CRNA GORA SITNO BROJI DO MANJINSKE VLADE? Đukanović bi do kraja nedelje trebalo da predloži mandatara

Predsednik Crne Gore Milo Đukanović najverovatnije će do kraja ove ili početkom naredne sedmice predložiti mandatara.

Upitan da li se prije dolaska u Atinu sastao s vicepremijerom i liderom Građanskog pokreta (GP) URA Dritanom Abazovićem, i da li mu je on prihvatljiv za mandatara, Đukanović je odgovorio da je uloga šefa države da nakon saznanja o postojanju parlamentarne većine, njenom predstavniku da mandat za sastav vlade.

On je naveo da je danas prilika da čuje izveštaj o konsultacijama koje su obavili potencijalni konstituenti nove vlasti.

”Nakon toga bi na red došla inicijativa predsednika države. Iskreno, nadam se da je u mom odsustvu obavljen prvi krug konsultacija i nadam se da postoji razumevanje...”, istakao je Đukanović.

Prema Ustavu Crne Gore (član 95), šef države predlaže Skupštini mandatara za sastav vlade nakon obavljenog razgovora s predstavnicima parlamentarnih partija.

Đukanović je, međutim, u oktobru 2020. godine, mesec i po nakon izbora, razgovarao samo s odlazećim premijerom Zdravkom Krivokapićem, Abazovićem i smenjenim predsjednikom parlamenta i čelnikom Demokrata Aleksom Bečićem, kao liderima triju pobedničkih koalicija, nakon čega je istog dana poslao Skupštini predlog da Krivokapić bude mandatar.

Četiri godine ranije, bivši predsednik države Filip Vujanović razgovarao je sa predstavnicima Demokratske partije socijalista (DPS) i njenih tadašnjih koalicionih partnera, kao i s Abazovićem koji je na sastanku predstavljao 39 poslanika Demokratskog fronta (DF), koalicije “Ključ”, Demokrata i Socijaldemokratske partije (SDP).

Vujanović je takođe istog dana nakon konsultacija predložio Duška Markovića (DPS) za mandatara.

Nakon što Đukanović odradi svoj deo posla, novi mandatar će, prema Ustavu (član 103) izneti parlamentu svoj program i predložiti sastav vlade.

O programu mandatara i predlogu za sastav vlade, poslanici odlučuju istovremeno.

Pošto Skupština nije u redovnom zasedanju - koje počinje prvog radnog dana u martu - nije isključeno da će šef države podneti zahtev za održavanje vanredne sednice na kojoj bi se birala nova vlada.

Prema Poslovniku Skupštine (član 128), podnosilac zahtjeva za vanredno zasedanje (predsjednik, vlada ili najmanje trećina ukupnog broja poslanika) ne može zahtevati sazivanje parlamenta u roku kraćem od 15 dana. Međutim, u istom članu piše da predsednik države izuzetno može zahtevati održavanje sednice u kraćem roku.

Pre konsultacija s Đukanovićem, trebalo bi da se finalizuju razgovori unutar stranaka koje su izabrale odlazeću Krivokapićevu Vladu, koja je prošle sedmice “srušena” glasovima koalicije “Crno na bijelo” (GP URA i CIVIS) i opozicije.

GP URA razgovarao je prekjuče o formiranju manjinske vlade s predstavnicima Socijalističke narodne partije (SNP) i stranaka manjinskih naroda - s kojima je prije dva meseca dogovorio o saradnju - kao i s funkcionerima Pokreta za promene (PzP).

Lider GP URA Abazović danas će, kako saznaju Vijesti, razgovarati s jednim od čelnika DF-a Andrijom Mandićem, koji je preksinoć najavio da ne želi da učestvuje u novoj vladi, ali da bi njegov politički savez trebalo.

Generalni sekretar GP URA, Mileta Radovanić, rekao je juče za Radio Crne Gore da će taj pokret uputiti poziv za početak konsultacija i ostalim partijama, uključujući i Bečićevim Demokratama.

”Ono što nam je potrebno u ovom trenutku su dijalog i konstruktivan pristup, kako bismo što pre završili sve pregovore. Crna Gora ne može da čeka, konsultacije moramo što pre završiti i finalizovati projekat manjinske vlade, koja će u suštini biti evropska vlada”, naglasio je on.

Iz Demokrata, čiji je lider u ponedeljak glasovima “Crno na bijelo” i opozicije razrešen s funkcije predsjednika Skupštine, poručili da je svaki razgovor s GP URA, bez garancija da taj pokret neće s DPS-om, koaliranje s tom strankom.

Koalicija “Crno na bijelo” ponudila je 17. januara svima parlamentarnim subjektima formiranje manjinske vlade, a podršku tom modelu, bez učešća u njemu, najavio je i DPS.

Još je neizvesno koji subjekti odlazeće vlasti će, osim GP URA, ući u manjinski kabinet.

Abazović je rekao da ne beži od funkcije premijera, i da svako ko bude vodio manjinsku vladu - mora biti žrtva.

On je najavio da će nova vlada imati nekoliko zadataka, među kojima je najvažniji deblokada evropskog puta države.

Preostali su, rekao je, priprema letnje turističke sezone, izborna reforma u susret parlamentarnim izborima, potpisivanje Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom (SPC)...

Đukanović je u intervjuu za Dojče vele saopštio da podrška DPS-a manjinskom modelu neće biti bezuslovna, i da će ta stranka podržati svaku vladu koja će čuvati građanski i sekularni karakter države, unapređivati multietničku demokratiju i doprinositi ekonomskom razvoju.

Iz SDP-a su poručili da manjinska vlada neće imati njihovu podršku ako će joj ciljevi biti potpisivanje temeljnog ugovora sa SPC, popis stanovništva i regionalne inicijative predsjednika Srbije Aleksandra Vučića.

”EU integracije, deblokada pravosuđa, dijalog, borba protiv korupcije, reforme ekonomije - da. Skriveni dogovori sa AV (Aleksandrom Vučićem) i ‘njegovima’ - ne”, napisala je na Tviteru poslanica SDP-a, Draginja Vuksanović Stanković.

S druge strane, iz Socijaldemokrata (SD) su kazali da će podržati i potpisivanje temeljnog ugovora sa SPC, ali da neće dati nijednoj verskoj zajednici više prava nego što joj pripada ili više nego nekoj drugoj verskoj zajednici.

Novoizabrani lider te stranke, Damir Šehović, rekao je u ponedjeljak u parlamentu i da će, ako dobiju sve informacije o regionalnoj inicijativi (Otvoreni Balkan), biti spremni da razgovaraju o njoj, ali da neće dozvoliti da neko državu gurne u to.

”Ako ne bude spremnosti da se oko ovih tema dogovorimo, ne pada nam na pamet da budemo deo nekih većine, niti vlade, već ćemo se potruditi da ta vlada skonča prije nego Krivokapićeva”, poručio je on.

Vijest” su ranije objavile da bi nova vlada trebalo da ima 16 ili 18 ministarstava.

U planu su kvote za nestranačke ličnosti u vladi, a postoji mogućnost, kao što je i ranije najavljivano, da neki od aktuelnih ministara ostanu u izvršnoj vlasti.

Bečić traži vanredne izbore u maju

Lider Demokrata Bečić zatražio je sinoć u Podgorici, na protestu protiv najave formiranja manjinske vlade, da se u maju održe vanredni parlamentarni izbori skupa s lokalnim u više crnogorskih opština.

”Ako se ne plaše naroda, zašto ne prihvate našu ponudu da vratimo fotelje narodu? Zahtevamo raspisivanje lokalnih izbora u Podgorici, Baru, Pljevljima, Bijelom Polju i drugih desetak opština, i vanrednih parlamentarnih izbora. Oni ne mogu pobeći od suda naroda. Ubijeđen sam u veliku pobedu na lokalnim, parlamentarnim i predsedničkim izborima. Narode Crne Gore, spremaj se za izbore”, poručio je Bečić na protestu organizovanom radi “odbrane izborne volje”, a nakon njegovog razrješenja s pozicije šefa parlamenta.

Na poziv Demokrata, Prave i Ujedinjene Crne Gore, građani su se sinoć s poslanicima tih stranaka okupili ispred Hrama Hristovog vaskrsenja.

Protestu su prisustvovali i poslanici konstituenata DF-a - Nove srpske demokratije i Demokratske narodne partije.

I Krivokapićeva Vlada je prethodno tražila skraćenje mandata Skupštini i objedinjavanje lokalnih i parlamentarnih izbora, ali za to nisu dobili većinsku političku podršku.

Bečić je ponovio i optužbe na račun GP URA, tvrdeći da taj pokret pošto-poto hoće da ostane na vlasti i sarađuje s DPS-om.

”A oni koji nas prozivaju zbog fotelja, malo im je bilo što imaju pet puta više fotelja. Ne smu da dođu među ovaj narod, nego hoće još fotelja. Nudimo im da sve fotelje vrate narodu, pa nek narod sudi. Ali oni hoće još fotelja s DPS-om i kažu da se žrtvuju za Crnu Goru. Kažu - ne vraća se DPS. Ma nemojte... DPS će činiti dve trećine te vlasti. Ta nova manjinska vlada zavisiće od volje DPS-a, neće moći da kažu ni dobar dan bez amina DPS-a”, istakao je on.

Novi protest najavljen je za sledeću srijedu.

EK: Partije zajedno da rade na reformama

Evropska komisija (EK) pozvala je sve političke partije u Crnoj Gori da se fokusiraju i rade zajedno na podsticanju reformi, u konstruktivnom duhu i u skladu s očekivanjima građana po pitanju napretka u procesu pristupanja EU.

”EU pomno prati dešavanja u Crnoj Gori. Iako je sloboda okupljanja osnovno pravo EU, trebalo bi da se ostvaruje bez štete po javno zdravlje i uz puno poštovanje vladavine prava i javnog reda”, rekla je portparolka EK Ana Pisonero Hernandez.

Kurir.rs/Vijesti.me