MILO ĐUKANOVIĆ: Ništa ne dugujem Rusiji! Ovo nije Crna Gora koja će ići za interesima Beograda i Moskve!

Predsednik DPS-a, Milo Đukanović, ističe da Crna Gora, poštujući viševekovne prijateljske odnose sa Rusijom, nije učinila ništa da ih poremeti i da je pogoršanje odnosa refleks poremećaja na globalnoj sceni.

Govoreći o tome kako je reagovao predsednik Rusije Vladimir Putin kada ga je o planovima za članstvo Crne Gore u NATO obavestio direktno nakon referenduma, tokom sastanka u Sočiju 2006, Đukanović je kazao da ga je Putin tada upitao, “da li je to zaista neophodno Crnoj Gori”.

"Rekao sam da jeste – ne samo Crnoj Gori, nego i Balkanu lišenom pouzdanih samoregulatornih mehanizama sopstvene stabilnosti – neophodno da kroz evroatlantske integracije unapredi svoju bezbednost. Crna Gora, dakle, ni jednu odluku nije donela ishitreno, nepromišljeno ili iza bilo čijih leđa", rekao je lider najjače crnogorske partije.

Naglasio je da je ponovno odmeravanja snaga velikih sila dovelo do „preslaganje“ odnosa na globalnoj sceni, tri decenije nakon prestanka Hladnog rata.

"Za te je igre Balkan uvek bio pogodan teren", smatra on.

Reakcije Moskve, kako kaže Đukanović, upućuju na to da su neka očekivanja Rusije izneverena.

"Zvanična Moskva je očito propustila da uoči da ovo više nije Crna Gora koja će, umesto za svojim, ići za interesima Srbije ili Rusije. Ovo je nova i odgovornija Crna Gora, koja je 1999, tokom NATO intervencije na SRJ, Slobodanu Miloševiću rekla – ne, to nije naš rat; naš je interes da živimo u miru. Najzad, to je Crna Gora koja je 2016. Rusiji jasno poručila da poštuje crnogorsko-rusko prijateljstvo, naše istorijske veze, ali i da je članstvo u NATO i EU naš slobodan izbor i da očekujemo, posebno od prijatelja, da on bude uvažen. Nakon toga su krenuli brutalni napadi na mene, bazirani uglavnom na poznatim diskvalifikacijama lansiranim devedesetih od strane Mirjane Marković, kasnije i Vojislava Koštunice i drugih, jednako iznutra i spolja. U toj samoobmani, koristi se već viđena matrica da problem tobože nije Crna Gora, jer bi ona, kao i uvek, slepo sledila ruske interese; problem je ,,odnarođeno rukovodstvo“ koje personifikujem, i koje navodno zemlju vodi protivno volji naroda", rekao je lider DPS-a.

Govoreći o sračunatim i zlonamernim spinovanjima iz kvaziopozicionog centra s ciljem da se i po cenu najgrubljih falsifikata dokažu njihove ocene o njegovoj nedoslednosti i nepodobnosti za vršenje najviših državnih funkcija, Đukanović kaže da se ne seća tih sukoba, koji mu se pokušavaju pripisati, sa svojim saveznicma.

"Tako su, izmišljajući sukob sa Zapadom i paktiranje s Rusijom, želeli da prikriju činjenicu da sam, vrativši se 2008. na dužnost premijera, predsedniku Francuske Sarkoziju predao aplikaciju za crnogorsko članstvo u EU. I da dodam: nikad me ljutnja, čak i da ju je bilo, prema bilo kome ne bi mogla navesti da radim protiv interesa Crne Gore, što potvrđuje i moje kontinuirano zalaganje za ulazak i naše zemlje i Zapadnog Balkana u EU i NATO", objasnio je Đukanović.

Iako ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu, baš kao i šef diplomatije Sergej Lavrov tvrde da nešto duguje Rusiji, Đukanović je jasan.

"Ne dugujem joj ništa! I to znaju svi u Moskvi koji su iole upoznati sa crnogorsko-ruskim odnosima. Posebno gospoda Lavrov i Šojgu, sa kojima sam, sticajem okolnosti, godinama unazad imao odnose znatno bliže od oficijelnih. To se promenilo, ne mojom krivicom: Moskva je valjda očekivala da se odreknemo sebe zbog interesa Rusije i da ja Crnu Goru povedem tim putem. Moj „dug“ prema Rusiji je to što nisam izdao Crnu Goru! Najzad, da sam ikada tokom svoje političke karijere dozvolio da me neko zadužuje, sigurno bih se danas ponašao servilno i snishodljivo. Ovako, uzdignuta čela mogu pogledati svakome u oči, i u Crnoj Gori i u Rusiji. Uprkos uvredama i pretnjama koje su stizale sa različitih moskovskih adresa, vodeći računa o tradiciji dobrih odnosa sa Rusijom koju su nam preci ostavili u nasleđe, trudio sam se da se prema toj zemlji ophodim u duhu svog dobrog vaspitanja i da istovremeno bez zastoja posvećeno radim na ostvarenju najvažnijih nacionalnih interesa: integraciji Crne Gore u EU i NATO. Svakako, ne bez žala i čuđenja što sam takve poruke dobio baš od Sergeja Lavrova", kazao je.

Čudi se što je takve poruke dobio od Sergeja Lavrova.

"Reč je zaista o diplomati i ministru koji je, kao globalno izuzetno markantna figura spoljne politike, obeležio jedno vreme. Upravo zato i žalim što je čovek tog kalibra očito podlegao atmosferi koju diktiraju jastrebovi Kremlja i sebi dozvolio da poveruje – ako je uopšte poverovao – u to da je crnogorsko članstvo u NATO vraćanje duga koji neko, tačnije ja, imam prema Zapadu. Ponavljam: nemam dugova ni na Zapadu, ni na Istoku! I Rusija, i Brisel i Vašington to veoma dobro znaju", jasan je on.

"Tadašnji premijer Srbije Aleksandar Vučić je, dan ili dva nakon završenih izbora u Crnoj Gori, izašao sa korigovanim ocenama i informacijama prikupljenim od strane tamošnjih državnih organa koji nedvosmisleno ukazuju da je teritorija Srbije zloupotrijebljena za pokušaj destabilizovanja Crne Gore, kao i da je jedan broj građana Srbije učestvovao u aktivnostima koje su po našu zemlju mogle imati opasne posledice. Iako je zbog takvih izjava bio izložen medijskim i političkim udarima, predsednik Vučić je zajedno sa timom saradnika iskazivao spremnost da pomogne crnogorskim nadležnim organima i da podeli informacije koje poseduje, što je pomoglo pokretanju sudskog procesa u Crnoj Gori", rekao je.

Na pitanje da li je predsednik Vučić znao šta se sprema 16. oktobra 2016, kazao je da ne može odgovoriti ko je od tamošnjih zvaničnika imao tu informaciju.

"Ne mogu Vam odgovoriti kada je ko od zvaničnika Srbije informisan o saznanjima njihovih bezbednosnih službi. Iz onoga što sam video u njihovom dosijeu, jasno je da taj materijal nije nastao 16. oktobra, već znatno ranije… Taj veoma obiman i detaljan dosije sadrži ubedljive dokaze iz kojih se lako i verodostojno može zaključiti o kojim je ruskim i srpskim državljanima reč i ko su zapravo arhitekte i ključni izvođači pokušaja nasilnog preuzimanja vlasti u Crnoj Gori", kazao je Đukanović.

Želi da veruje, kako je rekao, da se u srpskim bezbednosnim strukturama nije blagovremeno prepoznala krajnja namjera nasilnog preuzimanja vlasti i izazivanja bratoubilačkog rata u Crnoj Gori.

"Možda zato nisu ni žurili da o svojim saznanjima upoznaju donosioce ključnih državnih odluka u Srbiji", rekao je on.

Tužilac Milivoje Katnić tvrdi da su crnogorska i srpska policija i tužilaštvo odlično sarađivali do decembra 2016. Đukanović kaže da nema informaciju zašto je ta saradnja zaustavljena, te da ne dovodi to u vezu sa činjenicom da je negde u isto vreme zvanična Moskva, mimo očekivanja, podržala kandidaturu Aleksandra Vučića za predsednika Srbije.

"Ne dovodim to u vezu. Nažalost, saradnja crnogorskih i srpskih institucija bila je ispod mog očekivanja već od kraja oktobra, dakle, značajno pre završnice kampanje za predsedničke izbore u Srbiji. Već sam Vam kazao da sam veoma detaljno pregledao dosije srpskih službi o onome što se Crnoj Gori spremalo i ta dokumenta su, nažalost, u veoma malom obimu dostupna crnogorskim pravosudnim organima", objasnio je.

Zašto, nije ni sam siguran.

"Ostaje mi da se pitam. Iako razumem razloge nacionalne bezbednosti koji Srbiju opredeljuju da određena saznanja ostavlja za sebe, moja su očekivanja ipak bila veća; posebno imajući u vidu da sam u reakcijama predsednika Vučića prepoznavao ozbiljnu zabrinutost za posledice ovih aktivnosti po bezbednost celog regiona", rekao je Đukanović.

(Kurir.rs/Pobjeda)

(Foto: Beta/AP/Reuters)

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

KURIRI TV VESTI UŽIVO! Počinje obračun države sa kriminalom!