljni našom ponudom i osećaju se bezbedno u našoj zemlji. Oni nam se stalno vraćaju, čemu doprinosi dobra avio povezanost, korišćenje eura, te činjenica da njim nije potrebna viza za boravak do tri meseca", pojašnjava Nina Vukčević.

Odluku o produženju bezviznog boravka do 90 dana u ruskom Ministarstvu inostranih poslova nazivaju "trikom" koji ne može pokriti negativan odnos prema Rusiji.
Interesantno je da ruski stručnjaci u oblasti turizma nisu prihvatili takve ocene.
Recimo, Ruski savez turističke industrije (najveće poslovno udruženje koje broji više od 1.000 turističkih organizacija) smatra da u Crnoj Gori nema negativnog odnosa prema ruskim građanima. Zbog svog stava to udruženje se suočilo sa napadom od strane propagandnih medija i optužbama zbog "služenja NATO-u", te "stvaranja profita, rizikujući živote i zdravlje Rusa".

Izvršna direktorica Udruženja turoperatora Rusije Maja Lomidze pojasnila je za RSE da je samo Ministarstvo inostranih poslova, prema ruskim zakonima, ovlašteno za procenu nivoa opasnosti u određenoj zemlji. Ta procena u obliku preporuke se objavljuje na web stranici Ministarstva. Nakon toga, Federalna turistička agencija objavljuje svoje preporuke, koje su namenjene učesnicima tržišta.
"Procene u medijima ili izjave na konferenciji za štampu nisu potpuno u skladu sa zakonima po tom pitanju.

Pošto ne postoje formalne preporuke da se suzdrže od putovanja mi i dalje radimo na redovan način. Ali, ne isključujemo da u nekom trenutku ta preporuka može se pojaviti. Mi to imamo na umu, ali za sada službeni dokumenti ni na koji način ne ograničavaju aktivnosti sa Crnom Gorom", kaže Lomidze.
Negativne reportaže u medijima ogorčili su rusku dijasporu u Crnoj Gori. Imigrante iz bivšeg Sovjetskog Saveza su bili pozvani preko socijalnih mreža da se odupru "crnoj PR-kampanji".

Međutim, posmatrači veruju da politički nesuglasice između Moskve i Podgorice neće stvoriti probleme ruskoj zajednici u Crnoj Gori, niti ozbiljno uticati na poslovnu atmosferu. Ovog mišljenja je pravnik Ivan Zorić, koji je povezan sa ruskim poslovnim krugovima u Crnoj Gori.
"U Crnoj Gori naravno da nema rusofobije niti pritiska na ruske građane. Takvi navodi su netačne. Odnos Crnogoraca prema Rusima je dobro poznat, oni nisu ugroženi ni na koji način", navodi Zorić.

Zorić navodi da je u prijašnjim medijskim izveštajima bilo svakakvih izmišljotina, "ali govorilo se i o nekim pojavama, za koje se znalo od ranije".
"Recimo, kritike povodom servisa ili kriminala nisu neutemeljene. Ali, tih problema ima u svakoj zemlji. Samo što ranije ruski mediji o tome nisu izveštavali, a sada to predstavljaju kao opasnost po život i zdravlje ruskih građana", dodaje Ivan Zorić.

Pored toga, ruski mediji stalno preuveličavaju opasnost i razmer političkih tenzija u Crnoj Gori, posebno povodom pristupanja NATO-u. Govori se takođe o političkom pritisku na biznis.
"Oni slučajevi zatvaranja biznisa za koje znam, bili su povezani sa materijalnim okolnostima a ne političkim razlozima. Posebna je tema stečaj Kombinata aluminijuma Podgorica, u koji je investirao Oleg Deripaska. To se dogodilo pre nekoliko godina i nema nikakve veze sa trenutnim pogoršanjem odnosa između Rusije i Crne Gore zbog anti-ruskih sankcija i pristupanja NATO-u. Inače, u Crnoj Gori nije tako jednostavno voditi poslove, ali to ne znači da je bilo i da će biti ikakvog pritiska iz crnogorske vlasti na ruski biznis", smatra Ivan Zorić.

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

Kurir TV Vesti 05.05.2017: Kada će biti iseljeni migranti iz centra Beograda

(Slobodna Evropa)